среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 29.12.2010. у 22:00 Мишa Ђурковић

Цивилизација шпекуланата

Завршава се година у којој смо обележили деценију од такозваних демократских промена, а две деценије од поновног увођења изборне демократије и првих парламентарних избора. Били су то добри поводи да се отвори једна озбиљна јавна дебата после које бисмо можда лакше сагледали где смо, шта нам се дешава, какви су резултати система који је овде постављен и може ли се он некако променити. Нажалост, владајућа елита је уместо тога изабрала пропаганду у којој се свако питање, другачији став или преиспитивање званичне верзије покрива громогласном тврдњом да „Европа нема алтернативу”.

Опасна последица таквог става јесте спречавање домаће јавности да реално сагледа шта се дешава са земљама које се тамо већ налазе. Већи део протекле године ЕУ је потресала грчка дужничка криза. У једном тренутку се испоставило да је њихов спољни дуг (који је још прошле године прешао петсто милијарди долара) дошао до мере у којој грчка држава и појединачни субјекти више нису били у стању да своје кредитне обавезе измирују. То је изазвало кризу банкарског система па је држава кренула да моли за помоћ, дакле за ново задуживање којим би бар делимично одложила банкрот.

За нас који с пуно права зебемо што се наш спољни дуг (близу 35 милијарди долара) приближава опасној граници од 80 одсто бруто националног производа (БНП), ове грчке бројке су деловале шокантно нестварно. Међутим, грчки дуг је на свега 120 одсто БНП-а Грчке и они ни у ком случају нису „најгори од све деце”. Док се Европа бавила Грчком, озбиљни економисти су забринуто вртели главом и предвиђали ко је следећи кандидат да са својим урушеним економским и финансијским системом изађе у јавност и закука за помоћ. Испоставило се крајем године да је у питању Ирска.

Овај миљеник заговорника постиндустријског капитализма, земља која је годишње добијала више од 50 милијарди страних инвестиција, која је, не само од наших министара, узимана за пример економије будућности, брзе модернизације и развоја, доживела је слом и била је приморана да из буџета покрије рупе у крахираном банкарском систему. Мала држава са свега 4,5 милиона становника морала је да повуче додатних 85 милијарди евра кредита. А треба се подсетити да је још прошле године, дакле без тих пара, њен спољни дуг дошао на више од 1.000 одсто БНП-а. Просто речено, да би грађани Ирске могли да врате дуг требало би више од десет година да ништа не троше већ да све што створе одвоје за сервисирање кредита!

Ирска јесте заиста рекордер, али варате се ако мислите да је усамљена. Шта рећи о британских или холандских преко 400 одсто БНП-а? Или аустријских 220, португалских 230 итд? И новопридошле чланице „све боље стоје” на тој листи. Мађарска се креће ка 100 одсто, Словенија, некада истицана као пример мудро вођених финансија, одавно је прешла 110 итд.

Запањујуће је што на овој листи по укупној спољној задужености предњаче најбогатије државе на свету: САД, Британија, Француска, Немачка, нешто ниже Јапан. Ако је познато да чак 70 процената од БНП-а Британије чини финансијски сектор, онда почињемо да схватамо о чему се ради.

Савремени капитализам изграђен је на кејнзијанским основама дефицитарног финансирања раста и масовног подстицања потрошње. Не дајте се збуњивати овим нашим кукањем над некаквим неолибералним моделом. Погледајте само чињеницу да је пре сто година државни апарат баратао са тек неких десет одсто укупног БНП-а, док је данас европски стандард преко 50 процената! Цео систем је изграђен на подстицању масовног задуживања, како држава, тако и појединаца.

Погледајте само наш случај. Најбољи и најскупљи пословни простор изнајмљују банке, највише новца за изразито агресивне и морално проблематичне рекламе такође дају банке. Оне вас маме да се додатно задужујете да рефинансирате своја досадашња дуговања, шире перцепцију да се кредитима решавају сви проблеми итд. Преко система кредитирања и рекламирања банке врше утицај и на медије, корпорације, политику и на све сегменте живота.

Можда најречитије о кретању савремене цивилизације говори чињеница да је Ватикан постао симбол за савремено банкарство јер се под контролом Римокатоличке цркве налази мрежа веома јаких банака. Нпр. процењује се да они држе око половине банкарског сектора у Италији. Свето писмо изразито забрањује зеленаштво (под чиме се подразумева свако давање новца под интерес). Дебате о моралној и религиозној (не)оправданости камате вођене су у оквиру цркве више од седам векова и никад нису окончане.

У сваком случају, очито је да шпекулација постаје пожељни модел савременог пословања у коме банкарство и сличне „финансијске индустрије” далеко преовлађују над стварном производњом добара и услуга. Масовно лудило конзумеризма води не само прекомерној експлоатацији ресурса, већ и једном прегрејавању система дужничке зависности који нико чак више и не покушава да разреши. Из историје је познато да су се такве кризе обично завршавале ратовима или неким другим начином – да се као у Матриксу систем „ресетује” и ствари крену из почетка.

виши научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари28
bbc56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

darko cabrilo
Veoma korektan i naucno objasnjen clanak. Fazon je da ako i obican covek izvuce pouku iz ovog clanka i ne upada u nepotrebne dugove, niko nam ne garantuje da vlada, u ime obicnog coveka i generalne populacije,nece da se zaduzuje i trosi novac lake ruke. A ovo se upravo i desava,pogotovo u Srbiji. Kako to spreciti? Da li neko od strucnjaka ima resenje za sprecavanje vlade da se zaduzuje u nase ime?
Branka Lukac
Sve pohvale autoru teksta. Izgleda da nisu samo Dafiment banka i Jezdina bile piramidalne, to je u prirodi bankarskog sistema. treba dobro razmisliti o onom sto radimo i kakve ce posledice to imati na nas. A ne povoditi se za reklamama Prema guberu, kazu narodni mudraci.
ДУШАН ВУКОВИЋ
Од великих пројеката ја евидентирам ове: *Растурен је српски етнички простор одцепљењем Црне Горе.Тиме српски народ нема излаз на море и маневарски простор му је уништен. *Ћирилица се свакодневно сатире. *Наталитет је катастрофалан. *Уништена је војска Србије. ***Једина доследна стратегија која се успешно остварује је уништавање српског народа.
milijarder ...
Gosp.Djurkovic novac nije roba koja se prodaje..... ali smo se mi dosetili pa je prodajemo .....skupo. e pa ko voli nek izvoli nisu kruske da se brzo kvare.
Milan Rankovic
Sve pohvale za članak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља