субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:02

Динар или евро – дилеме више нема

Аутор: Мирољуб Лабуснедеља, 02.01.2011. у 22:00

Ово није ни први ни последњи пут да нисмо урадили оно што је било рационално да се уради, а да нас је живот натерао да то ипак урадимо уз веће трошкове и мање користи. Динар нисмо заменили еврима, али смо на корак ближе том циљу. Уз једну разлику – евро неће заменити динаре, он ће их једноставно истиснути.

Слаба влада попустила је под притиском и увела је индексацију плата и пензија. Последње сидро за обуздавање цена тиме је напуштено. Дугорочно гледано, то представља дефинитивну пресуду за динар. Када постоји двоцифрени раст цена који Народна банка не може да задржи, када је буџетски дефицит висок а задуживање државе подиже каматне стопе, када постоји двовалутни систем у коме евро доминира, када све то постоји, увођење индексације убрзава неминовни пад динара.

Према предложеном буџету за 2011,од идућег октобра прелази се на тромесечно усклађивање плата, пензија и цена. Не треба бити велики пророк па видети како ће се формирати притисци да се што пре пређе на месечну индексацију. Тим пре што се предлог буџета заснива на нереалној претпоставци да ће инфлација у 2011. износити само шест одсто. Зато је ребаланс буџета следећег лета готова ствар. А тада ће сасвим сигурно притисци на индексацију бити изузетно високи.

Када се пређе на месечну индексацију више нема повратка. Спирала плата, цена и курса вртеће динар надоле све док га потпуно не избаци из оптицаја. Једина дилема је колико ће дуго овај вртлог да траје. У последњој хиперинфлацији он је трајао чак 24 месеца.

Народна банка води политику циљане инфлације с којом руку под руку иде управљани флексибилни курс динара. На овом истом месту пре годину дана оценио сам такав систем као неефикасан и прескуп за нас. Ту оцену могу и сада да поновим и да је поткрепим подацима. Од почетка децембра 2009. до краја новембра 2010, дакле за годину дана, изгубљено је 940 милиона евра девизних резерви, а Народна банка је продала чак 2,7 милијарди евра ради одбране динара. Истовремено, потрошено је на репо операције више од 22 милијарде динара. И какав је ефекат такве политике? Погледајте курс динара и све ће вам бити јасно.

Људи у Народној банци и њихови економски саветници, међутим, верују да су стабилизовали курс динара. Као доказ за то наводе да се дневне осцилације курса динара налазе у распону између плус 0,3 одсто и минус 0,3 одсто (мада се то није поштовало 17. децембра). Економисти кажу да су дневне промене курса стабилне, јер њихова крива не експлодира него се стално враћа на нулту вредност. Тиме је Народна банка остварила свој циљ – стабилизовала је промене курса динара! Колика ће бити висина курса динара, то није њен проблем. То је ствар понуде и тражње девиза. Тиме нам стално поручују да у слабој привреди нема јаке валуте.

Ако је то стварно тако, онда нам не треба Народна банка. Нека се допусти потпуно слободно формирање курса динара и ја сам сигуран да ћемо за годину дана опет имати „стабилну” криву његових дневних осцилација. Једина разлика ће бити што нећемо бацити кроз прозор неколико милијарди евра. Наравно, ствари не стоје тако. Нама је потребна и Народна банка и стабилан курс, али се интереси главних играча не поклапају.

ММФ нема интерес да предложи било какве промене. Механизми циљане инфлације и флексибилних курсева постали су део владајуће ортодоксије. И више од тога. Економисти у ММФ-у су направили каријере на томе, написан је специјалан софтвер за решавање модела цена, постоји посебна софтверска кућа која опслужује и ММФ и десетине централних банака. Ако то не функционише у Србији, проблем је у Србији а не у терапији.

Народна банка такође нема интерес ништа да мења. Свако фиксирање курса динара умањује њену улогу у привреди. Много је једноставније да оптужи владу за инфлацију него да се лиши свог утицаја. Ни влади не одговара промена режима девизног курса. Тада би задуживање било много скупље, а могућности финансирања дефицита далеко теже. Уз то, не би могла да манипулише с платама и пензијама него би морала да држи реч.

Интереси банака су противречни. Лепо се зарађује на разлици између куповног и продајног курса, али се истовремено губи на негативним курсним разликама. Банкарски извори су већином у девизама и зато се одобравају кредити с девизним клаузулама. Али то све не смањује него обрнуто, повећава ризик пословања. Мада се смањује девизни ризик, кредитни ризик се много више повећава.

Грађани верују да могу да се заштите тиме што штеде у девизама. Делимично је то тачно. Проблем је у томе што се плате не исплаћују у девизама, тако да свако реално депресирање курса обара и реалне плате. Зато се јављају захтеви за пуном индексацијом. Парадокс је да то подрива динар у систему циљане инфлације.

Привреди, на крају, уопште не одговара нестабилан курс. Она је на чистом губитку. То ће се врло брзо видети када будемо сазнали за колико је пала вредност предузећа због негативних курсних разлика. Велика је заблуда да је овогодишњи пораст извоза и увоза последица слабог курса, а не спољних фактора. Али ко пита привреду. Динар остаје стабилно слаба валута– још неко време.

*Економиста, професор универзитета


Коментари41
b9935
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mobing? mobing!
Mnogi napadaju autorovu licnost a upste ih ne interesuje, ili nemaju pojma, da li ono sto on kaze ima neku vrednost ili nema. Oni znaju da nema jer on to kaze. To je sve sto oni znaju i to im je dovoljno. Ako ovo nije mobing, onda ja ne znam sta je glupiranje i nevaspitanje. Gde je mob, tu je i mobing.
dinarko evric
blizu su nam braca i komsije montenegrovci,imaju evrice i malu inflaciju bog zna kakvu stabilizaciju,siguran sam i malu administraciju,ziveo profesore
Ivan O
Nije ni cudo sto totalno propadamo. Odavno se potvrdjuje moja teza da je pravni fakultet u Beogradu jedna od najslabijih karika srpskog drustva. Cast izuzetcima. Ako jedan profesor koji bi navodno trebao da se razume u ekonomiju ovako prica onda me uopste ne cudi sto "strucna javnost" tako razmislja i sto nam je ekonomija u sunovratu. Treba poslati par studenata u inostranstvo da se ekonomski obrazuju i sire znanje po Srbiji jer ovo inace nema nikakvog smisla. Predlagati zemlji kao sto je Srbija da se odrekne mera monetarne politike i uvede tudju valutu je suluda ideja u najmanju ruku.
Dusan Stojanovic
G. Labus je potpuno u pravu. Na zalost nije se za isto zalagao kad je imao moci da utice na zvanicnu politiku. Ja se za prelazak na evro zalazem unazad vise godina. Poslednji put sam o tome govorio na stranama Politike u 2008 u intervjuu pod naslovom "Ukinimo dinar i predjimo na evro". Inace, vidim u komentarima da ne zamire prica o nekakvoj neophodnosti da Evropa odobri prelazak na evro, iako je to obicna nebuloza. Na evro se moze preci jednostavnom zamenom svih dinara u opticaju za evre iz deviznih rezervi, kojih ima vise nego dovoljno. Narodna Banka treba samo da najavi razmenu u nekom roku i obavi je preko saltera, kao sto su se nekad zamenjivali stari dinari za nove. Naravno to se nece desiti jer raznim centrima moci u zemlji to nikako ne odgovara. Dokle god ima dinara, kursem se moze mesetariti i prelivati pare u privatne dzepove, a da to nije lako dokazati. Da ne govorim o interesima mnogobrojnih menjaca i ostalih "strucnjaka za kursnu politiku". A tu je i MMF.
nikome .
Interese gadjana Srbije i njihov rast standarda ekonomsku vlast očigleno ne interesuje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља