субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52

Ајнштајнова заблуда

Аутор: Станко Стојиљковићсубота, 25.12.2010. у 22:00

Справица која се истовремено налази у два различита стања, највећи је научни продор у 2010. години према процени угледног часописа „Сајенс”. Зашто? Зато што се то, као што знате, опире темељном закону класичне физике.

Ништа (ама баш ништа) не може одједном да буде на два одвојена места. У чему је, дакле, зачкољица?

Одгонетка се крије у квантном свету, људском оку недоступном, осим кроз најмоћније електронске микроскопе. У царству најсићушнијих основних честица, микронски мајушним (милионити делић метра) – као што су електрони или атомска језгра – од којих је свеколики космос саздан, па и ми сами.

Управо ти најситнији састојци материје окрећу се у различитим смеровима, због чега се да каже да су у исти мах у два или више квантних стања.

(Није нимало лако замислити колико је квантни свет мален, колико се разликује од свега што свакодневно опажамо. Ако нешто износи 1027 (број се исписује с 27 нула иза 10), требало би исто толико тога наслагати да бисте испунили један сантиметар. А то је дужина обичне коцке шећера. Да поједноставимо: величине у којима владају квантна збивања толико пута су мања од коцке шећера колико она од целокупног космоса).

Нико не разуме

Али отац теорије релативности (опште и специјалне), Алберт Ајнштајн, није желео да прихвати тумачење квантне механике, у чије темеље је уграђен допринос неколицине великана с почетка 20. века, понајпре Макса Планка, називајући поменуту појаву „аветињском интеракцијом”. И остао је доследан томе до краја живота.

Јадајући се да би уместо физичара радије био крупије (делилац карата у коцкарници), крајем 1926. је написао: „Квантна механика захтева велико поштовање. Али неки унутарњи глас говори ми да је то поштовање неоправдано. Теорија нуди много, али не приближава нас Господњим тајнама. Ја сматрам да Он не баца коцкице”.

Ако је за утеху, нобеловац Ричард Фејнман, један од потоњих изучавалаца, искрено је признао: „Сасвим оправдано могу рећи да нико не разуме квантну механику”.

Амерички научници Ендру Клиланд и Џон Мартинис, са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари, начинили су машиницу од танушних листића метала, прву којом су управљале тајанствене квантне силе, уочљиве једино у узајамном деловању (интеракција) атома и субатомских честица једних на друге.

У свакодневном животу, као што знате, сусрећемо се с предметима и појавама који се подрвргавају законима класичне (њутновске) физике, чији утицај престаје када се уђе у свет атомских и субатомских честица.

Квантна теорија налаже да се најсићушнији делићи материје, који повремено усисају најмање износе енергије – кванте („комадићи” зрачења), никада нису само у једном положају. Другим речима, дословце се налазе на два места у исто време.

Тако је први пут у неком огледу поткрепљено испољавање квантног учинка.

Убрзано треперење

Направица се, иначе, састоји од неке врсте лопатице (начињена од суперпроводног метала), и видљива је голим оком. Када се охлади мало изнад саме апсолутне нуле (износи минус 273 Целзијусова степена) и упије један једини квант енергије (најмања или недељива количина; фотон је, на пример, квант светлости), почне да трепери, чак, шест милијарди пута у секунди и да испушта електричну струју коју је могуће измерити!

И поврх свега: да истовремено трепери у два стања – јачем и слабијем – што је само могуће по законима квантне механике.

Чему то може да користи (уколико не штети)?

Поклоници научне фантастике су се увелико уживели у телепортацију (пребацивање с једног на друго место у космосу у истом трену, свеједно колико удаљено) из „Звезданих стаза”. Зашто не би у путовање кроз време?

Лудо? Можда. Наука од које застаје дах? Свакако.

И то је, несумњиво, највећи од десет научних подвига у години коју испраћамо (следећих девет побројано је у оквиру).

АНТРФИЛЕ

Следећих девет

2. Вештачки живот: преломни догађај означило је стварање вештачког генома (збирка гена) у лабораторији помоћу којег је једна врста бактерије преобраћена у другу.

3. Ишчитавање генома неандерталца: из костију три неандерталке разврстана је ниска гена човековог претка који живео пре, отприлике, 38.000 до 44.000 година.

4. Заштита од сиде: у два различита опита пријављен је недмосмислен успех нових приступа у предупређењу оболевања од опаке бољке.

5. Ретко наследно обољење: разврставањем малих делова генома који су својеврсне лозинке (кôдови) за протеине истраживачи су у стању да препознају особите промене (мутације) у десетак и више болести.

6. Опонашање збивања у молекулу: дочаравањем увијања и савијања протеина, што је представљало ноћну мору за научнике, у веома снажном рачунару надгледано је кретање атома.

7. Квантни симулатор: истраживачи су пронашли пречицу – вештачке кристале у којима се тачке ласерске светлости понашају као јони и атоми заробљени у светлости на положајима електрона.

8. Геномика новог поколења: бржи и јевтинији технолошки поступци омогућују проучавање давнашње и садашње ДНК у великим размерама.

9. Репрограмирање РНК: поновно програмирање ћелија – преокретањем „часовника развића” – које почињу да се понашају као матичне без икакве улоге (неспецијализоване), изведено је на вештачкој РНК.

10. Велики повратак пацова: мишеви владају лабораторијама, али за бројне сврхе истраживачи радије користе пацове јер су анатомски сличнији људима.


Коментари2
5096a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

masa rancic
Dobar je ovo sajt,a ja imam jedno pitanje:Kako da se politika instalira na samsungu galaksi 2
Natalija Nikolić
„што се опире темељном закону физике” . Nema tu nikakvog pardoksa, zašto? Fizika je “skup različitih teorija” ne postoji “jedna” fizika (jedna njena teorija koja bi obuhvatila sav sadržaj fizike!).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља