субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

Наши писци на бугарском

понедељак, 13.12.2010. у 22:00
Драган Великић

На Сајму књига у Софији, који је одржан од 7. до 12. децембра у Националном дворцу културе, Србија је имала национални штанд, на којем је представљено више стотина књига савремених српских аутора у оригиналним издањима, као и у преводима на бугарски језик. Према речима Младена Весковића, саветника у Министарству културе, били су изложени и преводи бугарских дела на српски језик.

Како још истиче Весковић, поред представника Министарства културе и Привредне коморе Србије, као извршног организатора наступа, Сајму су присуствовали и писци и преводиоци Драган Великић, Сања Домазет, Зоран Ћирић, Велимир Костов и Мила Васов.

– За време Сајма, у софијској књижари „Хеликон” промовисано је бугарско издање романа „Руски прозор” Драгана Великића, који је дао и неколико интервјуа за бугарске медије. Издавачка кућа „Сиела” из Бугарске најавила је да ће у току наредне године објавити неколико дела српских аутора, међу којима су роман „Прељубници” Виде Огњеновић и „Магија Београда” Моме Капора, а представила је и бугарски превод романа „Комо” Срђана Ваљаревића – рекао је Младен Весковић, додајући да ће објављивање Капоровог дела пратити и низ догађаја везаних за Београд. У припреми је и бугарски превод избора прича Иве Андрића, као и антологије српске кратке приче „Мала кутија”, коју је приредио Михајло Пантић.

Најављено је и објављивање избора из дела Иве Андрића, у издању Удружења преводилаца Бугарске „Панорама”, поводом обележавања 50 година откако је том писцу додељена Нобелова награда за књижевност.

Весковић је истакао да је публика била веома заинтересована и за материјале Туристичке организације Србије изложене на националном штанду, као и да су бројни студенти и грађани желели да знају каква је могућност куповине књига на српском језику, а посебно оних које су посвећене српској историји и средњовековним манастирима, религији и сличним темама.

Писци Сања Домазет и Зоран Ћирић разговарали су 10. децембра са студентима српског језика и књижевности на Универзитету у Пловдиву, а Великић је на софијском сајму учествовао у програму који је организовала фондација „Традуки”.

Исте вечери у Софији су изведене представе Сање Домазет „Коко” и „Фрида Кало”.

Сајам књига у Софији је најзначајнија манифестација те врсте у Бугарској. Ове године представљено је две стотине излагача из Бугарске, а националне штандове су, поред Србије, имале и Русија и Иран, као и Институт „Сервантес”, Француски културни центар, амбасаде САД и Норвешке, као и фондација „Традуки”.

М. В.


Коментари4
cd6a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko Dj.
Na šta liči stalno ista svita pisaca na sajmovima u svijetu? Pa liči na uplašene bake koje sanjaju o Nobeloj nagradi. Nisu ambasadori danas kao u Dukino vrijeme. On nije bio u skandinavskim zemljama. Neke nane danas jesu. Naš Jovan Dučić je bio gospodin sa talentom i djelom.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Преводом на бугарски имамо задовољство да видимо нека наша дела и на ЋИРИЛИЦИ.Хвала Бугарима на томе.
Boško Tomašević
D. Velikić, M.Pantić, V. Ognjenović, D. Albahari, V. Bajac, S. Ugričić, V. Pištalo, S. Basara, G. Božović, pa opet Velikić, Pantić, V. Ognjenović, od jutra do sutra, svakodnevno, iz dana u dan. Srbija na 65. mestu u svetu po stanju demokratije. "Mediji u Srbiji su pod pritiskom s direktnim učešćem državnih zvaničnika u izvršnim teloima i direktnim političkim imenovanjima glavnih urednika". - Ima li pisaca u Srbiji osim ovih "zvaničnih", državnih? Da srpska spisateljska javnost nije ono što jeste, ista bi se odavno okrenula protiv ovakvih "Politikinih" izveštaja. U svome listu tražila bi mesta za sebe, menjajući urednike. Stariji čitaoci lista sećaju se vremena kada isti "iz usta" nije ispuštao M. Lalića, E. Koša, D. Ćosića - i gde su ti pisci sada? Ko ih čita? Da su to bili značajni autori, ostali bi to i danas. Sudbina gorenavedenih imena, koja "Politika" besomučna navodi danima, mesecima i poslednjih godinâ bez mere, izvesno je, bića ista kao i sudbina miljenika bivšeg režima.
Radmila Lajić
Nije bilo na sajmu glavnih srpskih pisaca i pesnika. To svi vide. Ista grupa ide na te vašare. Ideološki brod. Baka i unuci. Potpalublje sujete i zavisti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља