субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:26

Асанж – САД 1:0

Аутор: Милан Мишићпонедељак, 20.12.2010. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Афера „Викиликс”, или „каблгејт” како се још овде назива, престала је да буде главна медијска тема, али није сишла са дневног реда. На почетку четврте недеље откако је почело објављивање тајних депеша америчке дипломатије, очигледно је да је прву битку у асиметричном информативном рату за наклоност јавности добио Џулијан Асанж, први човек наднационалне „новомедијске” организације, који последњих дана борави у једном лондонском затвору чекајући да буде изручен Шведској.

Чини се да је, упркос великом броју још необјављених депеша, оно најсензационалније, ако је таквих садржаја уопште и било, већ обелодањено, и да је малтене 99 одсто поверљивог саобраћаја између Стејт департмента и његових испостава по свету, амбасада и конзулата, само рутинско дипломатско извештавање које није баш много занимљиво.

Што се штете за америчку дипломатију тиче, она не изгледа драматична, али јесте непријатна. Тешко ју је, међутим, на било који начин измерити, упркос изјавама америчких функционера да је у питању субверзија која је унела велики поремећај у међународне односе, угрозивши америчку безбедност и америчке животе.

Један од првих конкретних доказа тог „поремећаја” преко викенда је изнео потпредседник Џозеф Бајден у интервјуу телевизији Ен-Би-Си, пожаливши се да је од почетка објављивања садржаја појединих депеша (у чему изворно учествује и амерички дневник „Њујорк тајмс”) – „нама постало теже да се договарамо са савезницима и пријатељима”.

Бајден каже да је то очигледно и на његовом личном примеру. Пошто прима већину страних државника који долазе у Вашингтон, потпредседник се жали да они сада са њим желе да разговарају само очи у очи, без присуства уобичајених сарадника који хватају белешке. То отежава његов посао и то је, по њему, очигледна штета.

Бајден је уз то Асанжа назвао „хај-тек терористом”, што је досад најтежа квалификација од неког члана америчке владе. Председник Обама је „каблгејт” досад само једном прокоментарисао и рекао да је то за „осуду”, док је државна секретарка Хилари Клинтон била нешто оштрија, прогласивши то „нападом на свет”.

Било је, међутим, и захтева појединих мање или више важних конгресмена да се „Викиликс” прогласи за терористичку организацију, па чак и позива да се Асанж „ликвидира”, али је то у међувремену утихнуло. Оно до чега, међутим, ни три недеље после избијања афере није дошло, то је подизање оптужнице против Асанжа.

Утисак је да америчка држава нема баш јаке правне аргументе за тако нешто. Прва реакција била је отресање прашине са закона о шпијунажи из 1917. године, али се изгледа показало да ни тамо нема одредби које би оно што је учинио Асанж оквалификовале као кривично дело, пошто је само прималац тајне информације, а није учесник у њеној „крађи”. Сем тога, тајне нису, као што то бива у шпијунажи, предате или продате некој другој држави, већ стављене на коришћење штампи.

Не може, затим, да буде оптужен ни за издају, јер није амерички држављанин. А сем тога, у целој ствари „Викиликс” није једини актер: пре објављивања депеша ушао је у партнерство са неколико великих медијских кућа (у том друштву је и „Њујорк тајмс”), па је тако добио и неколико угледних саучесника.

Све чешће се, затим, говори о томе да нису криви они који тајне материјале објављују, него они који нису умели да их сачувају. На том становишту је и Џек Голдсмит, један од најпознатијих правника конзервативног политичког крила, који, наводећи својевремени преседан са „Папирима Пентагона”, тврди да првенствену одговорност за аферу има извршна власт чији је посао био да тајне адекватно обезбеди.

По овим аргументима кривично дело чини само онај ко поверљиви материјал доставља за објављивање, али не и онај који објављује. Асанж би по томе могао да буде гоњен само ако се утврди да је подстрекавао или на други начин саучествовао у прибављању тајног дипломатског архива, што изгледа мало вероватно. Засад се као једини кривац за то види војник Бредли Менинг, који у притвору чека да му се суди.

Власти губе битку у јавном мњењу и због потеза којима, уместо да спрече, штету само је повећавају. Међу такве се сврставају забране свим државним службеницима да читају оно што чита цео свет, као и упозорења студентима да ће читање обелодањених поверљивих материјала нашкодити њиховој будућој каријери.

Најдаље је отишла команда ваздухопловних снага, која је на својим компјутерским мрежама персоналу блокирала приступ „Њујорк тајмсу” и још 25 медијских организација, домаћим и страним. „Приступ ускраћен, коришћење Интернета се евидентира и посматра”, појављује се на екрану, како је то, међу првима, изнео „Волстрит џорнал”.

Милан Мишић


Коментари4
b0f96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radenka Vidic
Zorica DJuric-ANSANZ SE RODI,NOVI SVET SE RODI ! Ulazimo u NOVU ERU A2NSANZA,!ERU MIRA BOLJEG ZIVOTA ZA CITAVO COVECANSTVO !
Zorica Djuric
za sad je 1:0 za Assangea,nadam se da ce biti 10:0. Fascinirana sam hrabroscu ovog coveka koji je stao u kraj sili Amerike pred kojom se poklanjaju citave drzave...Zasluzio je sve Nobelove nagrade za mir do kraja zivota!!!
бела рада
Ако је ико, онда је Асанж права особа за високу награду у области развоја демократије и људских права, можда и, на жалост, веома компромитованог Нобела.
milica r.
..."оно најсензационалније, ако је таквих садржаја уопште и било"??? Zar je moguce dovoditi u pitanje senzacionalnost vesti da velika americka kompanija Dyn Corp (koja je svojevremeno spominjana kao eventualni strateski partner beogradskom aerodromu oko izgradnje kargo terminala) podvodi decake po Avganistanu i dogovor koji proizilazi iz telegrama o ucutkivanju novinara koji su zeleli da izvestavaju o ovome? Mozda se radi o tradicionalnom obicaju Pastuna, ali sigurno je tako velika kompanija mogla da nadje i neki manje odvratan nacin korupcije (sto bi takodje bilo nelegalno, da se razumemo). Ovu kompaniju ja danas ne zelim ni blizu beogradskog aerodroma. Ili vest da je kompanija BP zataskala ekolosku katastrofu na gasnoj platformi u Azerbejdzanu jer na njihovu srecu niko nije poginuo za razliku od naftne platforme u meksickom zalivu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља