четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.12.2010. у 22:00

Последња прилика за бројање жртава ратова деведесетих

Факсимил предлога анкетног листа за попис жртава

„Ниједна институција Републике Србије не располаже прецизним подацима о погинулима, несталима и рањенима у периоду 1990–2000. године”. Овом реченицом почиње писмо Ненада Ђорђевића, директора Музеја жртава геноцида, којим се тражи подршка државних органа за иницијативу да се у предстојећем попису становништва, попишу и рањени, нестали и страдали у последњим ратним дејствима на нашим просторима. Писмо ће бити упућено на адресе председника Републике Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића, председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић, али и представника других релевантних институција које би могле помоћи да се оствари ова иницијатива. Кустоси Музеја жртава геноцида, Драган Цветковић и Ненад Антонијевић, као и сарадник музеја, Божо Грбић, објашњавају да би за овај посао било потребно издвојити око 2,7 милиона динара, што је 0,08 одсто укупног буџета који ће бити издвојен за попис.

– Идеја нам је да пописивачи које ангажује Републички завод за статистику уз обрасце неопходне за прикупљање података за попис, имају и наш образац у који би уносили податке о жртвама рата деведесетих година прошлог века. Прошло је 20 година од почетка ратних дејстава, што је дуг период и ово нам је последња прилика да нешто урадимо – каже Цветковић.

Музеј је израдио образац на којем би пописивач могао да убележи да ли је страдали, на пример, био припадник војске, полиције, паравојних формација, да ли је припадао српским, хрватским, албанским снагама, од кога је страдао...

– У Србију је дошао велики број избеглица које ће такође бити пописиване и на тај начин могли бисмо од њих узети податке о страдалима и несталима на територији Хрватске и Босне и Херцеговине. Број до којег бисмо дошли на овај начин био би најприближнији и онемогућио би даља нагађања о броју жртава – каже Ненад Антонијевић.

Кустоси Музеја жртава геноцида наводе и да постоје појединачни подаци у државним институцијама, попут Одсека за борачко-инвалидска питања, податке о страдалим припадницима имају и српска војска и полиција, али они не постоје на једном месту. Цветковић истиче да се прикупљање података о жртвама рата путем јавног позива на који се јављају породице убијених и несталих или сами учесници борби који су рањени, не даје задовољавајуће резултате.

– На такав позив јави се мало људи и зато мислимо да је попис, који је планирано да буде одржан у априлу следеће године, права, али и последња прилика да нешто учинимо. Подаци о жртвама Другог светског рата, на пример, такође су прикупљани у оквиру пописа становништва, 19 година касније и тада је скупљено око 60 одсто података – наводи Цветковић.

Музеј има свега неколико запослених и нема ни кадровских ни финансијских могућности да тако велики посао уради сам. Како објашњавају, да би уопште могли да покушају да нађу спонзоре који би све финансирали, неопходна им је подршка Републичког завода за статистику.

– Када би они пристали да користимо њихову логистику, да одобре да њихови пописивачи носе и образац о погинулима, рањенима и несталима, завршили бисмо највећи део посла. Попис ће радити више од 30.000 пописивача, они ће ући у сваки дом. Толики број људи ми не можемо да обезбедимо – истиче Божо Грбић.

План Музеја је и да одштампа 60.000 образаца за прикупљање података о жртвама рата, као и да, после пописа, унос и обраду података ураде сами. Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику, каже да му је позната ова иницијатива, али да још не зна какве су могућности да она буде и остварена.

– Нисам сигуран да ли је могуће спровести скупљање података о жртвама рата кроз попис. Не знам колико је то у складу са међународним прописима, али све ћемо проверити, размотрити и требало би да следеће недеље одлучимо шта ћемо урадити – изјавио је Вукмировић.

Јелена Чалија

Коментари5
a1c06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Spiro Miletić
Dođe čoveku da eksplodira od muke. Kada neko iznosi podatke o, recimo 400.000 izbeglica iz Hrvatske, ili 200.000 sa KiM, odmah pada u oči da je podatak sa pet nula nikakav podatak. Valjda su te izbeglice u svakom selu, ili gradu negde upisani? I, je li bio problem, u eri kompjutera, da se od izbeglica dobiju neophodni podaci? Svakako nije. Stiče se utisak da se to nije ni htelo. Takođe, nova vlast je pričala o silnim donacijama posle 5. oktobra, a ako biste u nekom gradu tražili podatke o tome, svakako ih ne biste dobili. Em što su bili simbolični, em što to niko ne želi da pokaže.
Jakša Mićić
О каквим институцијама говорите, то европски министри нису предвидели. Каква је њима разлика да ли је било 100, 100 хиљада или сто милиона жртава. Што више за њих лакше. Лакше ће да нас помире. Ниједна институција у Србији не функционише зато што не зна шта треба да ради. Не зна левица шта ради десница и нико се ни са киме не виђа и не консултује, Немају ни радника да заврше било који посао. Нико од њих то ни не тражи. Стрине и партијске тетке нису на нивоу, а свако има свог штићеника. После толико година анкетирају грађане. Јуре оптужене и хулигане, формирају Агенције за пропаст. Ненадлежни продају туђу имовину да врате своје дугове. Немају ни институције ни времена да мисле на некакве жртве, тих људи и онако више нема, шта ће им спискови. Све се то води ванбилансно као НАТО колатерална штета.
Гоца Сликарка
И онда се сви чуде што Србији лоше иде.
veteran vrs
Ideja je vrlo dobra i svakako bi je trebalo provesti u delo. Treba voditi računa i o tome da je velik broj naših ljudi iselio tokom zadnje dve decenije, pa bi se i oni mogli barem konsultovati.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Никада нису пребројани изгинули и од Првог Балканског Рата,Другог Балканског Рата,Првог Светског Рата,Другог Светског Рата,побијених у комунистичком терору од 1944,рат у Хрватској,Босни,Косову,побијени од Нато-а....умрлих од осиромашеног уранијума итд итд.Србија свом народу никада није била мајка већ увек најгора маћеха.То је једна традиција и ова садашња власт се понаша у том духу.То нам је БРЕНД бр 1.Паушалан приступ свим српским несрећама се решава молитвама за покој душе "свих изгинулих и невино пострадалих...",онако ЂУТУРЕ!А пописати,сачувати од заборава,изложити спискове изгинулих на јавним местима ниједна власт у Србији није хтела и није смела да уради.Ти спискови су показатељ неуспеха и неспособности сваке српске владајуће гарнитуреЗато их ниједна власт никада неће направити.Сада се у Србији формира колона умрлих од глади.Ко ће тај списак објавити?Ма шта је то за нас плус минус пар миниона.Пола народа је напустило Србију.УЖАС.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља