субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Кинески динамит

Аутор: Петар Мићковићсубота, 11.12.2010. у 22:00
Илустрација Д. Стојановић

Међу 237 кандидата – уз жестоко противљење Кине –  дисидент Лију Сјаобо постао је први Кинез који се окитио Нобеловом наградом за мир. Педесетпетогодишњи Лију није присуствовао уручењу награде јер се налази у затвору „Ђинџоу“, у провинцији Лијаонинг, на одслужењу 11-годишње казне „због подривања државе“ која му је изречена прошле године.

Само дан раније, у Кини је додељена Конфучијева награда за мир, названа по славном кинеском филозофу. Нова награда је осмишљена као пандан Нобелу с намером да „интерпретира гледишта на мир који има кинески народ“, а први лауреат је бивши тајвански потпредседник Лијен Чан који је „саградио мост мира између домовине и Тајвана“.

У Ослу – уз присуство званица из више од 40 земаља, па и колебљиве Србије –  председавајући Нобеловог комитета Торбјорн Јагланд саопштио је да овогодишња Нобел за мир припада Лију Сјаобоу, „због његове дуге и ненасилне борбе за основна људска права у Кини“.

Књижевни критичар, писац и политички активиста Лију Сјаобо осуђен је прошле године због објављивања такозване Повеље 8 о људским правима којом се тражи демократска реформа у Кини, првенствено увођење вишепартијског система и слободе штампе.

Студентске демонстрације на Тјенанмену (Тргу небеског мира) у лето 1989. године биле су преломни тренутак у животу Лијуа Сјаобоа. У то време живео је у САД и био на постдипломским студијама на Колумбија универзитету. Уочи демонстрација допутовао је у Пекинг (Кинези тврде да се „Лију Сјаобо није баш случајно појавио на Тјенанмену“) и убрзо постао један од вођа студентских протеста.

Када је кинеска војска 4. јуна почела да пуца на демонстранте, Лију је успео да убеди део студената да напусте Тјенанмен и тако сачувају животе. У интервјуу који је пре две године дао Би-Би-Сију, Лију је рекао да је управо у том тренутку одлучио да постане борац за људска права: „Слали су ме у затвор, ослобађали и онда опет слали у затвор. Немам је неке велике снове за себе, снове о спасавању нације. Моја жеља је веома једноставна – желим да будем искрен и достојанствен писац.“

Лију Сјаобо је ипак наставио да објављује радове о читавом низу политичких питања и тако непрестано иритирао лидере кинеске Комунистичке партије. Поново је ухапшен 25. децембра прошле године.

Одлука Нобеловог комитета у Ослу од првог часа је наишла на оспоравања у Пекингу. У Кини су то доживели као „исполитизовану одлуку“ јер је награда дата „криминалцу који подрива кинеску владу“. Све је то „мешање у унутрашње ствари Кине и представља политичку фарсу“, тврди званични Пекинг.

Прошлогодишњи Нобелов лауреат – амерички председник Барак Обама – одмах је позвао Кину да више уради на развоју демократије и да што пре пусти из затвора Лијуа.

Питање људских права заправо је стални извор затегнутости у кинеско-америчким односима. То је и најосетљивије билатерално питање јер је у основи идеолошко, односно – по кинеским тврдњама – у великој мери „хладноратовско“.

Амерички притисак на Кину да више уважава људска права постао је с разлогом жесток после масакра на Тјенанмену у јуну 1989. године. Кина, пак, као почетак кампање против ње помиње 1990. годину, кад је у Европи почео распад комунистичког система и сматра да је циљ Америке да на тај начин дестабилизује њен друштвено-политички систем.

Кинеско поимање људских права не проистиче само из садашњег друштвено-политичког система Кине, већ и из њене древне цивилизације и конфучијанске традиције. Читав низ друштвених конвенција другачији је него на Западу, указују Кинези.

„Додела Нобелове награде за мир дисиденту који је тражио да Кина још 300 година буде колонија нема везе с миром, исто као ни додела Нобелове награде Мартију Ахтисарију“, изјавио је кинески амбасадор у Београду Веи Ђинхуа. Кина се претпрошле године солидарисала са Србијом и бојкотовала доделу Нобела финском „миротворцу за Косово“.

А Србија се у последњем тренутку предомислила и послала свог представника на церемонију у Осло – омбдусмана Сашу Јанковића.

Тако је у први план ставила ЕУ и аутоматски окренула леђа Кини.

Између Конфучија и Нобела Србија је изабрала „лакозапаљиви динамит“ у облику кинеског дисидента Лијуа Сјаобоа. Кинези ће нам то сигурно опростити, али неће заборавити. Јер, „рана коју ти зада пријатељ никад не зарасте“, гласи кинеска изрека.

Петар Мићковић


Коментари20
32894
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bianca Bianca
@Sjao Bao --- naravno. Jedino ljudsko pravo koje neki priznaju je sloboda govora novca. Svaki "NVO" I pojedinci koji su financirani fondovima stranih vlada, su u sustini organi tih vlada. Danasnji "obozavaoci" Mandele su bili nezaineresirani za njegovu sudbinu, dok nine bill jasno da je bijela manjina ugrozena. A do danas se sudbina vlade Juzne Afrike kroji izvan zemlje. Ghandi Nike pobijedio rijecima, vec odlukom naroda da bojkotira robu iz GB. Kada su velike Indijske dame pocele nositi sari od jeftinog Indijskog pamuka, GB je morala mijenjati kurs. Danas se Ghandi u grobu prevrce dok se elite bogate, I vise ne znaju kako izloziti grdan nakit od glove do pete, dok sorotinja nema hrane. Pravo na hranu, krov nad glavom i zdravstena njega JE ljudsko pravo u UN Universalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Jedan posto bogatih sa kontrolom od 90 posto bogatstva vjeruju da su ONI jedini inventivni I otvaraju poslove za raju. Da, na svojim jahtama, ne u svojim zemljama.
Maksa M
Nesto mi ove boje na njegovoj majci poznate.
Гоца Сликарка
@Sjao Bao. Yes, yes, yes, si, si, si, oui, oui, oui, ja, ja ,ja ,
Teca Peca
Ljudi, ljudi, zaboravio sam Nelsona Mandelu!!Kako ga niko ne pomenu do sada?zar je i on bio americki ili prozapadni placenik kada je camio tridestak godina na robiji i borio se protiv aparthejda?Zar nije njegova borba krunisana priznanjima iz celog sveta i da mu Engezi i svi mi koji smo bili prisutni na Wembley stadionu u Londonu pre dve godine proslavili njegov 90-ti rodjenadan i svi, svi, kao jedan pevali i igrali njegovu omiljenu pesmu "Joanna Give me Hope, Joanna Give Me Hope--Dzoana pruzi mi na du, Dzoana pruzi mi nadu!..Zar nema nista lepse od toga da je legenda Mandela, bas kao i hrabri Mahmata Gandi ustao protiv nedemokratije i kolonijalizma i uspeo.Zasto ne bi Sjaobing bio Novi Mandela ili Mahmata Gandi?/Ostavimo to kineskom naropdu da oceni i podrzi ili odbaci, ali demokratski, svojom voljom, a ne prisilom i pretnjom represijama!!!
sjao bao
@Bianca Bianca: "Ne postoji ljudsko pravo na politicke djelatnosti financirane sredstima iz druggie drzava, tj. Organs druggie drzava" Kako ne postoji?- Pa u Srbiji upravo takvo postoji. I još branilac tog prava i ostalih, manje važnih ljudskih prava u Srbiji misli da mora ići braniti to pravo i u dalekoj Hini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља