понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Анџелина Џоли је вредна, пожртвована и способна

среда, 15.12.2010. у 22:00
Горан Јевтић на снимању са Анџелином Џоли у Будимпешти

Глумац Горан Јевтић био је део глумачке екипе редитељског дебија Анџелине Џоли која је у Будимпешти снимала драму о забрањеној љубави Србина и муслиманке за време рата у Босни, радног наслова „Неименована љубавна прича”. Јевтић, који је играо у филмовима „Она воли звезду”, „Ми нисмо анђели 2 и 3”, „На лепом плавом Дунаву”, „Свети Георгије убива аждаху” и „Ђавоља варош”, улогу у Анџелинином филму добио је на кастингу у Београду, не знајући, у почетку, да ће позната глумица да режира.

– Превидели су да ми кажу ко режира филм. Када сам завршио кастинг, речено ми је да ће редитељка за неколико дана да погледа снимке и одлучи јер је тада била у Пакистану, у хуманитарној мисији. На путу до позоришта, схватио сам ко је редитељка – не крије Јевтић који се са холивудском звездом први пут срео у Будимпешти.

– Очекивао сам да ћу да сретнем особу коју знам са црвених тепиха и из филмова. Појавила се лепа и енергична жена, непосредна, отворена, срдачна, и нормална. Временом кроз посао научите да се носите са том врстом фасцинираности. Већа фасцинација била ми је што играм са Бранком Ђурићем, уз чију „Топ листу надреалиста” сам растао.

Могуће предрасуде о Анџелини, Јевтић је отклонио када му је Џоли дала да погледа филм „Лепа села, лепо горе” Срђана Драгојевића.

– Рекао сам јој да одлично познајем и филм и редитеља. Била је узбуђена јер сматра да је Срђан одличан редитељ и да су „Села” један од најбољих антиратних филмова које је гледала. Тражила ми је и друге његове филмове, а поклонио сам јој и неке наше култне филмове, јер је велики филмофил. Испоставило се да поштује и моју пријатељицу Ану Марију Марику, из филма „4 месеца, 3 недеље и 2 дана”. Био сам поносан на своје пријатеље, јер се неко велики у свету филма бави тиме шта раде други аутори – истиче наш саговорник који о раду са редитељком Џоли говори:

– Пуштала нас је да нађемо простор за линију лика који смо тумачили, да сами креирамо. Знали смо да треба да пратимо основну наративну линију о двоје људи који се воле. Пролазећи кроз пробе са њом, схватио сам да је она божанствени партнер на филму и у кадру, да врло добро познаје посао, да суверено влада њиме, вредна је, пожртвована и способна – каже Јевтић, и о теми филма открива:

– Прича филма је помало и античка борба ероса и танатоса, а подсећа и на „Ромеа и Јулију”, кроз посматрање две завађене породице које не дозвољавају да у следећој генерацији завлада љубав. Бранко Ђурић, Никола Ђуричко, Ермин Сијами, Феђа Штукан и ја играмо групу најближих сарадника главног лика који своју љубав крије чак и од нас. Група увек служи главној наративној линији и главном јунаку, али је свако од нас имао простор да буде живи карактер, а не антички хор, особа са врлинама и манама која је измештена у ванредне околности.

На питање да прокоментарише изјаве и писања да је Анџелинин филм антисрпски, Горан Јевтић истиче да нико сем екипе није читао сценарио и да је преурањено тако нешто коментарисати, пре него филм буде завршен, а поготову када је „редитељка истински племенито биће, која је живот, каријеру и славу ставила у функцију помагања другима”.

– У филму нема заузимања било које стране у рату. На тај начин ратом треба да се баве историчари и хроничари, социолози, психолози, тужиоци и судије. Уметност и филм су фикција, а ми се опредељујемо за љубав или за рат. У филму смо се бавили питањем да ли живот и љубав у ратним околностима могу да победе, а ако не могу какве су последице тога и треба ли то дозволити – говори наш саговорник који не размишља да ли ће му Анџелинин филм отворити врата европског и америчког филма, јер о својој каријери не размишља плански.

– До сада сам, у просеку, снимао по један филм годишње, што говори о континуитету. Волео бих када се наши филмови не би бавили само овим просторима, уским темама и оним што ми живимо. Треба нам више имагинације, да некад заронимо у други свет уз нове приче и инспирације. Време од нас тражи да будемо социјално ангажовани, па су нам и теме филмова такве – оцењује Јевтић и додаје:

– Српском филму је потребан темељнији тимски рад. Преобимно је да се један уметник бави свим пословима. Ако имате добар тим, филм је успешнији. С друге стране, себе треба да сагледавамо у контексту света и дешавања у њему, да не скрајнемо себе као отпаднике, да немамо комплекс суседа, провинције, одбачених и невољених. Од себе треба да захтевамо да заслужимо да будемо део света и да нађемо своје место на тој широкој мапи – саветује Горан Јевтић.

Иван Аранђеловић


Коментари8
1b4c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Misko Medjedovic
Andja je zaradila Oskara za film "Girl interrupted" - potresnu ulogu o devojci u psihijatrijskoj klinici. Posle toga je odigrala jos nekoliko odlicnih drmaskih uloga (Changeling - Klinta Istvuda) i ponovo je bila nominovana za Oskara. Svi glumci rade onako kao i Andja: glume u blokbasterima za velike pare, a snimaju za male (ili nikakve) honorare nezavisne dobre filmove sa ulogama koje su dramski komplikovane. Andja je rposla mnoge faze u svom umetnickom i ljudskom razvoju sto za mnoge druge ljude ne moze da se kaze. Andja se razvija! Ona stice zivotna iskustva i uci od njih! Ne znam kakav je njen film, ali verujem u dobronamernost a znam da je Andja jedna od bolje obavestenih osoba o ratnim zbivanjima na tlu bivse Jugoslavije. Lepa sela... su ANTIRATNI film ako ga vidi drukcije znaci da nista nije naucio iz poslednjih ratova! Vodite ljubav a ne rat!
spasenija kolček
"Lijepa sela lijepo gore" jeste i antiratni film i to snažan, jasan antiratni film. U antiratnom stanju ima i patriotizma i požrtvovanja. Zato je rat tako događaj i doživljaj tako nabrekao i teče tragikom i stradanjem...
daleko je Amerika
"Lepa sela lepo gore" nisu antiratni fim nego film o patriotizmu i zrtvovanju za svoju zemlju, sto amerikanka ne kapira, jer to kod njih ne postoji.
Mara Jovanovic
Анђа је одлична глумица, прелепа жена, особа са много искуства у међународним организацијама које се боре за заштиту људских права, веома популарна у свом свету западне хемисфере, глобално позната и радо виђена. Определила се за љубавну причу која је захваљујући њеном угледу осуђена на комерцијални успех, а видећемо какав је режисер. Њена деца су свакако добро збринута, што се за многу не може рећи и она је светли пример да одрасли имају одговорност према деци. Прича која промовише укидање расне и религиозне мржње је увек добра ствар. Можда није лоша идеја да позовемо Анђу да више ради у Србији и са више наших ствараоца. За њих то јесу корисни професионални контакти, а лепо је чути да је и лично задовољство. Холивуд никада није рекао да нема мешаних бракова у правцу исток-запад и да не треба да их буде. Напротив! Треба мало само схватити да је заиста лакше успети када долазите из суперсиле, да више зарађујете и добијате јачу подршку. Али то ипак ме можемо да узмемо против Анђе
Vladilslava Petrovic
Adzelina Dzoli je trecerazredna glumica,volela bi da mi goran Jevtic navede kojoj se to njenoj ulozi divi.Karijeru je gradila najpre skandalima (filmski poljubac sa rodjenim bratom pred fotografima,nosenje krvi bivseg muza u flasici oko vrata ...)E,onda je dozivela otkrovenje,ali ne pre nego sto je rasturila brak nesrecnom Pitu,te pocela sa opsesivno kompulsivnim usvajanjem svetske sirocadi koju,naravno,cuva armija dadilja,telohranitelja i sl.,ali kad je slikanje u pitanju ona je najbriznija mama.Bila je nekada nestvarno lepa zena,ali odavno je skliznula u tamne vode anoreksije.Koliko je "velika" suplja holivudska produkcija vidi se i po tome da je doticna laureat najprestiznije nagrade-Osakara.Razumem poziciju mladog glimca,rad sa njom moze biti odlicna odskocna daska ,ako je holivudska karijera njegov cilj,ali pop je pop,a bob je bob.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља