петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:31
НЕ САМО О ПОСЛУ: АНДРИЈА МИЛОШЕВИЋ

Женим се у недељу!

Улога водитеља у ТВ серији „Срвajвeр” један je од послова у, сада већ подужем, низу глумачких остварења Андрије Милошевића
Аутор: Дана Станковићсубота, 18.12.2010. у 22:00
Андрија Милошевић (фото приватна архива)

Због неоспорног глумачког талента, спонтаног и неодољивог дечачког шарма, Андрија Милошевић је улогом Бање у серији „Мјешовити брак” напречац освојио симпатије домаће публике. Успешну каријеру наставио је да гради у запаженим ролама у српском и црногорском театру, а популарност ширих размера донела му је и улога водитеља риjалити шоуа „Срвajвeр” који се емитује на Првој српској телевизији. Бије га добар глас и да има веома поштено професионалан однос са колегама, публиком и представницима „седме силе”. Увек расположен, насмејан и спреман за разговор, права је благодет за новинаре.

Андрија је рођен (6. августа 1978. године) у Подгорици, а основну школу завршио је у Никшићу. Са радошћу се присећа тог периода.

– Као дете нисам се везивао за телевизију и медије, већ за сопствену машту. У томе ме је највише инспирисала средина у којој сам одрастао. Лета сам проводио у околини манастира Морача, а по више месеци боравио сам и код баке, на планини Требјеси и у Ровцима, окружен биковима, шумама и планинским венцима. Планине су ми остале у срцу. Сада ми понекад недостаје слобода која ме је тада испуњавала. Ко није дисао ваздух на два километра изнад нивоа мора, не зна шта значи слободан поглед, не зна шта значи осећати се живим, снажним и самоувереним. Вратићу им се једног дана, то сигурно знам – каже са чежњом шармантни Никшићанин.

И поред велике сентименталности према завичају, већ са четрнаест година је напустио родитељски дом и отиснуо се у неизвесност.

– Моји нису хтели тако лако да ме пусте, али ја нисам пристао тако лако да останем. На концу, урадио сам оно што сам умислио. Уписао сам средњу музичку школу у Подгорици. На то је највише утицао један од мојих најбољих другова, мр Данијел Церовић, данас професор класичне гитаре. Дивио сам се његовој одлучности и решио да јурим за његовим трагом. Било је узбудљиво.

Промена пребивалишта у великој мери одредила је његову судбину. После завршеног Факултета драмских уметности, потреба да нађе „гориво” за наставак пута усмерила га је ка Београду.

– Београд ми се учинио као идеално, а испоставило се и најтеже решење. Није било лако у великом граду, раскрсници Балкана, наћи своје место и опстати, али сам веровао да је могуће то остварити, јер сам схватио да је Београд благонаклон према људима који дођу са искреним и добрим намерама. Сећам се да сам добио неки осип по лицу од узбуђења када сам чуо глас тадашњег директора „Атељеа 212” Светозара Цветковића, који ми је понудио да играм на малој сцени. То је била још једна велика прекретница у мом животу, али и каријери. У Црној Гори сам много ликова тумачио и дао свој максимум. Подгорица је са отварањем обновљеног Народног позоришта била центар дешавања тих година, тако да сам имао прилику да у десетинама представа наступам са нашим најеминентнијим глумцима. Позив директора Цветковића дао ми је крила да се винем још даље. Међутим, није све ишло глатко. Морао сам да се вратим, па опет дођем и, заиста, да није било неких драгих људи, ко зна како би се завршило. Колега Горан Јефтић ми је средио послић да позајмљујем гласове ликовима из цртаних филмова, а потом сам наставио свој пут са Миланом Караџићем и Стевом Копривицом радећи на многим успешним пројектима – каже са захвалношћу Милошевић.

Улога водитеља у ТВ серији „Срвајвер” је још један сјајни бисер у, сада већ подужем, низу глумачких остварења. Не зна шта је било пресудно да баш њему припадне та част, али је веома срећан због тога. Годило му је што је заједно са екипом која је пратила такмичаре остајао и по три месеца на острвима, јер је било тешко одлазити и враћати се. Оданде носи врло позитивна искуства, а Филипинци су га научили да се смеје, чак и својим невољама, којих је, наравно, и тамо било напретек.

– То што сам ослабио десетак килограма, јер смо јели само воће, поврће и пиринач на сто начина и што смо се сусретали са отровним животињама, не рачунам у неке велике опасности. Али, драму која догодила док смо снимали нека од острва никад нећу заборавити. Хеликоптер је улетео у страшну олују, пилот је изгубио контролу, а један од мотора скоро да је отказао. Сви смо се у тренутку помирили са судбином да ћемо отићи на онај свет, ја сам се чак и опростио од свих које знам и не знам, имао сам микрофон прикачен за кошуљу, тако да је све снимљено, али ето, преживели смо. „Срвајвер” је заиста невероватно искуство. Та дивљина и данас ми представља изазов и луксуз, чезнем да се вратим. После ове авантуре једино још на Месец прижељкујем да отпутујем, да макар дан, два проведем у космосу – открива Андрија, који је овом улогом показао да има ауторитет и поред топлине којом зрачи.

Заводљив изглед, самоуверен став и пријатан наступ донели су му и статус срцеломца за којим уздишу многе девојке. Мада је било романси са познатим лепотицама, још се не зна ко је жена његовог живота. Заљубљеност, каже, зна да буде магловита и трновита, са зрелошћу долазе нека дубља осећања и квалитетнији однос. На питање када ће стати пред олтар, он ипак спремно одговара:

– У недељу!

Коју? Е, то нам није рекао. 
................

Има га свуда

Што се позоришта тиче, данас га има свуда, и у свакој представи даје се до последње капи зноја. У позоришту „Бошко Буха” игра у Голдинијевој „Мирандолини”, која је постала велики хит и сала је константно пуна, ту је и Ромчевићев текст по мотивима из филмова Вудија Алена „Не знам шта је секс, али питање је договор”, затим „Егзибиционист” у „Атељеу 212”, „Тре сореле” у Звездара театру и на крају феноменалан музички шоу (са Миланом Калинићем и Миланом Васићем, са којима се и приватно дружи, „Певај, брате” у Дому синдиката, који обара све рекорде гледаности.

Поред тога снима серију „Непобедиво срце” у режији Здравка Шотре, која ће следеће године бити емитована на РТС-у, припрема још једну серију која ће се ослањати на музичку представу „Певај, брате”, играће и у једном руском филму који се снима у Црној Гори. Дакле, следећа година испуњена му је обавезама, а да ће му донети и просперитет – не сумњамо.

Језик је његово средство за рад

Слушајући како говори, стичемо утисак да се сасвим сродио са Београдом. С обзиром на то да то није својствено Црногорцима, да ли му неко од његових сународника могао замерити што је „заборавио” матерњи језик?

– Језик је моје средство за рад. То вам је исто као када би неко замерио аутомеханичару зато што за сваки део који мења не користи исти кључ. Говорим ијекавски и екавски, мада се могу похвалити да ми врло добро иду и икавски, штокавски, јекавски, а и многе друге говоре сам на факултету савладао. Уосталом, мислим да сам моју родну груду кроз своје успехе и културно понашање представио много боље него многи који ми можда замерају. На крају, сигуран сам да ме сви добро разумеју, без обзира на то да ли заиста и разумију – износи свој непоколебљиви став.

О још понечему

Важи за човека с којим редитељи радо сарађују јер лако убеди спонзоре да одреше кесу.

– Ја само много радим, а успешни људи то препознају.

С ким се приватно дружи?

– Имам малу, али одабрану, екипу људи, људи који ме дуго знају и међу њима се осећам добро.
Да ли одлази у позориште као гледалац?

– Волим да погледам сваку добру представу и трудим се да одем у позориште кад год ми то обавезе дозволе, нажалост не стижем да видим све што желим.

Шта га радује, а шта плаши?

– Живот ме радује, али он ме и плаши.

Шта прижељкује?

– Да будем жив и здрав.

Које су његове добре, а које лоше особине?

– Многе моје мане некада се покажу као врлине и обрнуто. Међутим, морао бих дебело да се замислим над својим плаховитим карактером.

Шта цени код девојака, пријатеља, колега?

– Људскост. Мало је људи међу људима.

Где види себе за двадесет година?

– У кругу породице.


Коментари1
78ed9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

student apsolvent
U koju kolega!? ;-)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља