понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Мадлена Цептер, највећа савремена српска добротворка

Аутор: Др Неда Тодоровићчетвртак, 30.12.2010. у 22:00

Мадлена Цептер прва је лауреаткиња новоуспостављене награде Министарства културе Републике Србије „Златни венац”. Комисија у саставу академици Светлана Велмар Јанковић и Владимир Величковић, архитекта Бранa Митровић, редитељ Горан Паскаљевић и глумица Наташа Нинковић једногласно је донела одлуку да се од пристиглих предлога награда додели Мадлени Цептер за њен дугогодишњи меценарски и донаторски допринос развоју српске културе. Додељивање овог високог признања коинцидира са објављивањем Монографије у којој Мадлена Цептер исписује аутобиографију, биографију компаније Цептер и пресек досадашњег задужбинарског, баштинарског и хуманитарног учинка.

„Монографија је плод жеље да о неким људима, догађајима, местима и личним преференцијама оставим писани траг. Можда је то и покушај да на свој начин одговорим на она питања која нам околина, свих ових година, на свим континентима где постоји Компанија Цептер, најчешће поставља: ко смо ми? Понекад, ко сам ја?” – објашњава ауторка.

Ко је Мадлена Цептер?

КОРЕНИ

Сага, у првом лицу, омогућује читаоцу да проникне у мотиве личности која делом и инсистирањем на врхунским вредностима, у времену када се вредностима не поклања превише пажње, оставља неизбрисив траг у облику духовних и материјалних задужбина, доброчинстава и донација, свесна да би „за све што се заради требало дати противвредност”. Враћајући се коренима, сачувала је посебно место у срцу за мајку Дивну, једно од седморо деце из угледне, грађанске, војвођанске породице, личност којој дугује темеље сопствене етике и естетике. По мајци Српкиња из Баната, по оцу Словенка, ауторка исписује узбудљиве странице о детињству у послератном Београду, осветљавајући посебним светиљкама неке маркантне претке: ујака Мишу, из ђачке клупе одведеног на Сремски фронт, ујака Ђорђа, повратника из немачког заробљеништва, баку, стамену жену, љубитељку епске поезије, особу која је породицу држала на окупу, тетку Лепу која је њој, јединици, посветила живот. Мајчин модни салон, поред Маркове цркве, представљао је за девојчицу рођену после Другог светског рата свет у коме она постаје сведок уништења српске грађанске класе. „Избегавши судбину логораша у Дахау, отац се обрео у Србији где је стекао породицу. Експерт у професији, инжењер, запослен у иностраним фирмама, љубитељ француске културе, елегантних одела и панама шешира, фудбалског клуба Црвена звезда и тениса”, научио је своју добро васпитану кћерку како се, „'са осмехом светског човека, превазилазе недаће соцреалистичке реалности”. Разводом родитеља добила је две породице. Приватни бизнис био је природно окружење у обе. Таквом пореклу дугује двоструки културни идентитет Српкиње и Словенке: „спрегу словеначког прагматизма и српске, слободарске традиције”, оличен у њеном француском имену које „као да је наговештавало логику стремљења изван локалног миљеа и идентификацију са светским, а пре свега галским”. Припадајући двема сликама исте духовности, православној и католичкој, установила је у раној младости да „бога носиш у себи, без обзира на то којој вери припадаш”.

Класична литература усмерава је ка студијама књижевности: и образовање је заслужно што је оснивач и дародавац двеју књижевних награда: Европске литерарне награде Мадлена Цептер и Женског пера часописа „Базар”. Похађала је најбоље школе – Прву београдску гимназију и Филолошки факултет Београдског универзитета, те 1968. године када је први пут „осетила дух побуне и зов слободе” који је касније и лично подржала оне 2000. године, иако је одавно живела ван земље. Има неке префињене, готово стидљиве уздржаности у покушају Мадлене Цептер да одшкрине врата своје личне insidestory која је започела „легендарним сусретом најлепше студенткиње београдске Универзитетске библиотеке и најхрабријег, најшармантнијег младића, Босанца”, који се одважио да јој у том храму књиге приђе. „Шарм и сигурност, идеализам и отвореност, блиставост младог филозофа и радост детета, спремност на учење и урођена господственост, вредноћа, љубав и разумевање.” То је, укратко, према ауторкиним речима, био Филип Цептер тих седамдесетих година у Београду, одакле су заједно кренули у освајање света: Беч, Линц, Монако, а онда још педесет земаља широм планете где су, у огранцима своје компаније, код куће.

МЕЦЕНА

Следи настанак и развојни пут Компаније уз коју иде и паралелна историја давања: најпре најближима, па ширем кругу, избеглицама, Хиландару, Храму Светог Саве, спорту и спортистима, деци, омладини, уметницима (Добричин прстен) стипендистима фонда Цептер (њих 500), болеснима, збрињавању напуштених животиња. Институцијама културе, уметности и науке, за откуп слика, издавање књига, отварање прве аукционарске куће. Београду, Србији, Србима са КиМ, затим   Европи (допринос Мадлене Цептер реконструкцији сале Гарније Опере у Монте Карлу, учешће у раду бројних хуманитарних организација у Италији где је проглашена женом године, награда Арт-Цепт за најбољи рад примењене уметности у Паризу...) И свету: у Африци, на Мадагаскару, подигли су насеље за бескућнике, у Индији финансирају пројекте заштите деце, у Петри учествују у остварењу сна Лучана Паваротија да се одржи величанствени хуманитарни концерт. Задужбинарске активности у Србији почињу подизањем Палате Цептер (проглашене за архитектонско здање године, један од репера модерног Београда), реконструкцијом и рестаурацијом Виле Ема (назване по сада десетогодишњој кћерци), породичног дома у Београду и својеврсне куће културе, и реконструкцијом и доградњом зграде Опере и театра Мадленијанум у Земуну и претварањем здања једне бивше, финансијске институције у здање уметности – Музеја Цептер у Кнез Михаиловој улици. Чудно је да она банку претвара у музеј у време када књижаре постају бутици, галерије коцкарнице, а музеји не раде. Зар не би било лакше, брже и јефтиније да руше старо и граде ново, као многи, уместо што чувају, уклапају, поправљају? „Имам утисак да нас прате историјска здања. Наше куће у Монаку и Паризу, палата Цептер у Чешкој, пословни простор у Паризу, зграде у Казахстану, Монаку и многе друге део су баштине.” У опис послова Мадлене Цептер спада и опремање и уређење ентеријера породичних резиденција и пословних простора. У њих уноси пробране антиквитете и вредне уметничке предмете.

ЗАДУЖБИНАР   

Од почетка деведесетих, када су пред вратима своје компаније у Линцу затекли 21 породицу избеглица са разорених огњишта из тадашње Југославије, до данас када је оснивач и власник јединог приватног театра у Европи и првог приватног музеја савремене уметности, Мадлена Цептер следи задату мисију: добротом, лепотом, уметношћу, дарежљивошћу градити бољи и лепши свет. Сврставши се као једна од ретких жена (краљица Наталија, Марија Трандафил, Персида Миленковић, Евгенија Кики) међу највеће српске задужбинаре и добротворе (Миша Анастасијевић, Ђока Влајковић, Никола Спасић, Лука Ћеловић Требињац, Сима Андрејевић Игуманов, Владимир Каленић, Алекса Крсмановић, Никола Кики, Ендру Карнеги, Ђорђе Вајферт, краљеви Милан Обреновић и Александар Карађорђевић), Мадлена Цептер враћа, у модерном времену, некадашњи сјај филантропији. Цена? Око 30.000.000 евра!

Та улога мецене резултирала је великом медијском пажњом. О томе сведочи око 7.000 текстова у домаћој и иностраној штампи, хиљаде телевизијских прилога и емисија, посећеност сајта која се мери шестоцифреним бројевима. Мало компанија у свету, ма колико улагале у рекламу, имају такав медијски биланс и део имиџа који се не може платити. А Мадлена Цептер бренд је по себи. Симбол врхунског, елитног, европског. Спој уметности живљења и културе давања.

На отварању Музеја Цептер, прошлог јула, било је горчине у њеном обраћању публици. Само финансирање репертоара и продукције Мадленијанума износи 2.000.000 евра годишње, а држава не помаже. „Ваљда сам била уморна. После ме прође... Од сада ћемо улагати у квалитет продукције позоришта и поставке Музеја. Намера је да покажемо свету савремено српско сликарство гостујућим изложбама.” Додељујући јој први Златни венац за подстицај култури, држава је најзад одала признање. Касно? „Било кад да је дошло, ја бих радила исто. То је друштвена валоризација оног што сам радила; можда је подстицај другима. На аеродромима, на улицама, на изложбама широм света прилазе ми људи који ме, на моје огромно изненађење, препознају и захваљују на томе што радим. Те ми речи увек натерају сузе у очи.”

Ауторка наводи цитат по коме је „бити дариван људски, даровати божански”. Осећа ли се она, данас, људски или божански?

„Само људски! Дарована сам од детињства љубављу, породицом, пријатељима, успехом.”                


Коментари10
0bd62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m p
au kako je ovo napisano? ljudski ili bozanski? zamajvanje nista drugo; tekst po narudzbini; U devalviranoj drzavi, devalvirane vrednosti; naruceni tekst za javnost; Cudi me Politika
Dragan .
Divna gospodja.Jako sam sretan da postoje ovakve zene. Sasvim sam siguran, da sam u poziciji kao gdja, ponasao bih se slicno. Volim umjetnost.Cijenim. Jako cijenim ljude koji sebe dovedu u sferu samosvjesti da treba da pomognu drugima, da ostave nesto iza sebe. Jer mi samo samo prah u svemiru. Komplimenti uvazenoj gospodji. Neka je Bog cuva.
Гоца Сликарка
И Филип Вишњић би видео ко нас је увукао у блато само ви не видите већ само знате Слоба , Слоба , па Слоба, па Слоба, па сад мислите и да су ови, е па нису ни они, знааа се ко је.
sloba tiranin devetomartovic
naravno da nas je u blato uvukao Sloba.izgleda da droga rts bastilje, jos uvek deluje na mnoge u Srbiji.
nebitno nebitno
U odnosu na količinu novca i način na koji ga je njen muž koji sve ovo i finansira pod firmom supruge, jako malo je dobrotvor gospođa Filipa Ceptera, Madlena. Uostalom ništa nije poklonila ni gradu ni narodu, sve je i dalje nihovo. Šta onda očekuju od države.Ionako se nagrade dodeljuju političkim miljenicima. Sve je to farsa bez znanja i duše. Čemer

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља