недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Устоличен епископ Теодосије

Аутор: Живојин Ракочевићнедеља, 26.12.2010. у 22:00
Владика Теодосије, нови епископ рашко-призренске и косовско-метохијске епархије

Устоличење владике Теодосија у Призрену и његов повратак у седиште епархије рашко-призренске, најзначајнији је догађај у новијој историји једног од најлепших градова нашег југа. Хроничари старе престонице цара Душана и његови расељени грађани сматрају да оваквог скупа и свечаности није било у протеклих петнаест година.

Више од 1.200 гостију, четрнаест епископа, државни званичници, дипломате, представници разних конфесија, а на првом месту обнова храма и живота, претворили су призренски сабор у идеју да се деструкција може зауставити градњом и упорношћу. Разорна сила етничког сукоба у два наврата је у Призрену, у протеклих десет година, уништавала његову српску компоненту и доводила је до самог нестајања.

Лето 1999. године и 17. март 2004. године, бројни напади и понижења свели су српско становништво Призрена на 18 стараца што је вероватно њихов најмањи број у историји. Међутим, тренутак када је јуче патријарх српски Иринеј увео епископа Теодосија у трон призренских владика означава ону стварну и симболичку прекретницу одакле могу почети повратак тешко нарушене међуетничке равнотеже и обнова уништеног живота овдашњих Срба.

Сам патријарх је у беседи рекао да црква оплакује срушене светиње и домове и позвао на отпочињање нове странице у животу Срба и повратак народа на Косово и Метохију, наглашавајући да јучерашњи дан сматра почетком нове историје живота и обнове. Патријарх Иринеј подсетио је на стотине хиљада расељених и прогнаних, посебно се осврнувши на судбину отетих и несталих што су живот скончали у најтежим мукама, „од којих су узимани органи који су богато продавани широм света и од којих су се злочинци богатили. Нека је проклет овакав добитак!“

Закључивши да је неопходна стална духовна и материјална обнова „јер нам није први пут да се враћамо на спаљена огњишта“ патријарх је новом епископу уручио жезло као знак духовне власти у Епархији.

Са владичанског трона епископ Теодосије је у свечаној беседи рекао да су га „године рата и страдања научиле како су страшни понори људске природе, њена немоћ и слабост, али и колико је велика сила Божија која се најјаче у опасностима пројављује.“ Позивао је на мир и међусобно поштовање не само православни српски народ већ и Албанце, Турке, Бошњаке, Горанце, Роме и остале народе који овде живе, али се и заложио за одлучну одбрану свог народа, његовог идентитета и светиња.

Сама историја катедралног храма Светог Ђорђа дели судбину српског становништва у Метохији. У османском периоду, почетком деветнаестог века, Срби су од тадашњих власти, у самом центру Призрена, измолили допуштење за зидање велике цркве посвећене Светом Ђорђу. Набавили су и допремили лепи барокни иконостас из далеке Сентандреје, чувајући везе са предањем које каже како су баш Призренци после велике сеобе из Метохије 1690. године подизали најсеверније српско културно и верско средиште. Од тог сентандрејског мајсторства и злата није остало ништа јер га је прогутала ватра 17. марта. Остало је, међутим, нешто друго: рад, упорност и вера, да се оно што је уништено мора обнављати и да живот треба да победи мржњу и уништења што се циклично понављају на местима која по својој природи и лепоти имају већину предуслова за нормалан живот.

Игуман манастира Бањска Данило (Домазетовић) рођени је Призренац, везан за градске светиње, познавалац детаља свога завичаја и живота његових познатих становника.

– Ево, овде су били икона и престо Светог Спиридона, храму их је поклонио казанџијски еснаф, од свога труда и муке, овде је био иконостас... Памтим сваки детаљ своје цркве, каже игуман Данило.

За Евицу Ђорђевић која са својом шестогодишњом ћерком живи овде данашњи догађај је и радост и туга – радост због сусрета са људима, а сета јер ће већ за неколико сати остати саме.

Све што се могло обновити на комплексу храма Светог Ђорђа и што је функционално потребно за живот свештеника и владичанске администрације завршено је и доведено у ред. Иза те нове грађевине према насељу Поткаљаја па све до призренске тврђаве црне се рупе уместо прозора на спаљеним кућама старог оријенталног дела града. Хоће ли бити снаге и воље да се живот врати у њих, хоће ли расељени који већ једанаест година по избеглиштву траже себе, једном отворити тај прозор и пронаћи своју душу?


Коментари19
4b866
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вођа побуњеника
живојине ракочевићу, врло си успешно избегао да поменеш канонског владику Артемија а свог духовног (а показао је своју духовност и духа ојки га води) оца, Теодосија, оцеубицу и недостојног, исхвалиш на сва уста. Ако су тако исправни, зашто не кажеш да су сви људи у овом тексту екуменисти, да сви служе и признају папу, да су се сви, као и ти, окористили о владику Артемију покравиш га? Знаш ме, знам те "пријетаљу" мој, породе аспидин.
stevan ---
Da je Vladika Artemije ostao na svoj poso, do ovakvi susreti se nebi doslo,ali to je modlo i bez razcinjavanje preosvescenog vladiku. I S.Milosevic, hteo je da pokaze svetu da u BiH, ili na KiM zive srbi, ali za zlodobni(popu US-NATO, to nije bilo dovoljno,oni sto su namislili to su i uradili.Pozdrav iz SAD
jeremija krstić
Onog koga hvale pripadnici okupacionih vlasti i pripadnici okupacionih snaga na Srpskoj teritoriji Kosovo i Metohija - nije dobar Srbin i ne radi u interesu srbskog naroda.Organizacija ustoličenja u vreme posta ne priliči učenju Svetosavske crkve ,ali je zato ustoličenje organizovano u vreme praznika katoličkog krila hrišćanske crkve.Podpisivanje nekakvih ugovora o podizanju nekakvog krsta u gradu Nišu je privatna aktivnost patrijatha Irineja.Crkvu pored patrijarha,sinoda,sveštenstva čini i verujući narod - vernici.Dolazi vreme da i oni kažu svoje mišljenje po pitanju budućnosti SRBSKE SVETOSAVSKE PRAVOSLAVNE CRKVE:
Radmila Tomasevna
Divan,bolan tekst,andricevski napisan,sa porukom:sve propada,rusi se,ali se i obnavlja,podize,gradi,jer zivot je neunistiv.
Mihailo Ješich
Tačno je rekao Evropejac, da ja iz Canada dodam...Црква је успела да окупи све дневне политичаре али је после Артемија, изгубила добар део српске интелигенције... na sreću nove politike SPC i na žalost većeg dela naroda, naročito u nezavisnom svetu, a koliko vidim i u Srbiji. Da, ovdašnje novine pišu otvorenije o raskolu, o Bajdenu, Nišu i dočeku pape, koga SPC sa neskrivanjem očekuje. Nažalost, papa neće da kaže ni jednu lepu reč pokajanja za grehe Vatikana. Pozdrav srbskom Narodu iz Canada, budite uz svoju crkvu, ispraviće grešnu priču, neče proterivati svije najjače i najprivrženije Kosovu i Metohiji, tradiciji, srpstvu. Prestanite sa tom raskolnom pričom, ovdašnjim Srbima diže se kosa na glavu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља