понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

Тајно и јавно у дипломатији

Аутор: Миодраг Лекићсреда, 08.12.2010. у 22:00

Вудро Вилсон, универзитетски професор и амерички председник, остао је у историји као образовани идеалиста који је држао и до етичких норми. Он се залагао, између осталог, и за отворену спољну политику и дипломатију која неће бити предмет тајних и неморалних комбинација и договора. Инспирисан америчким уставом, Вилсон је 8. јануара 1918. у Конгресу прокламовао „14 тачака”, принципе које је требало применити у међународном животу после Првог светског рата. Прва тачка је изражавала захтев да се заувек напусти тајна дипломатија и склапање међународних споразума иза леђа демократске јавности.

Негде у исто време, и руски бољшевици у Петровграду су се окомили на тајне споразуме, прокламујући из идеолошких разлога историјску кривицу „класне дипломатије”. Дочепавши се царских архива, бољшевици су одмах објавили тајне међународне споразуме царске државе, па је тако руска „Известија” крајем 1917. први пут у свету објавила Тајни лондонски уговор из априла 1915. године.

Вилсонов демократски принцип и Лењинов револуционарни декрет нису битније променили природу класичне дипломатије која је претежно наставила да траје иза кулиса. Преовладао је, наиме, став да дипломатија „као уметност преговарања” треба да буде далеко од јавности која представља опасност за успех међународних преговора. Аргументи за овакве тезе се сигурно могу наћи, исто као што историја, па и најновија, показује доста примера злоупотреба праксе тајне дипломатије.

Ових дана – а после скоро једног века од Вилсоновог принципа open diplomacy – захваљујући интернетском порталу ,,Викиликс”, свет присуствује једном дипломатском циклону и поново отвореној теми тајне и јавне дипломатије. Млади Џулијан Асанж, који је ових дана деловао као интернетски Робин Худ, прокламује се као сајбер анархиста који се наводно бори против државних тајни иза којих стоје прљаве ствари, јавно покривене демократском реториком.

На удару је америчка дипломатија. Технолошки је проваљен систем заштите тајних докумената, а садржај тајне дипломатске преписке је постао јаван. Реакција америчке стране је крајње оштра, навођењем да се ради се о илегалном нападу, и да су одговорни из „Викиликса” заправо терористи. С друге стране, међународна штампа која ексклузивно објављује ове дипломатске документе наводи да се ради о операцији „истине”. Уважавају се разлози за постојање службене тајне, али и разлози да се, када је већ прилика, јавно сагледа рад свих, па и оних сакривених иза „тајне дипломатије”.

Ако откривени документи покажу луцидност, компетентност, поштовање националних интереса у истој мери као и демократских вредности и принципа, онда дипломатски аутори ових извештаја и инструкција могу само да добију комплименте у домаћој и светској јавности. Наравно, важи и обратно. Није само америчка дипломатија „гола” у овом тренутку, већ и шира мрежа сарадника, саговорника, противника. Зато је све предмет огромног интересовања.

Зато током читања документа треба имати доста опреза. Документи су аутентични, али састављане депеше и извештаји могу бити плод „голих истина” као и могућих алхемија њихових састављача, с овим или оном циљем, што такође карактерише тајну дипломатију.

Тема ће, без сумње, трајати и то са неизвесним исходима. Иако телеграми датирају још из времена Буша, и сам Обама се налази у неприликама. У многим теоријама завере које круже ових дана, све без доказа, поред упирања прстом на тајне службе неких великих земаља, има оних који тврде да се иза читаве приче налазе амерички противници садашње политике Вашингтона.

Кад је Горбачов покренуо гласност, САД и западне земље су егзалтирано подржале принципе јавности у Совјетском Савезу. Тај прогресивни принцип се претворио и у својеврсну бомбу у тој земљи. Зато неки сада упозоравају да са њим треба опрезно руковати.

Први човек ,,Викиликса” је ухапшен. Да се, тим поводом, још једном мало вратимо у прошлост. Када је ,,Њујорк тајмс” 1971. године почео да објављује тајне документе, фотокопиране у Пентагону, о рату у Вијетнаму, председник Никсон је добио сагласност једног федералног суда да се забрани даље публиковање. Али само две недеље касније, 30 јуна 1971. амерички Врховни суд је одлучио да новине могу да објаве ,,Pentagon Papers”, истина, у нешто редукованом обиму. Амерички суд је ставио до знања да више држи до америчког устава него до наведених разлога егзекутивне власти.

Неки су склони да у објашњењима иду много даље, чак до Гутенберга, подсећањем да се после открића штампе у 15. веку против њега подигла конзервативна политичка, државна, црквена коалиција.

Очигледно, од времена Гутенберга до доба Интернета прошло је доста времена. Неки, ипак, упорно тврде да се историја некако понавља. Сасвим извесно, тема јавног и тајног у дипломатији се наставља.

професор универзитета у Риму


Коментари2
a0634
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan R
Diplomatiju silnih, sto cudo i nije, oduvek i neizbezno, karakterise neotesanost.
Omikron Omikron
Професор по позиву у Италији и бивши МИП Црне Горе М. Лекић компетентно и интересантно све учесталије пише о питањима међународне политике. Ипак, провлаче се и неки пропусти (материјални и у метафорама - на пример, не треба преувеличавати значај ''дипломатије „као уметности преговарања''', већ је то вештина (ствар је у тачности превода); такође, тачније је употребити израз ураган, а не циклон; уместо ''проваљен систем'' (проваљују се врата), боље рећи дешифрован и сл. Ergo, предмет његовог чланка јасно указује на дихотомију постојања и примене јавне и тајне дипломатије, а ова друга је одувек постојала и УВЕК ЋЕ постојати, из разлога што је ТАЈНА постулат на коме се заснива људска знатижеља (што је неизбрисиво). Иначе, примера има безброј за обе врсте дипломатије (консултовати Википедију).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља