уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Зачетник геологије

Аутор: Лука Пешић, професор Београдског универзитета у пензијипетак, 24.12.2010. у 22:00

У Србији је геологија уведена 1794. када је професор Андрија Волни почео да је предаје уКарловачкој гимназији. У високом образовању одомаћила се 1849. уЛицеју (претеча Велике школе у Београду, предавао Вук Маринковић који је написао уџбеник за јастественицу 1851. са одељкомпосвећенимгеологији).

Када је Јосиф Панчић 1853. указом кнеза Александра Карађорђевића постављен за професора постала је посебан предмет.Геолози то раздобље споштовањем зовуПанчићевим добом.

Као научна област и струка убрзано серазвија од друге половине 19.века, тако да се оснивачем геолошке школе сматра Јован Жујовић (1856-1936), који јеокончао студије на Филозофскомфакултету (Природно-математичкиодсек)и наставио школовање на Сорбони где је у јулу1879. сазапаженим успехом положио завршни испит.

Познатим приступним предавањем Јована Жујовића (сјединио три подручја – минералогију, геологију и палеонтологију) 16.децембра 1880.званично је отворенаКатедраза геологију и минералогију.

Нушићеви написи

Снагом своје личности, воље, широког образовања и талента, он је основаоМинералошко-геолошки кабинет, покренуостудентски семинар и ђачке геолошке конференције, учествоваоу раду Српског археолошког друштва. Истовремено јеприкупљаостене и фосиле заизрадупрве геолошке карте Србије (1882, 1886, 1889).

Српско геолошко друштво изниклоје спонтано, произишавшииз ђачких конференција, а седиште се до 1952. налазило у Капетан-Мишином здању. Окупљало је интелектуалну елиту Србије различитих занимања, чији су прилози објављивани у„Записницима” (часопис који излази од 1897. године до данас), па тако наилазимо нанаписе књижевника Бранислава Нушића.

Круном научног рада Јована Жујовића сматра се монографија„Геологија Србије” (1893), сачињенана основу материјала које је лично прикупио, чиме је нашу земљу уврстиоу мали круг европских које су у геолошком погледубиле проучене јошкрајем 19.века.Од многих његових доприноса треба издвојити „Прегледну геолошку карту Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1:500 000)” и приказ целокупне геологије у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој. Написао је изванредан уџбеник опште геологије у којемје протумачио дотадашња знања из ендодинамике и егзодинамике. Направио је класификацију наука, за коју је филозоф АндријаСтојковић написаода јенајзначајнија у природниими другимнаукамадо наших дана.

Дубина времена

Јован Жујовић, научник светског угледа,својим образовањем, даром, интелигенцијом, великим трудоми,изнад свега,моралним одликама, сврстао се у узак круг српских интелектуалаца који су обележили нашу науку и културу последњих деценија 19. и првих деценија 20.века. Биоје дугогодишњи секретар и председник Српске краљевске академије, сенатор, државни саветник, народни посланик, а у два мандата министар у владама Краљевине Србије. Када је 1905. постављено првих осам редовних професора Универзитета, именован је и Јован Жујовић. Биран је заредовноги почасногчланамногих домаћих и иностранихдруштава и академија.

Одликован је бројним одликовањима,а посебно је ценио признање сарадника и ученика који су му поводом тридесетогодишњице СГД-а поклонили геолошки чекић, на чијој су дршци и данас читљиви потписи. Реликвија се чува у свечаној соби Рударско-геолошког факултета у Каменичкој улици, у којој су сачуванимноги докази богате историјесрпске геологије:слике, столови, књиге, признања, лична документа, архиве и други предмети...

Више од две стотине научних дисциплина из геологије предајесе на универзитетима широм света, од којих многе ина Рударско-геолошком факултету у Београду, које покушавају да одговоре на многа питања из неколико милијарди година дугеЗемљине прошлости.

Геологија нас, дакле, учи да проникнемо у дубину времена.

----------------------------------------------------------------------- 

Бројни ордени

(/slika2)Академик Јован Жујовић свој први орден Св.Саве III степена добио је 1893, затим француски орден Officier de l’Academie 1898, Медаљу за успомену на четрдесетогодишњицу Велике Светоандрејске скупштине 1899, Орден Св.Саве I степена 1910, Орден Белог орла IV степена 1911, француски орден Grand officier de l’ordre national de la Legion d’honneur 1911, Крст милосрђа 1914.и бугарски Орден за грађанске врлине.

На сахрани, 21. јула 1936. на Новом гробљу у Београду, од оснивача наше геолошке школе и науке опростило се десет говорника, предвођенихпредседником Српске краљевске академије, што је „Политика” већ сутрадан потанко описала.


Коментари0
6ecaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља