недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

„Вија милитарис” на траси аутопута

среда, 22.12.2010. у 22:00
Откривена деоница пута из римског периода Фото М. Пенчић

Пирот – Археолози који су током ове године обавили заштитна археолошка истраживања на траси будућег Коридора 10 код Димитровграда инсистирају да се „Вија милитарис“ прогласи спомеником културе с обзиром на вредност и значај открића. Републички завод за заштиту споменика културе и археолози до сада су, у две кампање, истражили десет угрожених археолошких локалитета из различитих периода. На траси Коридора 10 на овом подручју биће угрожено 28 археолошких налазишта, упозоравају археолози.

Најзначајнији резултати постигнути су на локалитетима „Кндина бара“ и „Мало кале“ и на локацији „Анови“ у селу Обреновац. На локацији „Кндина бара“, поред остатака пута Вија милитарис, пронађени су и остаци насеља од пре осам до девет хиљада година. Према речима Мирослава Лазића, археолога саветника у Републичком заводу за заштиту споменика културе, деоница пута из римског периода за који се претпоставља да је Вија милитарис, познат из историјских извора, откривена је у дужини од 37 метара.

– Ово је најважније откриће. Установили смо да је ову деоницу највероватније градио римски император Филип I Арабљанин који је потпуно обновио путну мрежу на подручју провинције Мезије и Тракије, а извесно је да је прошао овуда када је склапао мир са Арабљанима. Ширина римског пута износи 7,5 метара, укључујући спољне ивичњаке са одводним каналима, што је ван стандарда за тај период, и подељен је у две коловозне траке. У старим картама између Пирота и Димитровграда помињу се две путне странице Транслитис и Баланстра, које тек треба да истражимо. Између камена у коловозној траци и на самом коловозу пронашли смо више стотина археолошких налаза. То су углавном гвоздени клинови за потковице, потковице и различити предмети од гвожђа, оплате од кола, врхови стрела, антички новац, два сафира – рекао је Лазић.

У њивама код села Обреновац, тачније код места „Анови“, археолози су открили остатке вишеслојног праисторијског насеља. Откривени су налази такозване старчевачке културне групе из раздобља од 6500. до 5500. године пре наше ере, из периода винчанске културе, односно из млађег неолита, а има и остатака бронзаног доба. Пронађен је и велики број остатака керамичких посуда, глачаних камена, коштаних алатки, алатки од окресаног камена, остаци жртвеника и једна фигурина. Осим такозваних покретних налаза, стручњаци су открили и темеље пет зграда, од којих је једна страдала у катастрофалном пожару пре око 6500 година.

Археолози упозоравају да је неопходан стални археолошки надзор током изградње деонице пута и, како је рекао Марин Брмболић, археолог саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе, то још увек није урађено.

– На локацији „Кндина бара“, где смо открили Вија милитарис, установили смо два оштећења од стране извођача радова. Тај антички пут оштећен је бандером која је постављена насред пута и с друге стране будућег аутопута је прокопан канал за електрокаблове. Тражићемо од извођача да се то отклони и надамо се да ће бити отклоњено – каже Брмболић, додајући да би требало да оштећења буду санирана на пролеће.

У наставку истраживања које се планира на пролеће, према оцени археолога, неопходна је боља сарадња са инвеститором како на санацији истражених локалитета, тако и у наставку истраживања. Археолози инсистирају да се „Вија милитарис“ прогласи спомеником културе. Завод за заштиту споменика културе је, према речима Снежане Јејић, заменице директора, у том смислу предузео одговарајуће мере.

М. Пенчић


Коментари15
8d227
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MINHEN BEOGRAD - CARIGRAD
Треба одредити приоритетне деонице Коридора 10 и ауто-путеве државног значаја: (1)ОБИЛАЗНИЦА око Београда, али одвајање пре Врчина, па поред југо-западне стране Авале; (2)НИШ - СОФИЈА, који спаја не само Србију, Бугарску и Турску, него Немачку и Европу са Блиским Истоком (због тога нека сила кочи?); (3)Београд-Уб-ЧАЧАК, а даље ТРИ полу ауто-пута за: а)Ужице, Вишеград, Сарајево, б) Ивањица, Сјеница, Подгорица, Бар, в)Краљево, Рашка, Косовска Митровица; (4) Ниш-Лесковац-СКОПЉЕ-СОЛУН; (5) Нови сад-СУБОТИЦА (може и полу ауто-пут, јер се са Централном Европом повезујемо готовим ауто-путем преко Загреба)... Војвођански лоби је преокренуо приоритете, због својих аутономашких интереса (и још нечијих?), а на штету ДРЖАВНИХ и интереса СВИХ ГРАЂАНА Србије...
Рада Стијовић
Некада смо речи из страних језика прилагођавали нашем (чак је и Џорџ био Ђорђе), данас то обично не чинимо. Тешко изговарамо групе -нк- и -нд- (или их и не изговарамо), али остаје кореспоНДент и делиНКвент. Важно је правило – сачувати препознатљивост основне речи, а данашњи образован читалац пре ће препознати латинску реч написану као виа него као вија, без обзира на писмо. Уосталом, правила писања не зависе од врсте писма којом пишемо, него од изговора, па ако се ј чује, треба да га пишемо и кад пишемо латиницом (осим ако наводимо на латинском). На крају једно оправдање за правописце – од њих се увек тражи што мање изузетака и у сваком правилу има бар по један пример који ће некоме засметати. Тако је то и са нашим путем.
Рада Стијовић
Читаоци који су коментарисали наслов чланка нису у праву. Правила налажу да се пише како је написано – вија. Ова реч није ништа више рурална него вијадукт, која је истог порекла, а вероватно ју је „здрав народни разум“ свих нас прихватио у овом облику. Даље, Мија може да буде и женско и мушко име, као што то може да буде, нпр., Мика (сетимо се Мирослава-Мике Антића, а сигурно сви знамо бар једну Милицу коју зову Мика). Нећемо у Политици читати о фијокама и авијонима, јер се ј пише између и и а, али не и између и и о. Оволико о правилима, а сада лични коментар. Више би ми се допадало да треба писати ВИА, а има довољно правила под које се то може подвести па да не буде изузетак. Нема места за шири коментар, али ево понешто. Правило каже да се ј пише и између и и о, ако је ј структурални део основе (Мијо, Мијовић), али је студиозан, религиозан, мада је ј у основи (у српској варијанти) - студија, религија, зато што смо те речи узели као готов модел из страних језика.
Vladimir Markovic
Vija militaris, zar je moguce?! Cekam dalje da citam u "Politici" o fijokama i avijonima. Bravo svima u najvecem i najstarijem dnevnom listu na Balkanu. Ostanite dosledni!
zoran lekic
Sacuvajte via militaris za narastaje koji dolaze,mi imamo toliko toga,samo malo ako se zaceprka po zemlji.U Svedskoj,gde zivim,kada otkriju jedno malo parcence,to je nacionalni praznik.Nece da skodi ako se put koji je planiran malo pomeri.Nadam se da cete sacuvati via militaris i otale arheoloske iskopine.Puno pozdrava iz Stokholma zoran lekic

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља