среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:01

Таоци споменика културе

Аутор: Мирољуб Мијушковићнедеља, 12.12.2010. у 22:00
О њој нико неће да брине (Фото М. Мијушковић)

Нови Сад – Забрањује се Гаври Мољцу из Новог Сада, Краљевића Марка 26, коришћење индивидуалног стамбеног објекта – тршчаре, којим се доводи у опасност живот и здравље људи, безбедност околине и угрожава животна средина. Бочни дворишни зид куће је зарушен, улична фасада је потклобучена и има тенденцију даљег обрушавања на пешачку стазу, са оџака према улици отпадају малтер и везивни материјал, тршчани покривач целом површином се видно истањио и прокишњава, плафони у свим просторијама су испуцали, а носеће греде улегнуте...

Упркос овој забрани Грађевинске инспекције, 64-годишњи Гавра Мољац са четири године млађом супругом Катицом и даље живи у тршчари на Роткварији, једној од пет преосталих, најстаријих кућа у Новом Саду. Обоје су пензионери и новца за поправке немају, а камоли за нови стан. У истој невољи налазе се и остале комшије. Оно што је требало да представља предност, претворило се у вишедеценијску мору: због специфичног начина градње њихове објекте држава Србија је прогласила за споменике културе, али су сви од њих у међувремену дигли руке.

– Пуних 40 година борио сам се да добијем право да средим кућу, али је она стално била под неким заштитама. Уз сагласност тадашњег Општинског завода за културу 1996. године сам уложио 9.000 марака у реконструкцију крова, који је већ тада претио да се сруши, а од града сам добио само захвалницу што чувам споменик културе. Комшија ниже је такође успео да сакупи нешто новца и поправи део зграде, али сада пара немамо. Све је ово старији свет. Ето, кућа мог брата Стеве поред нас је празна, јер само што се није срушила – каже Мољац.

У старом делу града, који се у прошлости званично звао Јовановски крај, а коме су подругљив назив Роткварија дали Салајчани и Подбарци, јер су мештани у својим баштама гајили роткве (тада потцењено поврће), средином осамдесетих било је тридесетак тршчара, саграђених крајем 17. и почетком 18. века. Због дотрајалости и небриге све су се срушиле, а преостало их је свега пет у улици Краљевића Марка, на бројевима 24, 26, 26а, 28 и 30, које је Влада Републике Србије 1998. године прогласила за просторну културно-историјску целину.

– Све досадашње приче да ће се куће ревитализовати и очувати пале су у воду – прича Мољац, док нам показује рупе у зидовима од земљаног набоја, скелама подупрте греде и пропали таван на који је поставио дведесетак судова да сакупљају кишницу. – Сваку ноћ ослушкујемо како кров стење и стрепимо да нам се не обруши на главу, а тек стижу зима и снегови. Ово је немогуће издржати. Постали смо буквално таоци споменика културе.

 Куцали су власници новосадских тршчара на многе градске адресе, али без икаквог резултата. Кажу да су се понекад, пред изборе, појављивали и људи који су им обећавали да ће успети да се скине заштита, али и тражили по 100.000 евра по објекту. Вредност тршчара, наиме, није само у њиховој културно-историјској баштини, већ и пространим плацевима од петнаестак метара ширине и преко 200 метара дужине, можда и највећим у ширем центру града, чија тржишна вредност достиже пола милиона евра.

– Нисмо се упецали на те сумњиве понуде. Али, заиста, очекујемо од града да реши наш проблем: или да откупи куће, или да скине заштиту и дозволи нам да пронађемо инвеститоре који око нас увелико подижу зграде. Један од челника ми је незванично обећао да ће заштита бити скинута чим кров падне, али зар треба да на то чекамо, или да куће сами поткопамо – огорчен је Гавра Мољац.

Иако је Скупштина града још пре две године усвојила План детаљне регулације Роткварије, ниједна стручна комисија до сада није изашла на терен, нити је ико разговарао са власницима, тврди Гаврина супруга Катица Мољац. Планом је предвиђено претварање простора око тршчара у Улици Краљевића Марка у етно центар, где би се, појашњено је, одржавали фестивали меда, здраве хране и сличне манифестације, а саме куће имале би функцију галерија и продавница уметничких дела и сувенира.

Станари кажу да план није добар, управо због тога што се нико од надлежних није уверио у непоправљиво стање тих кућа, нити у Новом Саду постоје мајстори који још знају да раде тршчане кровове. Можда и не би имали ништа против овог предлога, али ни овим актом није одређено да ли ће град откупити тршчаре или им понудити у замену неки други простор, нити када ће почети радови. А зима неумољиво стиже...

----------------------------------------------

Закон: Власници морају сами да улажу

У локалној смоуправи истичу да Град не може по закону да улаже у тршчаре, и да републички прописи предвиђају да сами власници брину о њима. Ове године, преко ЈКП „Пословни простор“, из градског буџета је одвојено 20 милиона динара за поправке фасада зрада, па су на конкурс могли да се пријаве и власници кућа под заштитом. Ова могућност, која предвиђа да 30 одсто новца сакупе станари, а 70 одсто субвенционише град, важиће и у наредној години.

----------------------------------------------

Низ скупих мера

Проглашавајући тршчаре за просторну историјско-културну целину Влада Србије је утврдила и низ мера заштите, које предвиђају очување изгледа, одржавање објеката и целине, санирање оштећених делова кровне конструкције заштитним премазивањем и заменом дотрајалих делова, постављање хоризонталне и вертикалне изолације од влаге, израду нове подне конструкције од термо и хидро стабилних материјала, израду пројеката комунално-инфраструктурног опремања и партерно-пејзажног уређења, израду студије дренаже... Ништа од овог није урађено.  

----------------------------------------------

Комшије нас гађају бананама

– На два метра од куће пролази гас, али нам нису дозволили да се прикључимо на грејање, јер кажу да све мора да остане аутентично. Сада, кад користимо чврсто гориво, комшијама из суседне, новосаграђене зграде смета дим, па нас гађају поморанџама, бананама, кромпирима, јогуртом... Станем пред капију и вичем: „Па добро људи, дођите па ме убијте!" И ми бисмо волели да не живимо овако. Да одемо у бању, да видимо море – каже Гавра Мољац.


Коментари2
ca82f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

E Srbijo tužna li si :(
No coment.
Sima Jovic
Velika je njihova muka.Treba kuce preuzeti u vlasnistvo drzave i obesteti ti ih na pravi nacin,ili skinuti zastitu od koje niko nema kristi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља