субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Како је карловачки бермет освојио Европу и препливао океан

четвртак, 30.12.2010. у 22:00
Сремски Карловци: град чувен и по фрушкогорским винима Фото М. Мијушковић

Сремски Карловци – Миришљаво је, питко и осваја на први гутљај. Српске владике отварале су уз његову помоћ најудаљенија врата европских дворова, налазило се у винским картама бечких хотела у време Марије Терезије, а прича каже да је служено и на „Титанику“. Реч је о бермету, најчувенијем вину из Сремских Карловаца, чија се тајна справљања преноси с колена на колено.

Прву садницу винове лозе на питоме падине Фрушке горе донео је крајем трећег века нове ере из јужне Италије римски император Марко Аурелије Проб, определивши тако Сремске Карловце као будућу српску престоницу вина. На плодним пољима, додатно окупаним сунцем из великог воденог огледала Дунава, лоза је врло добро успевала, па се глас о квалитетном пићу брзо проширио. Славу је стекао током 18. века, када је постао незаменљив на отменим трпезама.

– У архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима налази се преко 30 докумената о производњи бермета у 18. веку. У годишњим извештајима Павла Ненадовића, карловачког митрополита од 1749. до 1768. године, све је врло педантно пописано. Сачувано је и неколико винских карата бечких хотела, а забележен је и покушај карловачких виноградара, као неке асоцијације о којој се и данас размишља, да тамо отворе ресторан – каже историчар Жарко Димић.

Истакнути српски песник, историчар, просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника Захарије (Стефановић) Орфелин добар део живота провео је у Сремским Карловцима, а објавио је 1783. године у Бечу књигу „Искусни подрумар“. Пишући о рецептури бермета, коме специфичан мирис и укус дају лековите траве, Орфелин је навео да се најчешће употребљавало 27 врста биљака, али и да је свака породица имала своју „малу тајну“.

Славу фрушкогорских вина по европским престоницама ширили су и сами винари из Сремских Карловаца, „патентирајући“ својеврстан маркетинг, открива нам даље Димић.

– Студентима са наших простора винари би платили да се лепо обуку и оду на ручак у најлуксузније бечке ресторане. Током јела, они би затражили винску карту и питали келнере да ли имају карловачки бермет. После трећег-четвртог ручка и поновљених захтева, газда кафане би закључио да се ради о врло траженом вину, које обавезно мора да набави, и слао је поруџбину у Сремске Карловце – наводи Димић. Он истиче да се у бечким кафанама средином 19. века изузетно котирала и сремска или карловачка шљивовица.

Године 1880. у сремскокарловачком атару под виноградима су била 2.983 јутра земљишта, али само лето-два касније задесила их је велика несрећа: филоксера је уништила све засаде винове лозе. Захваљујући Марку Поповићу и неколицини предузимљивих грађана, Карловчани су засадили нове винограде на америчкој подлози, и већ почетком 20. века карловачко вино вратило је стари сјај.

У Сремским Карловцима свако ће рећи да се бермет налазио у винској понуди тада највећег и најлуксузнијег брода на свету „Титаника“, који је потонуо 15. априла 1912. године. У олупини брода, откривеној 1985. године, наводно су пронађене и бутељке нашег десертног пића.

Током трагичне пловидбе, на „Титанику“ је било и 19 особа српског порекла, међу њима, са картом треће класе, и Јован Димић из Зрмање, предак историчара Жарка Димића. У документима компаније „Вајт стар лајн“ (власник брода) не помиње се бермет у менију „Титаника“, али не треба искључити могућност да се вино као роба транспортовало бродом, или да су бутељке носили сами путници.

– Познати овдашњи трговац Петар Костић извозио је почетком двадесетог века фрушкогорска вина у Енглеску и Финску, а покушавао је да бермет пласира и на америчко тржиште. Костић је био дворски лиферант, а поред тога што је сам производио вино у Сремским Карловцима, он га је и откупљивао од својих суграђана – објашњава Димић.

У Архиву Војводине у Новом Саду сачуване су фактуре Костићевог подрума из прве половине двадесетог века на име фирме у Медисон авенији у Њујорку, чији је број телефона био 12, којој је испоручивао бермет. Ово потврђује да је вешти трговац ипак успео да „преплива“ Атлантски океан.

Мирољуб Мијушковић

---------------------------------------

Карловачки винари

У Сремским Карловцима постоји удружење 17 произвођача, који укупно произведу око 90.000 бутељки бермета годишње. Најстарија је Кишова винарија основана 1830. године, а чувени произвођачи су „Алекс Бермет“, „Дулка“, „Косовић”, „Живановић“, „Дошен“, „Бајило“, „Мерц“, „Курјак“, „Ђурђић“...


Коментари10
3fb55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

БЕРМЕТ АЛЕКС НЕНАД РАТКОВИЋ
Овог тренутка незнам податак за Србију, али Војводина је пре другог светског рата имала 90.000 хектара.Данас Србија по катастру има 69.000 хектара, а реално обрадивих 22.000 ха. и 5.000 ха у парлогу.До уласка у ЕУ можемо засадити до 69.000 ха, али то кад на врби буде рађало грожђе.
Dusan sommelier
gosp.Starcevicu uz svo postovanje...nemacki risling je u 18 veku bilo uz bordo i burgundi najpopularnije vino na celoj tadasnjoj vinskoj mapi sveta,i to bez ikakvih pohvala..praznih prica i dzeparca za kafane :-)...za to se izborilo samim kvalitetom grozdja zahvaljujuci izvrsnom geogr.polozaju Rajnske oblasti...ono sto se desilo padu popularnosti je prvi i drugi svetski rat tj.fasisti su bili pivopije sa Hitlerom koji nije konzum.alkohol...vinska kultura je zapustena gotovo 40 god...mada cak i danas risling spada u 3 najpopularnijih belih vina sveta odmah nakon chardonea i sov.blanca......i da ne zaboravim prosecna kolicina alk.ide znatno vise od 9%......zapravo prosek je 13% gde u nekim vrstama gde se odlaze berba ima vise secera pa samim tim i vise alc% i ide do 15-16%...17%..kao sto je auslesse...trockin i td...odredjeni primeri trockina koji je kao dezertno vino od risling grozdja prodaje se i do nekiliko hiljada $ u Japanu i Kini ... Mir Bozji, Hristos se rodi poz iz Filadelfije
Dragoslav Ilic
Na žalost kad god hoćemo da se pohvalimo mi se pozivamo na 19. i početak 20 tog. Najvrednije što je Srbija imala začeto je u tom periode KAD SU MALOM SRBIJOM HODALI VELIKI LJUDI. Danas je Srbija malo veća ali velikih ljudi mnogo manje. Vinogradarstvo i vinarstvo su mnogo ozbiljni poslovi i za današnju Srbiju previše dugoročni.Svaka čast pojedincima koji ovaj posao rade iz ljubavi i radiće ga dok im ne dojadi. Zato su kod nas vina preskupa a vinska kultura je kao i sva ostala kultura... Previše pesimistično ali bojim se realno i bezizlazno. Evropsko vinogradarstvo se zasniva na koperativama, prosečni posedi su samo par hektara vinograda. Sela u Srbiji su opustela, osiromašena i tek će opusteti zbog opšte marginalizacije te tu više nema proizvodnje. Srbija je imala 60.000 hektara vinograda sada ima manje od 10.000. Hrvati imaju 60.000 hektara , Slovenija 16.000, Austrija 49.000, Madjari 65.000 . Na žalost i Srba je sve manje pa dostiže vina. PIJTE SRPSKA VINA DOK IH JOŠ IMA.
Зоран Старчевић
Зар није добро да се на нашој земљи гаји грожђе и од њега прави вино, па да имамо обиље и код куће и да преко гране продамо? Јесте, скупо је, али биће јефтиније кад га буде више, а није искључено да буде и бољи и приступачнији. Коначно, зар нису Немци који на бреговима поред Рајне гаје ризлинг који једва да достигне 9 посто алкохола од тог свога вина направили препознатљиву марку управо хвалом и истицањем посебности услова у којој се грожђе гаји и вино прави? Будимо поносни на оно што нам је добро, поготово ако се тек диже из пепела, негујмо га и подржавајмо. Ако немате нешто добро да кажете - веле Енглези својој деци - немојте ништа рећи.
паја патак
“Наводно... било... чуо сам да је... бечки двор... студенти у Бечу.... Титаник... кажу.... свадба Елизабете II … “. Шио ми га Ђура! Био сам у Ср. Карловцима,баш у том подруму Живановић. Врло интересантно и симпатично, али... добро, тај бермет и није лош. Једино: цена му је превисока за локалне платежне могућности. Ма шта причали и китили, то није ништа друго него локална (можда мало боља) варијанта вермута. Он нема – овако као ствари стоје, никакве реалне комерцијалне будућности на ширем тржишту. Тих неколико породица које га производе, уз лепе приче, итд. могу још и да живе од тога. То није винарство. За српско винарство – у смислу комерцијалног успеха на иностраном тржишту, које је презасићено квалитетном (уопште не говорим о “врхунској“) понудом вина од Чилеа, преко Аустралије, Јужне Африке до традиционалних европских винарија – за српско винарство је одавно “прошао воз“. Питање је – ако успе да поправи продукцију и квалитет (који је очајан) да ли ће следећи икада доћи?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља