петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

Манастир у центру града

Аутор: Текст и фото Ненад Новак Стефановићпетак, 24.12.2010. у 09:25

Кућа с елегантним доксатом у Македонској 21 прича нам две повести које су, наизглед, једна другој супротне. Подигао је лекар Јован Стејић, 1845. године. Стејић се у аналима српске медицине води као један од њених оснивача. Рођен у Араду 1803, студирао је у Бечу, а по доласку у Србију био је лични лекар кнеза Милоша, али и много више од тога. Невероватно да је у то време заговарао идеје макробиотике, превео је с немачког књигу „ Макровиотика или наука о продужењу живота човеческог“. Није штампарска грешка, говорио је макровиотика.

Стејић је био Доситејевац, заговорник просвећеног хуманизма. Написао је 1850. медицински уџбеник „Антропологија или наука о човеку“, књигу моралних и практичних подука „Сабор истине и науке“. Успео је да стекне приличан иметак, који се и данас огледа у кући на спрат у средишту Београда. Кућа има неких 400 квадрата, и данас је њен унутрашњи распоред очуван. Из колског улаза, који је затворен лучном дрвеном капијом, улази се лево и десно у два дела куће. Леви има степениште, којим се пење на спрат и силази у подрум. Галерија на спрату је узана и из ње воде дугачки ходници. Очигледно да унутрашњи распоред није срећно решен за породични дом који тражи отворене, широке просторе за дневни боравак фамилије. Али, је, гле предвиђања, тај унутрашњи распоред идеалан за оно што ће кућа касније постати – манастир.

Стејић је био заклети научник, просветитељ, врло критичан према религији, тако да није могао ни да претпостави да ће његови наследници 1930. године, продати кућу београдским исусовцима, а ови ће је претворити у манастир! Данас у манастиру живе троје исусоваца којима је на челу сениор (православно игуман) Винко Маслаћ. Њихове собе су скромне; кревет, писаћи сто, компјутер, орман и лавабо. Незастртог пода. На спрату су заједничко купатило и тоалет.

У дворишту Стејићеве куће саграђена је црква, жупни храм Светог Петра апостола. Црква је погођена са две бомбе у немачком бомбардовању 1941. Није се запалила, нити је њена највећа реликвија оштећена.

Реликвија овог манастира је Богородица Београдска. Икона донета у Београд из Баварског града Пасауа 1718. године, представља Богородицу с малим Исусом у наручју. Сликана је у стилу рафаеловских мадона. Пред најездом Османлија, Исусовци је склањају у Петроварадин. На позлаћеној плочи урезују натпис по којем је и добила име Београдска: „ Из Београда изгнана Дјевице, својом заштитом непрестано чувај Петроварадинце”. Богородица је враћена у Београд 1934. године.

Католички ред Исусоваца у нашој средини је познат као језуитски ред. О учењу њиховог оснивача Игњација Лојоле писао је један доктор филозофије, који ће постати председник владе Србије.

Исусовци су основали прву гимназију у Београду, 1612. године, у коју су своју децу слали и Јевреји и Срби из Београда. Тако да је парадокс из прве реченице овог текста, заслужио ограду. Просветитељство Јована Стејића није толико супростављено исусовачкој пракси, као што се наизглед чини.


Коментари10
05f56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

valentina
pre bih ovo nazvala samostan,nego manastir...ne vidim da bi drugi naziv odgovarao iz vise razloga....Ali svakako lijepo je znati o gradjevini i da li su katolicki svestenici koji tu zive na radost drugima.
Jovan Kostić
Zaista lep i poučan tekst. Vidi se ustvari koliko smo svi povezani i da ustvari možemo da živimo zajedno i da gledamo na to kao na bogaststvo i zanimljivost. Svakako imamo i mi šta da naučimo od katolika a i oni od nas. Ponosan sam što živim u ovakvom lepom šarolikom Beogradu u kome su svi dobrodošli.
православ ПрВИ
Нисам знао да постоји у центру Београда Језуитски манастир. Треба знати да су језуити ударна песница католика у прозелитизму! Треба добро припазити, они имају посебан програм рада, да би придобили и преобратили друге, користе лукаве методе!
Marina Cosic
Prelep tekst,procitala sam ga par puta i odusevila sam se..zivim,takodje i sama,u centru,i korisno mi dodje znati ovako nesto.Pritom zanimljiva prica.
milorad ranković
ne mogu da verujem za ovu zgraduj dolazio sam kao klinac jer sam rođen u vasinoj ulici a vršnjaci sistema u ono vrame malo su se družili sam no pa sam i tu dolazio slušajući orgulje koje su bile u prizemlju takođe i sto za stoni tenis to nije bilo ni u domu pionira ni u domu omladine samo u dom jna. ta crkva me nije gledala po veri kršten sam u alaksandra nevskog u dšaonovj tad je moj otac mogao da zaglavi u zatvor(1947) siromašno ali sretno detinjstvo pzdrav za moje vršnjake rane Vlll/3 oš žarko zrenjanin dečanska 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља