среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

У Црној Трави пет првака

Аутор: Милан Момчиловићпонедељак, 13.12.2010. у 22:00

Општина Црна Трава се суочава са демографском катастрофом. Подмлатка је све мање, што се најбоље види по школама зараслим у коров. Сваке године угаси се понеко одељење.

О суморној демографској слици најбоље говори податак да на подручју ове општине има само 58 ученика, школе су затворене у већини села, а у први разред минуле јесени кренуло је само пет школараца. Толико првака било је и годину дана раније.

Према последњем попису, на подручју црнотравске општине живео је 2.561 становник, али последњи статистички подаци казују да у седамнаест насеља, на површини од 318 квадратних километара, тренутно има само 1.915 душа. Овде страхују да ће наредни попис дочекати са мање од хиљаду и по становника. Сматра се да су барјак миграције понели печалбари који су трбухом за крухом кренули у развијеније крајеве. Многи од њих су временом повукли и своје породице, тако да су села остала празна. Према последњем попису, у Острозубу је живео само један становник, у Рајчетину шест, у Бистрици осам.

У Јабуковику је некад било око 250 становника, а данас је бројка пала на 35, од којих је десеторо самаца, са просеком старости изнад 65 година. Педесет деветогодишњи Крста Спасић је једини становник махале Гуљинци. Чува стадо оваца од којих живи. Сами су и Десимир Момчиловић (82), најстарији мушкарац у селу, Славко Грујић, Марија Соколовић, Јана Ђорђевић, Босанка Ђорђевић, Драган Алексић, Мирко Дојчиновић, 78-годишња Јанка Јанићијевић и њена 80-годишња сестра Душанка Јанићијевић. Школа у селу некада је имала 70 ученика, а данас нема ниједног. Најближа продавница је у месту Састав Река које је од појединих махала удаљено и по десет километара.

Празне су и махале у Златанцу, некада једном од највећих црнотравских села. У махали Чаушеви самују Видоје Младеновић (83) и његова непокретна супруга Нада (80). Видоје повремено комбијем иде у Црну Траву по намирнице. Његов брат Војча Младеновић (89) живи сам, као што је сама у свом дому и учитељица у пензији Рада Данковић. Повремено их обилазе деца из Ниша, Македоније и Сурдулице. Донесу им намирнице, поседе, па оду. Драгица Данковић (56) живи са болесним супругом Љубишом. Сама прикупља дрва, одржава кућу и обавља и друге мушке послове; понедељком силази у Црну Траву на пијац и у куповину. У јесен обезбеди брашно, јер зиме овде знају да буду дуге и оштре.

У Вујинцима је Срђан Николић са непокретном мајком Мирјаном. У махали Попадисци живи 79-годишња Дрина Стефановић, има кћерке у Бору и Врању. Ова махала је једна од ретких која има две комплетне породице – Дејана Миловановића, који живи са супругом и двоје деце и има посао у Црној Трави, и Радета Спасића који је са супругом изродио шесторо деце, од којих је четворо са њима. Брачни пар Милка и Живко Милтеновић пре десетак година остали су без посла у Београду и вратили су се у родно Павличине. Мислили су да ће лакше преживети, али су се, кажу, преварили, јер су без примања, а земљу не могу да обрађују.

Црнотравске оранице су зарасле у коров, јер нема ко да их обрађује, стоку нема ко да чува, дрва нема ко да сече, а „више нема ко ни да нас копа”, кажу усамљеници са црнотравских планина. Смрт је овде тешка као и живот, јер кад зиме стегну, погребне поворке не могу да стигну до гробља, па се људи сахрањују и у двориштима, као што се то десило у зиму 2008. године када је испред своје куће сахрањен 90-годишњи Градимир Николић из Бајинца. У свом дворишту је сахрањен и Војислав Радисављевић у махали Степановци.

Ситуација је алармантна. Матичар Александар Стојановић каже да му је главни посао издавање извода и – уписивање у књигу умрлих. Прецизне податке о рођењима нема, јер се Црнотравке порађају у породилишту у Лесковцу, али је познато да су принове овде веома ретке. Венчања такође.

Министар Расим Љајић је приликом недавне посете Црној Трави изјавио да овако нешто није видео, а на питање новинара – шта држава чини на решавању оваквих проблема, одговорио је да влада види и зна све то, али је суочена са великом економском и привредном кризом. Додао је да Црна Трава нема времена да чека неку дугорочну стратегију већ је потребна ургентна помоћ државе и друштва. И на традиционалном научном скупу „Власински сусрети” закључено је да држава нема стратегију за заустављање исељавања. Председник општине Славољуб Благојевић, такође, упозорава да се Црна Трава суочава са демографском катастрофом и да не може ништа да учини без помоћи државе.


Коментари4
7e37d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Vlasinac
Uvek je tuzno cuti ovakve price, koje su nazalost postale deo svih nas. Ovaj kraj moze da spasi samo izgradnja nekog hotelsko-turisticko-rekreativnog centra, koja bi ozivela citavo podrucje. Jedna takva prilika je vec propala pre 15 godina, kada je hotel koji je trebalo graditi na Vlasinskom jezeru, odlukom neodgovornih politicara prebacen da se gradi na Crnom vrhu kod Bora. Na svim gradjevinskim planovima pisalo je projekat Vlasina (u to sam licno imao uvid), ali su Sainovic i Lilic promenili mesto gradnje, tako se bar pricalo. Koliko mi je poznato u taj hotel su investirana ogromna sredstva i nikada nije zavrsen, pa sada lopovi demontiraju i odnose sta se odneti moze... Nadam se da sadasnji politicari nece slediti "svetle" primere svojih prethodnika.
Ник 1977
О Црној Трави је било скоро речи, али добро је што се пише опет, јер времена нема. Деценијама запуштен крај на иначе сиромашном југу се суочава са нестанком. Потребна је хитна реакција друштва да се општина најпре осигура од изумирања, јер без људи све остале теме немају смисла.
golub dojcinovic
Sta da se radi kad je taj nas kraj bio kao u onoj narodnoj,trinajesto prase! A drzava pobogu mora da vodi visoku politiku pa kako da se jos bavi tamo nekim pustim krajevima??????
Svašta jašta
Pobogu, što ne nasele te opustele krajeve izbeglicama, i dozvole im da nasele napuštene kuće, ako ih ima i da obradjuju zemlju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља