ВАШИНГТОН - Амерички званичници су на Немачку извршили снажан притисак да не изда налог за хапшење агената ЦИА који су били укључени у отмицу једног немачког држављанина, Халеда ел Масрија, за кога су мислили да је терориста, откривају дипломатске депеше које је објавио веб-сајт „ВикиЛикс”.
Како пише „Њујорк тајмс”, Џон Кениг, заменик шефа америчке мисије у Берлину, упозорио је Немце у фебруару 2007. године да „пажљиво одмере сваки корак који би на том путу могао имати последице по њихове односе са САД”.
Амерички агенти су 2003. године отели Масрија, немачког држављанина либанског порекла, држали га у свом тајном затвору у Авганистану и мучили, да би на крају признали грешку и ослободили га.
Америчка забринутост због „случаја Масри” види се у депешама послатим из САД амбасадама у Немачкој, Шпанији и Македонији, пише „Њујорк тајмс”.
У њима се потврђује оно што су већ претпостављали немачки опозициони лидери који су о том случају водили парламентарну истрагу, а то је да је интензиван политички притисак из Вашингтона учинио да Берлин није никада затражио хапшење и изручење 13 оперативаца ЦИА, против којих је, на крају, ипак подигнута оптужница у Мадриду и Минхену.
Током 2006. и 2007. године, случај Масри био је једно од најтежих питања у односима Берлина и Вашингтона, а у Немачкој је растао притисак да се истражи пракса отмица осумњичених и слања у тајне затворе у трећим земљама, на ислеђивање.
Масри је ухваћен 31. децембра 2003. године, када је улазио у Македонију, а безбедност на граници га је грешком помешала са оперативцем Ал Каиде сличног имена.
Он каже да је касније предат агентима ЦИА, који су га одвели у Авганистан, где је мучен, а пет месеци касније избачен на пут у Албанији. Депеше показују да су САД биле посебно заинтересоване за сарадњу шпанских и немачких тужилаца. Шпански судови су се умешали јер је авион којим је транспортован Масри, летео преко Шпаније.
„Та координација између тужилаца ће искомпликовати наше напоре да управљамо тим случајем на дискретном међувладином нивоу”, пише у једној депеши.
