среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Уз волове и надомак стотог лета

Аутор: Бранко Пејовићпетак, 31.12.2010. у 22:00
Ратко Мијаиловић: Не знам како сам овако дугу старост доживео, а нисам се никад нарочито пазио (Фото С. Јовичић)

Бајина Башта – У Доњој Црвици крај Дрине, старина Ратко Мијаиловић звани Ликаџија, најстарији житељ села, извео волове пред кућу. Храни их и поји, мази и тимари, прича им као да га разумеју. Ни у 94. години, Ратко се од волова не одваја.

– Ех, колико сам оваквих отхранио да би кола препуна терета вукли, дрински шодер и песак или дрво са Таре превозили. А како их храниш, тако и вуку. Вуче бели као врани само кад се добро храни, вели народ и не лаже. Рабаџилуком сам се осам деценија бавио и рачунам да сам за то време 40 пари волова и 20 запрежних кола променио – почиње своју причу стари рабаџија.

У време кад камиона и трактора није било, излоканим бајинобаштанским путевима промицала су претоварена запрежна кола која су вукли снажни волови. Рођен у време Првог светског рата, Ратко је одмалена желео да буде рабаџија, превозник запрегом. Кућа у којој се родио пуна чељади, једанаесторо уста ваља нахранити, али отац умешан и вредан столар, па кад је добро зарадио код градње једне цркве реши да младом Ратку купи волове.

Крене момак у рабаџилук, али конкуренција у том послу оштра. Само у невеликој Доњој Црвици између два рата било десетак рабаџија. Способан и отресит Ратко ни од најтежег превоза није бежао. Натовари у кола безмало две тоне камена, песка, дрвета, упрегне волове, па их поведе, повицима бодри. Нема узбрдице уз коју нису могли да изађу.

Рабаџијао тако свуда по околини, све до 70 километара удаљеног Ваљева. Одлазио повремено и у Босну, било добре зараде у босанским шумама. Сећа се да је вукао камен за зидање обале око најкраће реке (365 метара) у Врелу код Перућца. Мењао је волове, набављао јаче и боље, мењао кола: некад дрвена, шинска, па гумарабе. Зарађивао и трошио, још у младости необичан надимак стекао. Вели, радо певао у кафани стару песму „лике, лике дајде хармонике“ и остаде Ратко Ликаџија, тако га сви у овом крају знају.

Оженио се уочи Другог рата комшинком из села Здравком Стефановић. С њом од рабаџилука петоро деце отхранио, од њих Ратко има деветоро унука и 15 праунука. „Чета мала само моје деце“, шали се старина, поносан што му је најстарија праунука већ стасала за удају.

Рабаџијао је Ликаџија дуго, чак и кад су сви други одустајали, јер камиони и трактори загосподарише друмовима. Посао се тада смањио, па су га углавном звали само кад је требало нешто вући по врлетима и неприступачним теренима или какву стрму њиву преорати. Све до пре коју годину упрегао би волове и одлазио на сваки позив. Ратко љубимце још храни и пази, а рабаџилука је било доста.

– Мукотрпан је био то посао, некад и по десет дана кући нисам долазио, али сам га волео. Увек си с људима, на путу, могло је и да се заради. Ма не знам како сам овако дугу старост доживео, нисам се никад нарочито пазио, а богме и добру ракију сам волео. Ето, дешавало се да будем „под гасом“ и заспим у путу на колима, а волови, већ упамтили пут до куће, сами ме доведу и пред њом ричу да домаћица отвори капију – вели Ратко, још виталан, до пре коју годину лекару никад није одлазио.

Овде у свом домаћинству у Црвици он живи сам, с тим што га ћерка Нада најчешће обилази, док најстарији син Никола брине око волова, оваца, живине, мада их и старац неретко нахрани. И каткад онако споро, старачки, изведе волове пред кућу и на пут – да га жеља мине.


Коментари7
72855
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Mijailovic
Ja bih da se zahvalim redakciji za ovaj tekst,sobzirom da mi je to deda zeleo bih i u njegovo ime da se zahvalim.To je covek ljudina koji se nikada nisakim nije zamerio u selu bas pre neki dan smo ja i on sa volovima prevezli turu peska iz grada sto znaci da je jos vitalan i da jos uvek moze da radi.Iskreno se nadam da ce jos ovakvih clanaka izaci o njemu i nek je ziv i zdrav
Stojan Tomić
Srećan Božić rabađžijo .Kada se u Srbiji počnu više ceniti takvi LJudi koji ževe od svoga rada biće nam bolje. Na novinarima je obaveza da ovakvih ili sličnih primera ima što više za čitanje.
Dragana Rosic
Bogami,starina je covek za primer,neka je ziv i zdrav,a komentari citalaca su savrseni,jedini je problem sto ovi nasi nista pametno nisu procitali,ne zele da ih ista remeti u nj.gluposti, pozdrav i hvala na lepom tekstu, fotografiji.
Drina Kriva
Svaka cast ovom domacinu. Da je ziv i zdrav jos mnogo leta. P.S. Ovo je jos jedan primer u nizu mnogih koji ukazuju da je prava domaca rakija blagotvorna za telo ako se, naravno, unosi u umerenim(?) kolicinama.
Krsto Miločević
Svaka čast ovom starini. Ovakve ljude, radne,umne, treba uzimati da budu savetnici ovim našim ministrima ne bi li im što pametno ušlo u glavu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља