петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
Не само о послу ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН

Професор који не зна ништа о промаји

Био је члан „банде” из Капетан Мишине улице, пео се на пешчане дине поред Дунава, истраживао Калемегданску тврђаву, а данас истражује психолошке феномене и одговара на разноврсна новинарска питања
Аутор: Драгољуб Стевановићсубота, 25.12.2010. у 22:00
(Фото Латиф Адровић)

Дрога, криминал, млади… само су неке од тема о којима се говори и пише у нашим медијима, а један од честих саговорника је професор др Жарко Требјешанин. Новинари га зову и постављају разна питања, а понекад и претерују у томе очекујући да „као из рукава”, кратко и јасно објасни читаоцима психолошки профил неког убице, силоватеља, али и успешног спортисте као што је то Новак Ђоковић, или тренутно актуелног Џулијана Асанжа, оснивача „Викиликса”, који је уздрмао светску дипломатију. Признаје да се једно време носио мишљу да бележи све „бисере” типа: „Зашто је пас најбољи човеков пријатељ?” или оно чувено „Зашто се Срби највише плаше промаје?”. Пошто је тада признао да не зна одговор, сутрадан је у новинама осванула његова фотографија са потписом да професор Требјешанин не зна ништа о промаји.

– И ја сам се понекад питао зашто сам тако рад саговорник многим медијима. Претпостављам да је то зато што имам разумевања за новинаре. Некада сам и сам уређивао „Психолошке новине”, знам какав је то посао, шта су рокови, штампарија, имам неку врсту саосећања према „седмој сили”, а имам можда и неку врсту друштвене одговорности. Не можете само да гледате своја посла и да кажете „то мене не интересује, зовите неког другог”. Код нас има доста добрих стручњака, али не схватају сви шта су медији, не воде довољно рачуна о томе да ли ће оно што кажу јавност разумети – каже др Требјешанин.

У сваком случају, увек воли да нагласи да психологију не треба прецењивати, не могу се све друштвене појаве њоме објаснити, већ само у садејству са другим наукама. Нису сви криминалци или педофили исти, па тако ни за феномен „Викиликса” нису битне психолошке карактеристике Асанжа, већ је битније шта је тиме хтео да постигне, који су му политички циљеви, да ли нека организација стоји иза њега. Предрасуде нису само новинарске, има их у свим професијама, религијама, нацијама…

– За Србе је, рецимо, карактеристично колебање, умемо и да величамо себе, а кад се разочарамо, одемо у другу крајност. Нико не може тако лоше да говори о Србима као ми сами – објашњава наш саговорник.

Када смо га упитали да нам открије неку своју предрасуду, кратко се замислио и одговорио:

– Дуго сам веровао да психолог може врло брзо и поуздано да оцени другу особу, али што сам више упознавао ову науку постајао сам све опрезнији. Наравно да и први утисак може бити тачан, али уопште немора. Што сам више сазнавао, и хајде да кажем, бивао бољи психолог, то сам био скептичнији према тој првој импресији – каже психолог.

Требјешанин је старином пореклом из Црне Горе, са Требјеса, а мајчини преци су из Јагњила код Младеновца, па је имао два завичаја.

Сећа се да је још у детињству волео да посматра људе, да прати промене у изразима њихових лица и да открива шта осећају, шта намеравају, размишљао је и о себи, пратио сопствена преживљавања, и све то интересовање је долазило сасвим природно и спонтано.

Доста времена проводио је уз баку са мајчине стране, Милеву, којој је посветио књигу „Представа детета у српској култури”, јер му је она била жива веза са традицијом. Она га је највише васпитавала сопственим примером, а не причама и забранама. Касније, када је полазио на испите просипала је воду за њим и не може се рећи да то није помогло, будући да је факултет завршио са просеком 9,7.

Није се лако одлучио за студије психологије на Филозофском факултету: у средњој школи занимала га је и књижевност, али и физика, чак је и матурски рад спремао из теорије атома. Уписао је и психологију и књижевност, али на крају се одлучио за психологију, књижевност може и без дипломе, али психологија је нешто друго, занат који се мора савладати.

Наш саговорник се делимично слаже са оценама да је данашња цивилизација саможива и да се људи све више окрећу себи, али наглашава да упркос томе, или баш због тога, велику експанзију доживљава социјална психологија. Она се бави човеком као друштвеним бићем у социјалном контексту и та изучавања дају добре резултате.

 – На једном месту Јунг и каже да је психологија наука будућности. Од свих катастрофа које би нас могле задесити најопасније су психолошке епидемије. Фундаментализам и екстремне политичке идеологије које изазивају насиље опасније су и од вируса и нуклеарних претњи – наводи Требјешанин, који се доста бавио и Фројдовим делом, па налази и код себе ту Фројдову склоност ка помало фанатичној посвећености послу. Али не мисли за себе да је фанатик. Воли дружења с пријатељима, породицом (из два брака има четири сина – Ивана, Вука, Небојшу и Вељка, и два унука – Огњена и Луку), воли музику (изворне, прастаре балканске песме које пева Павле Аксентијевић, староградске, рок музику), воли да кува, а није заборавио ни средњошколску љубав – књижевност. Писао је о меланхолији у Чеховљевом делу, то му је један од најомиљенијих текстова, а недавно је у Градској библиотеци учествовао на скупу посвећеном стогодишњици Толстојеве смрти, који је, како каже, у причи „Смрт Ивана Иљича” дао најбољу анатомију смрти која је икада написана.

Изучавао је и дела наших врсних афористичара, написао је доста предговора за њихове књиге, а и сам је написао књигу о афоризмима „Мач, штит и мелем”.

Познато је да су његови Дорћолци некада били главни београдски мангупи, „табаџије са витешким ореолом”, али примат су ипак преузели Земунци, који су много суровији. Али не предају се ни Дорћолци, бар је тако у вицу који нам је испричао за крај разговора. Кад се у истим колима нађу Земунац и Дорћолац, шта мислите, ко је за воланом? Тачан одговор је – полицајац.

----------------------------------------------------------------------------- 

Каријеру почео у Нишу

Рођен је у Београду 1950. године, а дипломирао 1974. године на Филозофском факултету на одсеку за психологију. На истом факултету магистрирао је 1982. године са тезом „Фромово схватање утицаја друштва на формирање личности” и докторирао 1990. са тезом „Схватање детета и развоја личности у традицијској култури Срба”. Од 1995. године је редовни професор на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (бивши Дефектолошки факултет).

После студија провео је годину дана у Нишу као асистент приправник а затим се вратио у Београд, јер је те 1975. године основан Дефектолошки факултет. Предаје Општу психологију и Психологију личности, а наставу држи и на Учитељском факултету.

Објавио је десетак књига и више од стотину научних и стручних радова, а уредио је и написао бројне предговоре за књиге. Међу најпознатијим делима су: „Шта Јунг заиста није рекао”, „Лексикон психоанализе”, „Речник Јунгових појмова и симбола”, „Политика и душа”, „Фројдово завештање” и друге.

---------------------------------------------

Детектив и истраживач

Обично повучена деца имају више склоности ка психологији, али др Требјешанин није био тихо дете. Није био много заинтересован за фудбал и сличне спортове, али волео је да се дружи. Одрастао је у Капетан Мишиној улици, која се од Капетан Мишиног здања спушта према Дунаву. Шездесетих година било је мало аутомобила на Дорћолу, па је зими деци из краја омиљена забава било санкање. И сада се понекад догоди да се у овој улици организује скијање, али врло ретко и то на неколико сати, промотивно, па се у тим ретким тренуцима и наш саговорник подсети бајковитог детињства које је проводио између Студентског парка, Калемегдана и дунавских пешчаних дина које су деци изгледале велике као планина.

– Играли смо се каубоја и Индијанаца, детектива, истраживали Калемегданску тврђаву, оснивали смо разне банде по Дорћолу, и звали смо се по улицама: „Капетан Мишина”, „Јевремова”, „Јованова”. Често смо групно одлазили у биоскопе што је тада било нешто незаменљиво: у „Стари град” у Скендербеговој, „Балкан”, на Коларац, па у „20. октобар” где су се приказивали акциони филмови. Сећам се да су за филм „Зоро осветник” били редови као за Језду и Дафину. 


Коментари2
4a6e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sidro Sidro
Postovani G-dine Prof. Trebjesanin , zahvalna sam vam na vasoj moralnoj i dobronamernoj podrsci , kao i smislu znanja koje ste mi preneli. Rado se setim vaseg pozitivnog duha. Bila sam vas student ,sada uspesan strucnjak iz oblasti pedagoske psihologije. Sa ljubavlju i postovanjem pozdravi iz Nemacke, Sidro
Раша .
Г.професоре, што се тиче науке ту се не мешам а што се тиче потомства АЛАЛ ВЕРА.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља