петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:48

У јануару ужи избор за нови борбени авион

Аутор: Мирослав Лазанскичетвртак, 23.12.2010. у 22:00
Бригадни генерал Ранко Живак: Неопходано нам је око 100 сати годишњег налета за пилота Фото Игор Салингер

У последњем броју словеначке ревије за војна питања „Наша обрамба“ шест страница у боји посвећено је српској војној авијацији у ударном тексту под насловом „Кроз тешке године у нову будућност“. Словеначка војна ревија истиче да, и поред свих санкција и претходних ратова на овом подручју, Србија је успела да сачува ваздухопловне снаге и да се одважно супротставила технолошки и бројчано моћнијем противнику у рату против НАТО-а 1999. године.

Десет година после тог рата каква је садашњост и будућност српског Ваздухопловства и притивваздухопловне одбране? Најквалификованији за те одговоре јесте бригадни генерал Ранко Живак, командант ВиПВО.

Господине генерале, када ћете да промените тај рогобатни назив Ваздухопловство и ПВО у Ратно ваздухопловство и ПВО?

Ми у авијацији слажемо се да треба да се врати старо име РВ и ПВО, то је некако нормалније, јер када кажете Ваздухопловство и ПВО, неко може да помисли на цивилно ваздухопловство плус ПВО. За мене стари назив није био милитаристички, већ је одсликавао суштину и намену овог вида Војске Србије. Размотрићемо ваш предлог и предложити у редовној процедури измену назива у традиционални – РВиПВО.

Настојимо да достигнемо стандарде НАТО-а у Војсци. Шта то значи за Ваздухопловство и ПВО? Је ли та прича о стандардима НАТО-а, што се тиче летења, за нас још увек теорија?

Да, да бисмо више летели и достигли број сати налета по стандардима НАТО-а потребна су нам знатнија финансијска улагања. То значи имати адекватна средства, обуку, организацију, одржавање на нивоу, добре ресурсе. Имамо повећање налета пилота за око 15 одсто у односу на ранији период, укупно сада наши пилоти лете 30 сати годишње, али то је просек за све пилоте, у ескадрилама и у командама и установама. У ескадрилама је просек 40-50 сати налета годишње. Неопходан нам је минимум од око 100 сати годишњег налета за пилота, да за шест до осам година летења у јединици достигне пуни ниво борбене оспособљености у својој ужој специјалности. Дакле, стандарди НАТО-а су квалитет и циљ, али траже улагања. Но, оно што нам је сада највиши приоритет свакако је безбедност летења. После извршених анализа угрожавања безбедности летења у претходном периоду, предузели смо низ мера на повећању нивоа безбедности, у току је редефинисање садржаја и метода контроле безбедности летења, измењени су и допуњени поједини планови и програми летачке обуке, урађена су потребна техничка унапређења на појединим системима ваздухоплова. То је све непрекидан процес, борба да се максимално сузи простор за угрожавање безбедности летења, али то никада не можете потпуно искључити.

Пилоти се сада школују на интервидовској Војној академији. Има ли потребе за посебном ваздухопловном војном академијом као некада?

Признајем да се при садашњем систему школовања пилота мало изгубила струка. Некада се Ваздухопловна академија завршавала са 250 сати налета и сваки је пилот потпоручник био потпуно оспособљен за све борбене операције. Сада из академије пилоти излазе са око 100 сати налета и морамо их у јединицама оспособљавати за борбене операције. Али, то је опет питање колико је држава финансијски јака.

Колико ће нова „ласта-95” олакшати обуку пилота?

Завршио сам преобуку и на новој „ласти”, то је изврстан авион за основну и напредну летачку обуку. За нашу авијацију добићемо 15 таквих авиона. „Ласта-95” у ваздуху ради све што је потребно за школовање пилота, имаће могућност да носи и контејнер са митраљезом од 12,7 мм, две бомбе од по 100 килограма и ракете од 57мм, дакле пилоти на њој могу да увежбавају и основе гађања земаљских циљева. Опрема наше „ласте-95” биће врло модерна, у кокпиту ће, уместо класичних инструмената, бити вишефункционални екрани-показивачи свих података потребних пилоту. Модернија опрема него што сада има авион „г-4”, који ћемо, иначе, модернизовати управо у сегменту електронске опреме. „Ласта-95” је велики успех српске не само ваздухопловне индустрије.

Нови борбени авион?

До краја јануара 2011. на Главном војнотехничком савету сузићемо број кандидата за наш нови борбени авион на три или четири летелице. Имали смо презентације страних произвођача, одазвали су се Американци са „ф-16” и „ф-18”, Руси са авионима „миг-29м” и „су-30”, Французи са „рафалом”, Кинези са „јф-17” и „ј-10”, евроконзорцијум са „јурофајтером“. Једино нису дошли Швеђани са „грипеном“, а звали смо их. Не желим да спекулишем зашто нису дошли. Дакле, наш посао је скоро завршен нашом листом жеља, ми то презентујемо Министарству одбране и влади, држава процењује начине и моделе финансирања, а ту су, наравно, и политички интереси наше земље. Упоредо са избором новог борбеног авиона, радимо и анализе тактичко-техничких карактеристика савремених радара за систем ваздушног осматрања и јављања и ракетних система ПВО различитог домета.

Мирослав Лазански

-------------------------------------------------

Од радара на Копаонику праве политичко питање

Када ће нам Американци дозволити да вратимо радар на Копаоник?

То је на жалост ствар политике, Копаоник је најбољи радарски положај на Балкану, врло важан положај за безбедно летење цивилне авијације у региону. Ако смо партнери и ако верујемо једни другима, онда ће нам дозволити да вратимо тај радар на Копаоник. Ако нисмо партнери, онда да се не лажемо. Иначе, сарађујемо успешно, но када дођемо до тог питања радара и проблема безбедног летења у региону онда нам кажу да је то политичко питање. То би требало да буде заједнички интерес свих у региону, а не политика. Улажемо максималне напоре да то питање решимо на обострано задовољство и корист.


Коментари77
9de86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Robert Matanic
Gripen je odličan izbor; pogotovo impresivno obećava novi model u razvoju, SuperGripen. Švedska je neutralna zemlja, nema razloga da se ucjenjuje od USA u slučaju da želi biti konkurencija, tako da ovaj izostanak prije ima prizvuk nekog prljavog 'deala' u samoj Srbiji. Što se tiče radara i raketa, radari su apsolutno potrebni radi sekundarne koristi za civilnu kontrolu leta; rakete nisu sporne, ali S-300 nije defanzivni sistem. U zemlji veličine Srbije koja deklarativno nije uključena ni u hipotetski vojni konflikt u bližoj budućnosti, instaliranje S-300 je poziv na probleme u regionu. Ne samo da se time iznuđuje rapidan odgovor većine, ako ne i svih NATO komšija (proturadarske rakete, GPS vođeni krstareći projektili). Ako je sve to produkt da se Amerikancima prenese neka poruka, to je vrlo skup sport, ispod 600 miliona dolara nema funkcionalnog sistema. U suprotnom, još gore - Srbija se od većeg ili jačeg može POKUŠATI obraniti jedino nuklearnim oružjem kojega nema niti će imati.
Milos Kisic
Mozda Gripen nije poslat bas zato sto je za nase uslove najpogodniji. Mali avion, moze da poleti i sleti sa malih improvizovanih pisti ( prakticno svuda) a moze da se napuni gorivom i borbenim kompletom za samo 5 minuta sa posebnog vozila. Naravno, nasi zapadni "prijatelji" su zainteresovani da nam prodaju avione koje ce posle sami efikasno da koriste nad Avganistanom a ne avione koji bi pomogli nasu odbranu mozda bas protiv njih...sto se tice radara, kako to oni da nam dozvole, valjda smo mi samostalna zemlja? Oni nama nisu dozvolili da se nase policijske snage vrate na KIM ; zasto ih uopste pitamo? Uopste, sta ce nam avioni, kada ne smemo da postavimo radar gde mi hocemo? Onda bolje da kupe vec jednom te s-300 rakete, od njih je mnogo veca korist za zemlju i veca bezbednost. Stice se utisak citajuci, da se avioni kupuju zbog pilotskog kadra a ne zato sto je to najbolje utrosena para.
Robert Matanić
@Maxim. Ova saznanja oko detalja manevara na CopeIndia su 'isplivala' u javnost sa skoro 2 godine kašnjenja, to je pola mandata raznih kongresnih odbora koji će teško priznati da su ih namjerno navukli na dodatni budžet. Nema ovo veze sa Rusima ni Indijcima, slično je napravljeno i krajem 1960-tih kada se stvarao F-15 kao projekt FXS - civilno zakonodavstvo je to namjeravalo terminirati kao poseban projekt i natjerati USAF da kupi isti avion kao i US NAVY (F-14), no onda su napuhali prijetnju ruskog MIG-25 Foxbat....ostalo je poznato. F-15 jest stari aerodinačan dizajn, definitivno nije potencijal s kojim se vodi i dobija borba na bliskoj udaljenosti, no konstantno osvježavanje avionike, senzora, opreme za eletronsko ratovanje i naoružanje čine ovaj lovac izuzetno sposobnim za tzv. BVR borbu. To odlazi toliko daleko da je upravo u toku izrada dodatne opreme koja će drastično reducirati radarski odraz aviona i omogućiti još impresivnije mogućnosti. Kupac je već poznat, a i narudžba.
Maksim @Robert dela Croce
Robi, nije Vam loša ta analiza, ali zašto to sve Ameri nisu koristili? Da zbune Ruse i Indijce? Kako su ih to zbunili ako i Vi znate to što nisu navodno koristili? Da dobiju taj lot za F-22? Malo naivno, jer odgovorni u Kongresu koji odobravaju lotove svakako nisu bili bez tih informacija šta je F-15 koristio, a šta nije.
Robert@Олд Кресоје Hinić
Poštovani, vaše ushićenje SU-30MKI je bazirano na CopeIndia vježbi Amerikanaca i Indijaca. Rezultat te vježbe jest da su Suhoji razvalili F-15; posljedica čega jest odobravanje budžeta za zadnji lot F-22 Raptora (dok ga uz blagoslov Obame nije terminirao Rumsfeld). U pozadini te vježbe su, nakon nekoliko mjeseci, iscurili interesantni detalji kako je vođena ta vježba: F-15 nisu smjeli koristiti najefikasniju kombinaciju svojeg radara i rakete srednjeg dometa, zatim borbe su u većini slučajeva bile 4xF-15 vs 12xSU-30/Mig-21; F-15 nisu koristili aktivno ometanje sa ALQ-135, niti NCTR za BVR ID. Ako vam ni to nije dovoljno da zaključite zašto su F-15 'izgubili', onda potražite na Youtube video isječak o uzvratnoj vježbi SU30 u Americi. Rezultat s istim protivnikom je bio u potpunosti dijametralan. Stoga vam savjetujem, u dobrom duhu, da se radije posvetite klanjanju jedinoj ruskoj nadi u sferi modernog avio ratovanja -projekt T-50 iliti PAKFA. Pozdrav od bivšeg pilota.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља