четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Ђердап и Лепенски вир заједно на листу Унеска

понедељак, 27.12.2010. у 22:00
Голубац

Професор Бранислав Крстић, некадашњи савезни саветник у влади Југославије за урбанизам, просторно уређење и баштину, недавно је покренуо иницијативу да се Лепенски вир, као једна од најблиставијих култура из праисторије човека упише у светску баштину Унеска. Његов предлог је да се Лепенски вир и клисура Ђердап на Дунаву предложе за упис у светску баштину као интегрално културно и природно добро.

Крстић наводи да је у својој књизи „Споменичка баштина као свједочанство прошлости” („Службени гласник”, 2010) утврдио да су споменички комплекси неупоредиво вредније сведочење о прошлости од појединачних споменика. Не само што потпуније тумаче културе и историјска раздобља, него су и значајан чинилац савременог развоја.

Наш саговорник подсећа да је на Другом заседању Комитета за светску баштину још 1977. године предложио да се успостави интегрално културно и природно добро, што је усвојено.

– Предлог сам поднео у намери да Југославија предложи Охрид са Охридским језером као интегрално добро (Охрид сам није имао услове). То прво интегрално добро уписано је 1979. у списак светске баштине – каже Крстић.

Наводећи разлоге због којих Лепенски вир и Ђердап имају услове да буду проглашени интегралним добром светске баштине, Крстић истиче да је насеље Лепенски вир (7.000. до 5.500. година пре н. е.) настало на десној обали Ђердапске клисуре, на путу насељавања становника из Мале Азије, преко Црног мора, у средњу Европу. Сведочанство је једне од најстаријих европских култура мезолита и неолита. Јединствено је по томе што, шест миленија пре наше ере, сведочи о насељу с релативно високим степеном стамбене и урбане културе и што оставља скулптуру људске фигуре нерашчлањеног тела сабијеног у камен облутка. 

– Ђердап је био лимес Римске империје, потом и Византијског царства. То је био систем утврђења на одређеним одстојањима повезаним војном цестом. Значај градње означавају табле бројних римских императора (најпознатија је Трајанова). Међу овим утврђењима (од којих су многа потопљена) пажњу привлаче Голубац на улазу и Фетислам на излазу у Ђердапску клисуру. И једно и друго су и средњовековна утврђења и граничне тврђаве у борбама Османске и хабзбуршке империје. Заједнички именитељ, кога посебно истиче професор Крстић, јесте да сва ова утврђења обележавају, скоро два миленијума, граничну линију на којој се прелама историја Балкана – говори Крстић, и напомиње да је 20. век додао овој природно-културној целини хидроелектрану Ђердап један као монументални споменик индустријализације и електрификације земље.

Бранислав Крстић напомиње да је у току процес усвајања „Дунавске стратегије”, макрорегионалног пројекта Европске уније.

– Начин на који су Ђердап и Лепенски вир записани у „Стратегији” битно се разликује од начина на који су стручно образложени у овом предлогу. Остављам по страни да су дати као споменички фрагменти, ван друштвено-историјског контекста и узимам само пример Лепенског вира. Помиње се у оквиру „пројеката развоја марина”, које поседују више општина, па и општина Мајданпек (археолошки локалитет Лепенски вир са пристаништем). И даље, „израда просторног плана за Национални парк Ђердап”; унутар њега је Лепенски вир, али се не помиње. Закључак следи: Лепенски вир као добро светске баштине влада не види у догледно време – закључује Крстић и поставља питање: „Да ли Србија намерава да Лепенски вир и даље остане само археолошки локалитет и да га Европи маргинализовано представља као елемент у Националном парку?

– Предлажем надлежном органу државе да поднесе захтев за њихов упис као интегралног добра у списак светске баштине. Верујем да ће министар културе Србије Небојша Брадић бити наклоњен овом предлогу. Предлажем министру културе, ако у начелу прихвати предлог, да образује мању групу од личности које имају референце у остваривању одговарајућих креативних пројеката – каже Бранислав Крстић и подсећа да би овај предео, у мери могућег (радови у Музеју Лепенског вира су веома одмакли, а новац за ревитализацију Голупца је обезбеђен у Бриселу) могао да буде представљен идуће године, када ће Србија са Унеском бити домаћин скупа председника земаља Југоисточне Европе на тему културне баштине.

С. Стаменковић


Коментари3
4c728
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lepenac - Moravac
Lepenski vir je IZVOR EVROPSKE CIVILIZACIJE i zato Vlada Srbije mora da preduzme sve da sa tom činjenicom upozna EU i obezbedi zaštitu.
Branka Šekarić
Opštu euforiju koja je poslednjih godina prisutna u javnosti oko Liste svetske baštine, prati i znatna terminološka konfuzija. Termini se koriste slobodno, pogrešno, improvizovano. Od strane laika, novinara, nažalost i stručnjaka. Toga nije lišen i ovaj tekst. Prvo, u terminologiji Svetske baštine ne postoji termin "integralno dobro". Postoji kulturno, prirodno i mešovito dobro. Drugo, Ohrid nije 1979. godine upisan kao tzv. integralno dobro. Te godine je upisan kao prirodno dobro, da bi naredne, 1980, bila urađena ekstenzija koja je uključila kulturni i istorijski prostor, pa je Ohrid upisan na Listu kao mešovito dobro pod nazivom "Prirodno i kulturno nasleđe Ohridskog regiona". Kada se već ulazi u ovu materiju, korektno je proveriti činjenice, makar na sajtu whc.unesco.org.
ana savin
Eto vas da ispravite terminološke greške i Ohrid spasete.Odajte tajnu kako da spasemo ojekte kojima ste opstrukcijom radova vi i vsma slični godinama nanosili štetu i osujećivali radove na njima.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља