субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:18

Банке ће скупље наплаћивати заштиту клијената

уторак, 21.12.2010. у 22:00
Све има цену Фото Д. Јевремовић

Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга донеће клијентима бољу информисаност и већа права у односима са пословним банкама, али и поскупљења камате на кредите, веће накнаде за обраду кредитних захтева и скупље вођење текућих рачуна грађана.

То је закључак Портала Kamatica.com после анализе најважнијих одредаба новог закона и прогноза последица које би могле уследити после ступања закона на снагу.

Оглашавање 

Једна од најбитнијих новина у оглашавању пословних банака јесте обавеза да износ ефективне каматне стопе истакну у односу на остале елементе. На тај начин корисницима ће бити далеко лакше да упоређују понуде пословних банака и доносе правилније одлуке у избору банке са којом послују.

Донедавно је било присутно агресивно оглашавање кредита са нула одсто камате. Нови закон обавезује пословне банке да у овим случајевима јасно истакну остале услове за коришћење кредита, а које корисници уобичајено плаћају по ценама вишим од реалне. До сада су пословне банке трошкове коришћења кредитна са нула одсто камате преносиле на накнаде и провизије за коришћење других производа који су били услов за за одобравање поменутог производа, а то су вешто „скривале” од потенцијалних клијената у рекламама.

Промена камате

Уколико банка и корисник кредита уговарају кредит са фиксном каматном стопом, а пословна банка накнадно одлучи да исту промени, то ће моћи извршити само уз сагласност корисника кредита. Уколико клијент то не прихвати, банка нема право да исту измени, нити да раскине уговор по овом основу. Ипак, банкама је и даље остављен простор коришћења варијабилних каматних стопа, где је довољно обавестити корисника о промени исте под условима дефинисаним уговором. Захваљујући овој одредби, фиксна каматна стопа добија прави смисао, али се очекује да се у будућности кредити са фиксном каматном стопом изузетно ретко појављују у понудама банака.

Уговор на увид

НБС је новим законом дефинисала и обавезу пословних банака и лизинг компанија да грађанима, са којима намеравају да закључе уговор, понуде на увид нацрт уговора у писменој форми да би њихови клијенти могли детаљно да проуче одредбе пре потписивања уговора.

Текући рачун

У случају да банка мења услове под којима води текуће рачуне грађана, законом ће бити у обавези да о промени обавести клијента најмање 30 дана пре промене. Истовремено, уколико клијент то жели, банка ће бити у обавези да о свом трошку трансферује средства на рачун друге банке или да исплати готовину са рачуна без накнаде за корисника. Обавеза везана за бесплатни трансфер средстава представља можда и више него што би клијенти у Србији могли очекивати и у много уређенијим тржишним условима, а за банке значајан трошак и умањење профита.

Обавештавање клијената

Пословне банке ће убудуће бити у обавези да власницима рачуна достављају изводе о променама на рачуну једном месечно без наплате трошкова обавештавања. Истовремено, о обавештењу банка мора поседовати доказ о пријему од стране клијента. Када су у питању кредити, обавеза пословних банака биће да на исти начин као и код текућих рачуна обавештава корисника, али најмање једном годишње.

Одустајање од кредита

Према новом законском решењу, корисник кредита има право да одустане од кредита који му је одобрен и исплаћен у року од 14 дана, без обавезе да образложи одустајање. Од овога су изузети само кредити за куповину некретнина. Корисник истовремено није у обавези да банци плати било какву врсту накнаде осим камате која је обрачуната у периоду коришћења кредита.

Мање провизије и накнаде

Пословне банке тренутно наплаћују провизију за превремену отплату кредита или дела кредита од три до чак пет одсто. Ово је веома дестимулативан проценат за свакога ко се одлучи да раније исплати своје кредитне обавезе. НБС је новим законом дефинисала да се накнада пословне банке може кретати између 0,5 и један одсто дела кредита који се отплаћује. Оваква промена ће дефинитивно у значајној мери умањити профите банака по основу наплате превремених отплата, а корисницима дати адекватан стимуланс да размисле о могућности превременог раздуживања.

Новим законом пословне банке неће имати право на наплату накнаде за затварање рачуна или гашење кредитних картица.

Шта добијају клијенти, а шта банке

На основу ранијих искустава не може се очекивати да банке прихвате смањење прихода од накнада и профита које су до сада остваривале. Законом нису ограничене и не могу се ограничити неки приходи банака – камате од кредита, накнаде за обраду кредита или накнада за трансфере средстава. Наведене камате и накнаде ће вероватно бити извор из кога ће пословне банке надокнадити „изгубљене профите” због примене новог закона. Због тога се у кратком року после ступања закона на снагу могу очекивати поскупљења ових услуга.

У. Е. Р.


Коментари16
f5931
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Београдски пашалук
А кад ће више тај закон бити усвојен да бесплатно угасим рачун,зар већ није требао,зна ли ико,бар држава?
bozana stanic
A ja mislila da je upravo posao banaka da uzimaju nase pare i pozajmnljuju ih drugima. Nama obavezno daju manju kamatu od one koju one dobijaju kad novac pozajmljuju. Nije li to njihova cista dobit? Zar od te razlike ne placaju svoje sluzbenike i sopstvene troskove? Hoce li da im mi placamo njihove sluzbenike, a oni da se setaju po Balearima? Evo, ja pristajem da im placam i grejanje, s obzirom da poskupljuje struja. Pa, boze moj, ljudi zasluzuju, jer koriste moje pare. Ko tu zavisi od koga?
Miro Simic/Simke
a jel molimvas bre dalice kao dosada na jedan salter broji i pise na drugi red se knjizi a u trecem redu se isplacuje ilice po ovoj civilizovanoj proceduri sve na jednom salteru i redu?
Marko Markić
ко кога овде штити? волео бих да нам садашњи а и бивши министри и гувернери објасне да ли је банкарски сектор у овој земљи присутан због привреде или је становноштво и приврда ту да помогне банкарском сектору за успешну лоповско-банкарско-политичку симбиозу и даљу тајкунизацију.
Bojan Dragičević
Najbolje je da imamo Beogradsku banku zaduženu za JUL ,a Beobanku za SPS?Najbolje je da podignemo kredite i ne vratimo ih ili samo jedan mali deo zahvaljujuci inflaciji?Najbolje je da banke daju novac bez kamate.Banke ovako rade od kada postoje,a u zavisnosti od rizika u koji ulazu svoje pare,zavise i kamate,sta je tu nejasno?Ono sto pozajmis,moras da vratis,ali mi smo navikli na pecene koke sa neba,a EU dozivljavamo kao donatora koji ce da placa nas nerad i nemar.Nadam se da više niko nikada u ovoj zemlji neće dobiti stan i akcije dzabe,kredit koji ne mora da vrati,platu koju nije zaradio ,inace nema nam spasa!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља