четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Урош Предић несуђени аутор „Сеобе Срба”

Аутор: Миодраг Шашићчетвртак, 30.12.2010. у 22:00
"Сеоба Срба", Паја Јовановић

Панчево – Једног октобарског дана, године 1949. већ остарели Урош Предић објашњавао је свом пријатељу правнику и историчару др Миховилу Томандлу како је настала слика „Визија у облацима“. Задивљен мирноћом којом Томандл прати сваку његову реч, маестро је одлучио да госту исприча и ово: Једног дана у атеље Предићев стигао је, а знао је то често да чини, краљ Александар. Као и Томандл, задржао се пред „Визијом у облацима“, а сликар је, не размишљајући много са ким говори, објаснио да слика представља „у основи визију о социјалној револуцији“. Краљ се на те речи, причао је Предић Томандлу, окренуо и без речи напустио атеље. Никада више није дошао у посету сликару.

Оваквих пикантерија, у издању Архива у Панчеву, пун је рукопис „Моји сусрети са Урошем Предићем“ Миховила Томандла, панчевачког адвоката и историчара аматера. Милан Јакшић, директор Архива у Панчеву, каже да је рад само једном штампан, пре пола века у Зборнику Матице српске.

Интересантно је како је у то поратно време Предић гледао на свог великог такмаца Пају Јовановића. На Томандлово питање шта мисли о Паји, Предић каже: „Он вам је мачка која увек падне на четири ноге. Није гениј, али је одличан познавалац свих школа и праваца, а његови су радови мајсторски“.

Предић је Томандлу испричао да је он несуђени аутор слике „Сеоба Срба“ коју је патријарх Георгије Бранковић наручио за Миленијумску изложбу у Будимпешти. Понуда је учињена Предићу, он ју је прихватио, али уз услов да му се за сликање дају две године. Патријарху је рок био неприхватљив, па се обратио Паји Јовановићу, који је пристао да посао уради за осам месеци.

Авај, патријарх није био задовољан скицом за слику, те она није отишла у Будимпешту. Иако Томандл тако не каже, биће да је са мало ироније, скромни Предић испричао следећу анегдоту о свом конкуренту. На једној бечкој колективној изложби Паја је изложио две слике. Једна је представљала женидбу неког аустријског војводе, а друга је била „призор из арнаутског живота“. Цар Фрања Јосиф, који је помно разгледао изложбу, једва је обратио пажњу на „женидбу“, а заинтересовао се за „Арнауте“, па је слику чак откупио. Паја, љут због лоше процене, одмах је „женидбу“ прерадио, насликавши тако једну од својих познатих слика „Крунисање цара Душана“.

За „најлепшу цркву у Српству, изузимајући српске задужбине“, Предић је сматрао Успенску цркву у Панчеву, а посебно је, вели Томандл, хвалио иконостас Константина Данила („Даниела“ каже Предић). И поред тога што се види да Данил није академски сликар, јер му прсти на рукама и ногама насликаних персона „личе на кобасице“, Предић је о њему имао веома високо мишљење, а за најбољи његов иконостас сматрао је баш онај у панчевачком храму Светог успења.

На Томандлову молбу, Предић је направио списак својих радова, насталих од 1876. до 1948. године. На списку је 1658 радова, од скица до слика у уљу. Предић о свакој слици наводи шта је насликано, који јој је формат, у којој је техници сликана, чак да ли је неки портрет рађен према живом моделу или према фотографији, као и у чијем је власништву дело. Само 1915. није сликао. Написао је: „Година јалова због рата“.

Велики сликар умро је 1953. године. Сахрањен је у родном Орловату, али је мало недостајало да му вечно почивалиште буде у Старом Бечеју. Томандл сведочи о томе. Предић је, осликавајући капелу Богдана Дунђерског у овом месту, прихватио понуду да у њој, са члановима породице Дунђерски, и он буде сахрањен. Богдан Дунђерски је то чак унео у тестамент и депоновао код Матице српске. Предић се, међутим, касније предомислио и писао Матици да одустаје од такве намере. Жели да бусе сахрањен „крај своје добре матере у Орловату“.


Коментари5
20482
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo simić
@Dušan Vuković Gospodine Vukoviću, treba da Vam je jasno da umetnost (svi umetnici) sport (sportisti) žive od bogatih mecena, patrona i sponzora koji su pokrovitelji umetnika i sportista a ovi (umetnici i sportisti) se ne bave politikom kao profesijom pa ih i ne obavezuje moral u tom smislu i lako se prodaju za njih prihvatljivu cenu. Uostalom i Dražen Petrović (košarkaš Zadra i Cibone) je zagriženo agitovao za Tuđmanovu politiku.
Pex
Ceo komentar ste napisali samo da bi pomenuli Petrovića u službi Tuđmanovih političkih težnji. Sramota je da se na članku o jednom od najvećih svetskih slikara kače kvalifikacije motivisane čistom frustracijom. Ostavite svoje političke stavove za sebe i svoju porodicu i nemojte tuđe porodice da kontaminirate crticama iz svojih promašenih života.
Препоручујем 1
pastrovic primorac
Počastvovan sam čitanjem ovog teksta. I naši velikani kičice, dakle, "bolovali" su od svih onih bolijesti od kojih boluju i ostali Srbi. Heh... a ko bi to mog'o i da pomisli!? Doduše, tad nije bilo ovih TV 'farmi" u kojima su sav sjaj i nedostižna "nebesa" poznatih i popularnih tako jadno razgolićeni.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Иза Павла Јовановића остаје низ лепих слика па и пет портрета Фрање Јосифа,рађених баш када је српска војска била на албанској голготи и солунском фронту.По васкрсењу ове отписане војске и њене блиставе победе Паја је радио портрете комплетне српске династије а после доласка комуниста на власт чувена је не само његова жеља него је и урадио слику ауостроугарског каплара а потоњег маршала ЈБ Тита..Да му је новац од овог ЈБТ био потребан чисто сумњам.Ето примера који се, обрни окрени, зове морал.Коракс може да нацрта Фрању Јосифа и Тита и да му ништа не замерим али Паја није баш патио од вишка морала.
tvrd Ora
Divan tekst od Politike za poslednji dan stare god.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља