среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Кости стрељаних труну под најлоном

среда, 29.12.2010. у 22:00
Студенти волонтери на локалитету код Бољевца Фото Државна комисија за тајне гробнице

Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године евидентирала је, после једногодишњег истраживања, већ око 20.000 лица настрадалих после ослобођења Југославије, која су сахрањена на приближно 200 локација широм Србије. Ове јесени почели су и са пробним ексхумацијама, са циљем потврђивања својих налаза на терену. Међутим, после почетног ентузијазма, суочили су се са проблемима. Две масовне гробнице на којима је ископавање започело не могу до краја да буду ексхумиране због финансијских проблема и проблема у координацији државних органа.

Већ месецима, тек покривене најлоном, ове гробнице изложене су киши, снегу и мразу. Радови су започети на две локације, на Потоку Змијанцу код Бољевца и на Гувништу код Власотинца. У оба случаја се показало да су налази тачни, пре свега они засновани на исказима сведока и архивској грађи. Већ у површинским слојевима тла, после неколико замаха пијуком и ашовом, из земље су почели да се појављују делови костију убијених, лобање... Тако и стоје, све до данас.

– Приликом ископавања код Бољевца утврдили смо да су тела убијених, њих 44 према наводима команданта локалне Озне Миодрага Цојића, веома плитко покопана, двадесетак сантиметара испод површине. Служба је касније, вероватно педесетих година, одлучила да накнадно маскира терен и прекрије гробницу масивним каменим плочама. Јер, пси су развлачили посмртне остатке настрадалих, што су све видели и мештани. Њима је, иначе, наредбом савезног МУП-а био забрањен приступ овим гробницама, иако су у почетку редовно долазили и палили свеће – каже за „Политику” секретар Државне комисије, историчар Срђан Цветковић, који је руководио овим ексхумацијама.

Приликом радова на Гувништу истраживачи су дошли до остатака људских тела и, према проценама, ради се о око 60 особа.

– Поднели смо захтев за ексхумацију Вишем јавном тужилаштву у Зајечару још 9. септембра, али се ништа не дешава. Није покренут никакав поступак, чујемо се само телефоном са тамошњим тужиоцем, али званична реакција изостаје. Имамо утисак да зајечарско тужилаштво и Специјално тужилаштво за ратне злочине пребацују одговорност са једних на друге. У међувремену, кости и даље труну, земљиште еродира, што може оставити непоправљиве последице, оштећења посмртних остатака. Покрили смо их најлоном, како бисмо спречили да кости буквално буду под ведрим небом, али је неприхватљиво да тако остане – открива Цветковић.

При сваком од ових теренских истраживања, основни проблем је, наравно, финансијски. Комисија у прошлој години уопште није ни имала стални буџет, већ је радила са 300.000 динара, колико је у том тренутку било спремно да издвоји Министарство правде. У 2011. очекују, на основу обећања надлежних, да ће уследити озбиљнија подршка, без које није могућ наставак радова.

– После недавног чланка који је објавила „Политика”, ствари су се мало покренуле, па смо на коришћење добили службени аутомобил „рено талија”, који ће нам бити од велике користи. Чим се отопи овај снег, крећемо даље. Имамо већ неколико интересантних локација код Лесковца, где процењујемо да има више стотина сахрањених. У плану је и околина Чачка и Ваљева. Радићемо доста и у Војводини, посебно истражујући послератне егзекуције Мађара, у складу са најавом председника Тадића да ће бити формирана међуакадемска комисија између Београда и Будимпеште – напомиње наш саговорник.

У Комисији процењују да би у року од три године, ако буду обезбеђени услови, читав посао истраживања, пописивања и мапирања локација могао да буде завршен и објављен – у виду књиге и званичног извештаја Влади Србије. Тиме ће, нада се Цветковић, бити коначно стављена тачка на вишедеценијске расправе, сукобе и поделе у друштву.

Б. Билбија


Коментари28
431d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ана Марија Алексић
Просто је невероватно са каквом упорношћу и самопожртвовањем др Цветковић ( колеге му) ради тај страшни,али изнад свега племенит,хуман,хришћански,упркос тако минималнојпомоћи надлежних и отпорима многих,па и веома утицајних појединаца и кругова. Заслужио је највеће поштовање и признање свих правих хришчана и осталих хуманих грађана наше Србије ,као ионих расутих по свету. Надам се да ће то надлежни у нашој Цркви умети да цене и оцене.Признање са те стране,у виду одговарајућег ордена,свакако би допринело да и многи други помогну тој Комисији (са најтрагичнијим задатком у нашој страдалничкој историји) да обави тај свој,што не рећи и свети задатак.
Ваљевац овдашњи
Држава је формирала комисију за истраживање тајних масовних гробниоца "посејаних" по целој Србији,а за целу годину рада издвојила 3оо.ооо динара.Отприлике по 3 динара,или коју пару више,по жртви,до неки примају из тог истог бужета месечну ту суму и још стотинак хиљада више,а функционера и чиновника на републичком буџету има бар дупло више него што је то неопходно.
Mр Петар Симић
У свом писму,на које сам се већ осврнуо, др Зечевић поставља битно питање:"Треба дати одговор коју ратну СРбију и ратну историју окупиране Србије део српског друштва и државе данас рехабилитују и проглашавају за своје извориште,узор и усмерење.како за садашњост тако и за будућност". Одговор је ваљда доста јасан. "Узор и усмерење" не може нам бити све оно што савремени демократски свет осуђује ,почињено у револуционарномпрограму стаљинизираних комуниста. Усмерење су грађанске вредности које је Југославија (са самоубилачком по себе иницијативом Срба) бранила ступајући у рат са нацистичком Немачком . Србија се већ њима увелико вратила и вратиће се још више када превазиђе,нажалост,још увек векике остатке тоталитарног комунистичког система, у чему смо са Ц.Гором на последњем месту од свих бивших социјалистичких земаља. Србија не треба да заборави жртве партизанских бораца,осуђујући њихово руководство што је слободарско опредељење огромне већине њих злоупотребило и за своје циљеве
Песник из очаја
Србијо,лепота бајних, Земљо гробница тајних, Гробница хорор ужаса, Има ли ти души спаса!
Žrtva OZNe
OZNa ili Odelenj za zaštitu naroda! U praksi to nije bilo odelenje,već odredi. Zaštita se pretvarala u zatvaranje,pa i zatiranje dela naroda,onih osamdesetak hiljada u Srbiji,koji su postali "sadržaj" tih monstruoznih grbnica,kakvih u Srbiji nikada nije bilo, a gde li u tolikom broju i sa toliko desetina hiljada žrtava,bez ikakvog suda (i desetak hiljada sa partizansim sudom). Za jedan dan OZNe (13. maj,da baksuznog li broja za tolike žrtve) Oskar daviči je napisao himnu OZN,koja je prvi put izvedena na godišwici OZNe u Domu sindikata. Čuven je stih "Ozna sve dozna"(to su osetili nažalost više nego mnogi),a karakterističan je i "Pst i lišće ima uši!". kada se zna da su ove ,što ne reći monstruozne,grobnice delo pre svega OZNe ,neshavljivo je da se u najsstrožijem centru Bograda (pored stare zgrade CK KPJ) nalazi ugostiteljski objekat sa nazivom te zloglasne službe. Zašto oni koji su to ime dali nemaju bar malo obzira prema tolikim njenim žrtvama i žrtvama potomcima tih žrtava!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља