субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Само петпарачка литература има читаоце

субота, 25.12.2010. у 22:00
Мирослав Јосић Вишњић Фото Имре Сабо

Годину на измаку, Мирослав Јосић Вишњић (1946), наш познати књижевник, коментарише речима: „Прошла је још једна година важна за календар мога књижевног живота. Објавио сам четири књиге и добио још једну књижевну награду. А кад је реч о мојој породици, добио сам петог унука, Луку Јосића”.

Пита се, каже, по хиљаду и први пут, преписује ли литература живот или живот литературу. „Живот не уме да стане” – као књига, написао је у једној песми, али има и два супротстављена стиха: „Живот никад у књиге неће ући” и „Слова у речима су јача од живота”. Слово ће последње нестати, још је еванђелиста Јован записао – „у почетку беше реч”.

Никад у Србији, примећује, није било толико малих издавача, свака тетка или стрина данас може да штампа књигу. Највећи или најприсутнији српски издавач „Службени гласник” објавио је у, библиотеци „Публикус” (уредник Илија Вујачић), под бројевима 20 и 22, две његове књиге. Најпре се појавила „Ратна пошта и коментари” (преписка са пријатељима овде и у свету, из времена „милосрдног” бомбардовања), а онда и „Маргина”, књига записа о другима.

За ово јубиларно издање „Ратне поште”, аутор је дописао стотинак страница коментара, поводом десетогодишњице демократског вандализма Запада. У „Маргини” је сабрао осамдесетак текстова о важним писцима и уметницима, о делима и појавама у српској култури: о Сремцу, Коњовићу, Игњатовићу, Црњанском, Андрићу, Калезићу, Талеском, Станисављевићу и Фуруновићу, о наградама и издавачима, о Циглићу, И. Секулић, В. Петровићу, Манојловићу, Перишићу, Ненину, Кракову, Стојкову, Николићу, Мољковићу, Ковачевићима и Ступовском, о превођењу, удружењима и причама, о фудбалу и родној покрајини, о чардама и критици...

– Увек сам радо читао оно што мени драги писци и уметници пишу једни о другима, мада српски писци (не мислим на критичаре) ретко пишу о браћи по перу. И ту сам изузетак, писао сам о делима стотинак српских писаца, мртвих и живих. Осим у „Маргини”, књизи која је настала на белинама мога основног посла(ња): писања прозе, објавио сам текстове о другима и њиховим делима у књигама: „Писма српским писцима”, „Ђердан од дивана” и „У другом кругу”. Све те књиге послужиће једног дана онима који буду цртали моје поетичке мапе. Једну такву мапу већ је направио Марко Недић у докторској тези „Проза и поетика МЈВ” коју је објавио Институт за књижевност из Београда.

Ипак, објашњава Мирослав Јосић Вишњић, највише буре, узбуђења и изненађења, изазвала је његова књига са два лица, два рукописа у истим корицама, „Завештање” и „Библиографија МЈВ”, коју је мајсторски опремио и штампао Тоде Рапаић. Она се појавила у издању Књижевне фабрике „МЈВ и деца”, у тиражу – само за претплатнике. Нема је у продаји, у књижарама, ни у библиотекама. По списку пренумераната свако може да види колико је штампано примерака.

– У њој, као у „Илијади” или „Одисеји”, у двадесет и четири „слова”, илити певања, има 3.528 мојих стихова у 242 песме (катрена, сонета, октава, дистиха, балада, терцина, поема...) и 1.544 библиографске одреднице. Раније сам објавио тек петнаест песама, све остале писане су за „Завештање”,од марта до августа 2008. године – наглашава М. Ј. Вишњић.

Песме је писао у младости, а онда је „пропевао”, опет, после тридесетак година. Има читалаца који кажу да је написао аутобиографију у стиху, спев о животу и делима српског писца (римовано и у белом стиху). У једном од последњих дистиха записао је: „Дела моја су у тестаменту, право завештање су моја деца”.

Што се библиографије тиче, мисли да је једини српски писац који има комплетан списак објављених књига и радова, као и критичких текстова о његовим делима. Код нас се објављују, најчешће, селективне библиографије, тако да састављачи могу да прескоче све што желе, морају или не знају.

Срби, сматра, највише читају романе и шпијунске телеграме, тако да ће његове стихове моћи да читају само одабрани читаоци. Они који уживају у књижевности, а на време су уписани у пренумеранте.

Данас у Србији и велики издавачи штампају књиге у малим тиражима. Купаца има све мање, а библиотеке су све сиромашније. Једино петпарачка, лака литература има читаоце, обичним људима књига је играчка за разоноду или убијање времена. А долази и време електронских читача, дигиталних страница, базања по мрежи.

На крају године, за роман „Стабло Маријино”, који је објавио Завод за уџбенике из Београда, роман који прича о животима жена у стаблу од четрдесет колена и једног миленијума српске историје, добио је награду „Јован Скерлић”, коју додељује општина Топола. Награђени су, осим М. Ј. Вишњића, за поезију Никола Цинцар Попоски, а за есеј Јован Пејчић.

Као и многи Срби са других балканских простора, Скерлићи су дошли у Београд из тополског села Липовца. Син једног успешног шеширџије постао је академик, професор књижевности, уредник најутицајнијег српског часописа, посланик и писац деветнаест књига међу којима је и чувена „Историја нове српске књижевности”. Урадио је за само 37 година живота, више него било који књижевни институт. Када је сам са собом, вели, све је на свом месту. Радио је како је најбоље умео, али увек се пита: „Могу ли ја боље да пишем”?

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Културне институције на инфузији

– Ако неко озбиљно завири у атар српске културе, видеће се њиве у парлогу. Млада српска држава, земља коју данас воде (и залуђују) демократе, културу је пустила низ воду, на светску сцену шаље аматере и букаче, часописи таворе, тиражи су ватрогасни, хонорара нема ни код оних који имају пара, даве се културне манифестације (нпр. „Борина недеља” у Врању или „Вељкови дани” у Сомбору), књижаре умиру, културне институције су на инфузији, писци тумарају улицама...


Коментари13
c5667
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rosa Rosa
Pa, da stampaju samo tetke i strine ni po jada one to uglavnom rade za svoje pare, ali ujaci, stricevi, tece, a vidimo dedci, stampaju za drzavne, tj. narodne pare, u Sluzbenom glasniku ili Zavodu za udzbenike. Pa sto se onda stalno nesto zale.
Maja m.
Uvek se iznova cudim i pomalo smejem sujeti pisaca (ali i drugih umetnika) i pitam se da li je bas ona (sujeta) ujedno i tacka iz koje, na neki cudan nacin, crpu inspiraciju. Veoma slozeno pitanje, ali svaki umetnik mora sam da se bori sa svojim demonima. Pozdrav.
Neu Perlach
"...свака тетка или стрина данас може да штампа књигу..." - Prema toj kategorizaciji bi se i Astrid Lindgen mogla nazvati tetkom ili strinom. Ona je samouka pocela da se bavi literaturom. Kada je umrla stotine hiljada Svedjana joj je doslo na sahranu; premijer i Kralj Svedske takodje.
Beogradjanin Schwabenländle
Dok razne tetke i strine stampajau knjige ne treba se bojati za citalacku spremnost srpskog naroda. Nismo navikli da ljudi misle svojom glavom, nismo navikli na konkurenciju i slobodno preduzetnistvo, na kraju ce citalac odluciti koju ce knjigu kupiti, u svetu je to normalna stvar. Krajnje je vreme da i mi postanemo normalni.
Radisa Imam telefon i razumem se u PTT
Sta cemo sad sa ovoliko poznatih i tako vaznih?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља