С рођацима је увек тако, блиским или далеким, и у сродничком, и у географском смислу. А најновији је покренуо лавину питања једним својим прстом, свеједно што је у ледено доба – пре 30.000 до 50.000 година – ишчезао из света који је с четири људске врсте (неандерталац, разуман човек, патуљак са индонежанског острва Флорес и новопронађени „денисовац”) подсетио на ововремени космополитски.И разоткрио још једну тајну везу у нашем роду (хомо).

У време када је неандерталац (на грчком: нови човек) имао изразиту превласт у Европи, а разумни човек (хомо сапијенс или, како неки кажу, мислећи човек) почео да насељава ову планету, у Азији је живео још један наш сродник. Како то знамо? Сванте Пабо, из Макс Планковог института за еволуциону антропологију у Лајпцигу (Немачка), обелоданио је то на основу проучавања одсечка генома (збирка свих гена) из кости женског прста пронађеног у пећини Денисова у Сибиру. Кост је ископана пре две године. Наследни трагови (гени) одвели су их, чак, до данашњих Папуанаца и осталих острвљана у Тихом океану.

Потомци Папуанци

Жена из Денисове је, дакле, потомак до сада непознате врсте становника који су се раздвојили и од наших непосредних предака и од неандерталаца.

(Несташни малишан из цртаћа и стрипа Денис Напаст поуздано није из тих хладних крајева.)

Људско тело има 206 костију, од којих се многе понављају. Ако такве уклоните, остаје 120 – што се назива половином костура.

„Генетска књига” с приближно три милијарде слова из једра, представљена у среду у угледном научном часопису „Нејчер”, употпуњује ионако летимичан поглед на те тајанствене житеље наше планете. И изнова уводи у игру питања у вези с пореклом и преплитањем савременог човека и неандерталца.

Када су упоређене „наследне јединице” сибирског претече и савремених људи, намах је искрсла упадљива сродност. Чак петина постојећих житеља Меланезије – домородаца с Папуе Нове Гвинеје и из северозападне Аустралије – вуче корене из Сибира. А то указује да су се преци Папуанаца, након што су се одвојили од осталих и запутили на исток, укрштали с „денисовцима”. Када, где и у којем опсегу, за сада остаје нерасветљено.

Више одговора појавиће се тек после подробног проучавања ДНК савременог човека, неандерталца и новонађеног рођака. Закључак да су се укрштали изведен је на темељу малобројних ниски гена данашњих људи. Сванте Пабо очекује да је могуће приближно одредити када се то догодило.

Али то није једини налаз: у поменутој пећини у Алтајском горју, јужно од Новосибирска (што је, отприлике, на средокраћи Сибира), а у близини границе с Казахстаном, нађен је кутњак с готово истоветном митохондријском ДНК.

Молекуларни часовник

Митохондријска ДНК делић је мајушних органела готово свих вишећелијских организама, а откривена је 1964. Осамдесетих година истраживачи с Беркли универзитета схватили су да је то својеврсни „молекуларни часовник”, захваљујући двема неуобичајеним одликама: преноси се искључиво „мајчином линијом” и не меша са очевом и мења се (мутира) двадесетак пута брже од обичне ДНК у једру.

Праћењем брзине промена можете да стигнете до најранијих изданака неке врсте. Проучавајући митохондријску ДНК 147 појединаца, научници су 1987. израчунали да се успон анатомски савремених људских бића одиграо пре 140.000 година у Африци и да од тих далеких предака сви потичемо. Занимљиво је, међутим, да су испитивани Афроамериканци!

А савремени људи постоје тек 0,0001 одсто Земљине историје.

„Денисовци” су се, по свему судећи, распростирали на већем пространству, јер извесни древни остаци (фосили) из Кине не сличе ни неандерталцима, ни савременим људима, ни усправљеном човеку (homo erectus) од кога данашњи разумни двоножац (homo sapiens) потиче.

Већ се чују гласови палеоантрополога (на пример, Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону) да би 220.000 година стара лобања из Далија (Кина) могла да се доведе у везу с „денисовцима”. И сачувана ДНК из других азијских палеоархеолошких налазишта олакшаће да се избистри слика.

Палеоантрополози су започели темељно изучавање генома неандерталца, обелодањеног у првој половини године у чувеном часопису „Сајенс”.

Људска бића сврстана су у породицу хоминида која обухвата сва створења, укључујући изумрла, у ближем сродству с нама него са шимпанзама.