среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:58

Мартијев извештај тест за међународну заједницу

Српска дипломатија је добила инструкције да ради тако да извештај не буде гурнут под тепих, рекао је Вук Јеремић
четвртак, 16.12.2010. у 22:00
Огромно интересовање новинара за извештај Дика Мартија (фото АФП)

Ако Парламентарна скупштина Савета Европе 25. јануара усвоји резолуцију, на основу извештаја специјалног известиоца Дика Мартија, чији је нацрт јуче двотрећинском већином прихватио Комитет за правна питања, она ће, пре свега, имати политичку тежину.

Необавезујући карактер те резолуције, међутим, не спречава Међународни кривични суд у Хагу да покрене поступак против особа за које се наводи да су учествовале у илегалној трговини људским органима на Косову и Албанији.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изразио је јуче очекивање да ће оптужбе бити до краја истражене и оценио да је Мартијев извештај „морални тест” за међународну заједницу.

Изразивши задовољство што је комитет усвојио Мартијев извештај и очекивање да ће га усвојити и посланици Савета Европе, Јеремић је нагласио да су „сада на реду правосудни органи”.

Он је рекао да се нипошто не сме дозволити да се наводи извештаја „гурну под тепих” и додао да ће српска дипломатија радити на томе да се ти наводи до краја расветле. „Цела дипломатска мрежа Србије инструирана је да ради у том смеру”, рекао је Јеремић.

Брзо рашчишћавање овог случаја тражи и известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин, који је указао да су наводи о умешаности косовског премијера Хашима Тачија у трговину органима „осетљиво питање” које захтева „веома озбиљно разматрање”.

„Док ствари нису доказане, реч је о невиној особи, али то несумњиво оставља сенку сумње и захтева од одговорних институција да се томе у целини посвете”, рекао је Кацин за Бету.

Кад је реч о правној тежини јуче усвојеног документа, професор међународног јавног права Правног факултета у Новом Саду Родољуб Етински објашњава да је реч о акту који има процедурални карактер, јер претходи одлучивању Парламентарне скупштине и представља припрему за њену одлуку.

„Акти Скупштине СЕ нису правно обавезујући, за разлику од аката Савета министара који имају другачији карактер. Када Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ) то буде усвојила, тај акт ће превасходно имати карактер једног политичког акта, који ће, наравно, имати политичку тежину”, каже Етински.

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић оцењује да је Мартијев извештај „неочекивани дар божји, који је пао са неба, и то у тренутку када је било неопходно да се на неки начин поправи та равнотежа у утисцима и симпатијама међународне заједнице за питање спора између нас и Албанаца на Косову”.

„Али ја се бојим да ће опструкција Америке да буде снажна и да она, вероватно, неће моћи да уклони све последице ове акције, али ће успети да је доста отупи и да на неки начин неутрализује њене најважније ефекте, а то је да дође до директне смене Тачија и других и да онда симпатија на Западу за Албанце и њихову ствар почне нагло се да топи. То ће Американци покушати да избегну, и ја се бојим да ће у томе имати успеха, јер ипак они су диригенти целог оркестра у вези са Косовом и Метохијом”.

Јовановић указује на то да ће Америци бити теже да брани независност КиМ „својим једностраним и непринципијелним средствима”, али то је нешто што ће можда отворити дебату у међународној јавности „о томе каква је била природа и циљеви те албанске гериле, која је у почетку од Стејт департмента добила епитет да је терористичка, а касније легитимизована и коришћена као пешадија НАТО-а у борби против нас”.

Подсетимо да су међународне институције присутне на Космету од 1999. године. Тренутно је мисија ЕУ задужена за надгледање у областима полиције, правосуђа и царине.

На питање „Политике” да ли Еулекс располаже неопходним ресурсима, које Дик Марти у извештају прецизно наводи као логистику и високостручне кадрове, како би могао да се бави улогом која му је поверена, Ирина Гудељевић, портпарол Еулекса, каже да мисија већ истражује и кривично гони одређени број случајева везаних за ратне злочине и организовани криминал.

Поводом препоруке из извештаја упућене Еулексу у којој се тражи да „мисија истраје у истраживачком раду, не узимајући у обзир функције на којима се налазе потенцијални осумњичени”, Гудељевићева каже да „Еулекс све оптужбе за ратне злочине и организовани криминал схвата веома озбиљно. Међутим, тужилаштво своју истрагу заснива на доказима и уколико неко има конкретне доказе да подржи наводе изнете у извештају, требало би да их преда одговарајућим властима”.

На конкретно питање да ли је Тачи предмет истраге, портпаролка Еулекса је одговорила да ће Еулекс покренути истрагу о било коме уколико постоји довољно доказа да се верује да је дошло до озбиљних криминалних активности.

„Нико није изнад закона. Тужилаштво заснива своју истрагу на доказима и уколико појединац или организација има конкретне доказе у вези са озбиљним криминалним активностима онда би требало да их достави релевантним надлежним органима у које спада и Еулекс”, каже Ирина Гудељевић, портпарол Еулекса.

Б. Чпајак

Б. Митриновић


Коментари1
0a043
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savo Glavas
Treba biti naivan da bi vijerovao Euleksu. Pa sam rijecnik portparola Euleksa je jasan da oni nemaju namijeru da bilo sta istrazuju. Na kraju oni su dosli na Kosovo i Metohiju zbog dobrih plata i dnevnica pa zasto se staviti u upasnost da to izgubis. Pravo pitanje ja sta ce uciniti srpsko pravosudje i politicari. Zar se moze pregovarati sa zlocincima? Ko ce imati morala na srpskoj strani da pregovara sa takvim (ne)ljudima?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Досије Тачи / Србија о Тачију

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља