уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.12.2010. у 22:00

Светска цена пшенице меси домаћи хлеб

Јевтинија векна само уз помоћ државе (Фото Р. Крстинић)

Пшеница је у последњих седам дана поново поскупела у Србији и цена хлебног жита достиже и 27,16 динара по килограму. Никад скупља. Бар у динарима, јер је, поређења ради, 2008. достигла цену од 280 евра, а сада је око 230 евра по тони.

Министар трговине Србије Слободан Милосављевић изјавио је тим поводом да су „велики играчи” на српском тржишту „изманипулисали” пољопривреднике и откупили цео род пшенице по ниској цени.

„Пшеница је у рукама великих играча који су изманипулисали примарне произвођаче да продају пшеницу по упола нижој цени од тренутне. Сасвим је јасно ко ту прави профит”, рекао је Милосављевић на конференцији за новинаре у Продуктној берзи.

Министар трговине сложио се с предлогом министра пољопривреде Саше Драгина о предузимању мера како би се извоз пшенице оптеретио царином или извозном таксом, што би довело до дестимулисања извоза.

 „Нисам се никада покајао због предлога да се 2008. забрани извоз пшенице и кукуруза. Зато сам сагласан да се предузму неке мере како би било више пшенице на нашем тржишту”, рекао је Милосављевић.

Ако се све ово има у виду намеће се питање да ли ће пекари ово поскупљење сировине укалкулисати у већу цену хлеба, јер је поскупело и брашно за око пет динара по килограму па му је цена 35 динара. С обзиром на то да брашно у цени хлеба учествује са око 30 одсто, а да су векне тежине 400 или 500 грама, по основу поскупљења сировине, хлеб би могао да поскупи за око два динара по векни. Ако то допусти конкуренција и потрошачки џеп. Јер, сада су распони цене хлеба у Србији велики – од 30 динара у мањим местима југа Србије па до 38 и 44 динара за популарни хлеб „сава”.

Стручњаци кажу да је ово поскупљење пшенице последица тржишних дешавања и да наша пшеница није ни скупља ни јевтинија од конкуренције у региону, па и шире. Истина, ових дана мађарској пшеници „бежимо” тек за око динар по килограму, али неизвесно је да ли ће то тако потрајати. Јер, очекује се даљи наставак поскупљења хлебног жита.

Директор Фонда за жита Вукосав Саковић каже да се овај раст није могао спречити локалним мерама зато што је последица глобалних кретања. На светском нивоу род је мањи за 40 милиона тона, а Русија и Украјина продужиле су забрану извоза све док им не стигне нови род. Ни очекивана жетва с јужне хемисфере не обећава осетније пуњење силоса и смањивање дефицита хлебног жита.

– Пшеница је скупа и код нас и у свету и тако ће остати све док не буде било извесно какав ће бити нови род. Неосновано је тврдити да је последње поскупљење резултат шпекулативних радњи оних који су је купили, јер у овом случају има много произвођача и купаца, а најмање десет одсто произвођача је чувају чекајући још бољу цену – каже Саковић.

По његовим речима, забрана извоза, као мера заустављања даљег поскупљења, беспредметна је, јер извоз није разлог виших цена. Од нове жетве смо извезли 274.000 тона пшенице и 63.000 тона брашна чиме су уравнотежене залихе због којих смо чак годину и по дана имали најјевтинију пшеницу у Европи. За страну продају је преостало још најмање 200.000 тона, а динамика извоза последњих месеци показује да он посустаје баш због високе цене. У августу је, на пример, извезено 102.000 тона, а у новембру свега 6.000 тона. Није искључено да извоз сасвим стане.

– Да би спречила даље поскупљење држава може да понуди пшеницу из робних резерви. Физички Дирекција за робне резерве има 100.000 тона на залихама, што је равно једномесечној потрошњи. То практично значи да би Дирекција с понудом од 30.000 тона могла три месеца да заустави поскупљење. Други начин је да се укине царина на увоз пшенице на одређени период, можда до нове жетве. Она за увоз из земаља ЕУ износи 24 одсто, а са других тржишта 30 одсто. Укидањем царине мађарска пшеница би коштала као наша, што не значи да би дошло до увоза, већ би то била брана за даље поскупљење – сматра Саковић.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------------

По старој цени до 1. марта

Председник Уније приватних пекара Зоран Пралица изјавио је да очекује да ће се цена хлеба у Србији кретати између 38 и 44 динара до истека важења владине Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500.

По истеку уредбе, која траје до 31. марта идуће године, хлеб би требало да има тржишну цену између 50 и 60 динара, оценио је Пралица. Он је изјавио да би цена пшенице, која је раније износила 13 до 14 динара, требало да се заустави на 25 динара, док би цена брашна требало да износи између 35 и 40 динара плус порез на додату вредност.

Уредба о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, којом је предвиђена обавеза да хлеб од те врсте брашна, познат као „сава”, чини најмање 40 одсто дневне производње свих врста хлеба.

Танјуг

Коментари0
aee3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља