петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Шта се то догодило са земљом сељака

Аутор: Радош Бајићпонедељак, 13.12.2010. у 22:00

Моја унука Софија ће ускоро напунити три године. Радознала је, много пита, најчешћа реч јој је: Зашто? Као и свако здраво дете тог узраста крупним очима упија свет око себе.

Због тога њених хиљаду зашто – мора имати хиљаду зато. На нека питања, ипак, тешко је одговорити. Недавно је са својим родитељима провела седам дана на селу, због чега се посебно радујем. Увек сам сматрао да је за непатворени, директни и изворни контакт са природом село у великој предности у односу на град. Поготову када су деца у питању или је макар донедавно било тако. Моја унука је овога пута пожелела да види краву која даје млеко. Ништа лакше – могло би се помислити, лако јој се може удовољити с обзиром на то да се налазе у једном од највећих села усред Србије. То је моја Медвеђа – оно исто село у којем сам и ја провео детињство, у којем ниси могао да прођеш сокаком од крда крава, телади, оваца и свиња, у којем си ма како да пазиш морао да угазиш у балегу.

Сада, пет деценија касније – мојој унуци нису могли да покажу како изгледа жива крава. Макар у комшилуку. У оним домаћинствима која су некада држала по десет и више говеда нема више ни улара. Штале су празне и аветињски покривене паучином.

Шта се то догодило са земљом сељака на брдовитом Балкану? Од Милоша Обреновића и Мише Анастасијевића, и много година пре и после Срби су испоручивали Пешти и даље на запад српско говече, свиње и козе – па од те зараде лили топове, куповали барут, со и петролеј и штампали речнике у Бечу. Како је могуће да ти исти Срби данас купују по пијацама шверцовано месо, ко зна одакле и када залеђено, па прокријумчарено однекуд из Аргентине или Бразила – и то обавезно преко Косова. То је онај део заробљене српске државе који је вољом светских моћника отет српском народу и који је, поред глобалних и геополитичких интереса, инсталиран тако да буде пацовски канал за сва зла и трансферни пут шверца и сваколиког белосветског криминала.

У исто то време, док је моја унука Софија боравила у нашем завичају, ја сам био удаљен преко двадесет хиљада километара, на крају света у далекој Аустралији. Запањен, имао сам прилику да видим непрегледне пашњаке са хиљадама грла стоке, оваца и крава.

Историјски гледано Србија је донедавно била земља крава, свиња, оваца. Са ливадама, пашњацима, здравом пијаћом водом и осталим природним ресурсима који се могу сматрати даром од Бога – наше је било само да чувамо овце крај зелене јове и да дувамо у свирајку. Међутим, шта се десило? Преласком са социјалистичке привреде, па и пољопривреде на тржишну по нашем патенту – поред осталих транзиционих болести радикално је осакаћено српско село. Сељак, препуштен сам себи са једностраним обавезама које само он има према држави, а држава према њему нема никакве, као и континуирана стратегија лако ћемо, без дугорочног, национално одговорног стратешког плана у аграрној политици учинили су да смо трајно уништили сточни фонд и искасапили један значајан ресурс о коме све озбиљне државе воде рачуна у првом нивоу приоритета.

Сувишно је наводити суморне статистичке податке колико смо рогате стоке имали на Пештери, на Ртњу, у Делиблатској пешчари – шездесетих и седамдесетих година – а колико имамо сада. Довољно је да возећи колима бацимо који поглед на пашњаке и пољане, на пример, поред Ибарске магистрале. Колико крава ћемо избројати од Лазаревца до Љига?

Бојим се да више имамо прстију на рукама. Да ли је неко одговоран за неумитност ових чињеница, и да ли он има име и презиме? Или у моралном и сваком другом смислу питање одговорности увек престаје са новим изборима, новим министром, новим шефом кабинета, новом секретарицом и губитком власти и ресора. Сви министри пољопривреде који су последњих тридесет година били на челу овог ресора – макар би ваљало да се стиде, или да се покрију преко главе. То што увозимо јабуке, парадајз и краставац – ’ајде де, али што морамо децу да водимо у зоолошки врт да би им показали краву и теле – тешко им се може опростити.


Коментари68
e824a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovo Sajlovic
postovani redaktore, imam malo neuobicajen prijedlog.Komentari beverly hills-a su mi vrlo bliski .Volio bih da razmijenim razmisljanja sa ovom osobom direktno, naravno ako to ona prihvata, o slicnim temama preporoda naseg drustva.Evo moje email adrese; jovosajlovic@yahoo.com ako bude zelio(la ) da se javi. Hvala! Ili ako ima neki drugi nacin buduci da ja bas nisam dovoljno u toku interneta. Jos jednom hvala!
Pamta Kragujevac
Prvo Radose clanak Vam je odlican kao i serija, ali... Po ostalim komentarima vidim da smo mi kao drzava i narod potpuno izgubili kompas. Mi vise nismo sigurni sta je dobro i lepo a sta sramota, cime treba da se ponosimo a cega da se stidimo. Treba da se ponosimo selom bas onakvim kakvim ga je Rados odslikao u svojoj seriji a da se stidimo gej parada, splavova, salame od 95,00 dinara(???). Turisticka ponuda kojom se Beograd ponosi su, zamislite, splavovi. Ej ljudi pa zar Srbija nema nista drugo nego potkracenu suknju i potkracenu pamet. Cega Rados treba da se stidi? Mozda Dragojla koga je zivot od prvog daha samo samarao, zivot i drzava (citaj komunisti) ali je on ipak ostao jednostavan, dobrodusan, Svetosavac koji nikome nista ne zamera. Ili mozda Djode, pa Djoda je Anstajn za one koji nam sede u vladi i skupstini, poslusajte malo njegove komentare i monologe. Na zalost Srbija je puna Dzamica i njih treba da "poapsimo" pa bi tad bilo para i za prosvetu i za seljaka i za sve ostalo.
djurdja T
Gresis Gospodine Filimonovicu.. Ja sam dete koje je u bogatoj Slavoniji raslo okruzeno nepreglednim poljima zita, kukuruza, secerne repe, vocnjacima i ogromnim stalama sa preko 2000 grla.. oralo se traktorima, i kosilo kombajnima, sto privatan seljak u to doba nije mogao rukom sve da obradi.. zato smo sedamdesetih ziveli zivot na kom bi nam zavideli i sami "Amerikanci". U pravi je Rados.. a pisem upravo iz Australije.. i razmisli..Zasto Australija nije osetila Svetsku ekonomsku krizu?
Prvoslav Filimonovic
Propadanje srpskog sela pocelo je posle Drugog Svetskog Rata sa dolaskom komunista na vlast. Seljacima je oduzimana zemlja i druga imovina, udareni veliki porezi, prinudjivani u zemljordnicke zadruge, prinudjivani da prodaju psenicu i druge svoje proizvode drzavi po niskim otkupnim cenama koje su odgovarale drzavi i prozvani kulacima koji izrabljuju narod. Seljak je bio kaznjen, potcenjivan i zapostavljen u korist radnicke klase koja je bila daleko malobrojnija od seljaka. U jednoj cisto agrarnoj drzavi data je prednost industriji koja je imala manje sanse za neki veci napredak. Nije cudo onda sto su seljaci masovno pohrlili u grad da se spase drzavnog zuluma. Drzava je tako prakticno unistila selo. Danas , drzava je jedina koja moze i mora da spasi selo, inace nece biti ni drzave ni sela. Umesto sto Predsednik Tadic svaki svoj javni govor pocinje i zavsava sa recima: "Evropska Unija nema altermativu", korisnije bi bilo kada bi govorio: "Oporavak srpskog sela nema alternativu".
beverly hills
Не може да буде боље док не буде горе. Морамо да додирнемо само дно пре него ћемо постати способни да спознамо колико се свет изопачио и извештачио. Али, то време је близу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља