среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Православни хеви метал

четвртак, 06.01.2011. у 17:33
Чланови бенда „Есхатон”: Никола Мијовић, Александар Анђелковић, Милко Лисица и Вељко Потпарић Фото З. Анастасијевић

Спој тврдог гитарског звука осамдесетих и непролазних хришћанских идеја. Укратко, то је опис музике бенда „Есхатон” чији су чланови православну теологију спојили са хеви метал и хард рок музиком. Додатно објашњавајући чиме се то бави бенд „Есхатон”, Никола Мијовић, певач и текстописац, један од идејних твораца овог музичког састава, каже да су музику на којој су одрасли, хеви метал осамдесетих година прошлог века, спојили са хришћанском тематиком, учењима о општем васкрснућу и другом доласку Христа. Почетком године требало би да изађе први албум овог бенда, „Чекајући Есхатон”, а у плану је и турнеја по градовима Војводине. Све то крајњи је резултат замисли рођене 2001. године – Никола Мијовић, имао је текстове, а његов пријатељ, Вељко Потпарић, нешто касније гитариста „Есхатона”, музику.

– Истина је да је гитарска музика друге половине 20. века, хард рок и хеви метал, настала под утицајем идеја које су понекад биле чак и отворено сатанистичке. Такође, живот тадашњих рок-звезда, распусност, уживање дрога, жигосао је ту музику. Због свега тога спој који смо ми направили може изгледати чудно. Форма, међутим, сама по себи, нема предзнак. Добија га тек у зависности од тога у коју је сврху употребљена. Сама по себи не може бити окарактерисана идеолошки, стваралац тај музички израз и дело прелама кроз своју личност и не можемо посматрати музичко дело ван контекста односа ствараоца према њему – истиче Никола.

Корени из којих је изникло стваралаштво „Есхатона” различити су: Никола као најозбиљнији бенд на данашњој хеви метал сцени издваја амерички „Камелот”, а каже да је одрастао на музици састава „Блек сабат”, „Лед цепелин, „Дип парпл”. Милко Лисица, клавијатуриста, каже да чак и не слуша хеви метал, већ рок, џез и блуз. Он је љубитељ „Битлса”, Ерика Клептона, Чика Корије, док гитариста Александар Анђелковић воли, на пример, своје колеге, Стива Ваја, Џоа Сатријанија или Влатка Стефановског. Циљ им је да православна тематика текстова стигне и до оних који нису православни верници, али и да своје слушаоце упознају са нашим духовним наслеђем. Његове корене виде у Византији и зато је на њиховим наступима обавезан реквизит жута застава Византије са двоглавим орлом, која се данас, између осталог, користи и као застава монашке државе, Свете Горе.

– Најприроднији и најзанимљивији назив овога што ми радимо био би византијски хеви метал. И сам назив нашег бенда има корен у грчком језику. Есхатос значи крајњи, последњи, односно у овом смислу, есхатон би био крајњи и последњи вид постојања човечанства у царству небеском које ће доћи. У нашем језику немамо реч за то, имамо само сложеницу живот будућег века. Баштинимо и идеју коју су имали утемељивачи наше нације да остваре склад између цркве и државе, да духовни аспект и видљиви, телесни, буду у некој симбиози – каже Никола, који тај спој већ баштини у својој радној биографији, као апсолвент Православног богословског факултета и подофицир Војске Србије.

Бенд је до сада имао неколико клупских свирки, учествовао на више музичких фестивала и неколико пута мењао састав. Реакција једног од чланова који се касније прикључио бенду, Милка Лисице, на предлог да се придружи „православним хевиметалцима” може бити добар путоказ како људи иначе реагују на овакву „музичко-теолошку” авантуру.

– Углавном су скептични на ту врсту споја и ја сам био када сам позван у бенд. Међутим, видео сам да су то добре песме, да ту има квалитетне свирке. Од 2007. године сам у бенду и сада сам срећан што учествујем у свему томе. Свиђа ми се што је тако испало, што се нисмо ослонили на етно, на пример, који је сигурно тле. Ово је мало смелији спој и баш зато ми се свиђа. Тешко је људима пре слушања објаснити шта ми то свирамо, али када чују музику, углавном им се свиђа и реакције су врло позитивне – каже Милко.

Мишљења људи из цркве, подељена су. Некима се допада модерни и неочекивани спој тврдог звука и теологије, док их други забринуто питају: Зашто баш та музика?

– Једни сматрају да би црква требало да се отвори према свету и да изнесе оно што она баштини. Каже се у Јеванђељу: „Не бацајте бисере пред свиње”, али исто тако ми имамо обавезу да ризницу духовног живота поделимо са осталим светом и обогатимо га. Онима из црквених кругова који заговарају мало конзервативнији приступ деловању црквених људи у световном животу, смета експлицитност текстова, али ја сам се кроз писање водио баш том отворенијом врстом теологије. Имао сам идеју да треба свим људима којих се дотичемо дати јасну поруку и подстрек. Такође, недостајао ми је у текстовима савремене музике конкретан циљ, смисао, решење. Немам намеру да проповедам у том неком негативном смислу, већ да изразим оно на чему ја утемељујем своју наду, оно за шта ја сматрам да је истина, бар до оног ступња до кога сам дошао. Углавном уметници ламентирају над судбином, проблемима. Приступају им резигнирано или немајући јасно решење, врло добро описују и разобличавају проблеме, али недостаје одговор. Ми покушавамо да дамо неки одговор – објашњава Никола.

Њихов одговор је: есхатон, борба на овом свету за благо оног света. Милко, љубитељ „Битлса”, демистификаторски додаје: „То су, уствари, песме које се врте око љубави, а то је тема која није само хришћанска, већ дотиче све нас”.

Јелена Чалија


Коментари5
7d205
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан КВ
Замислите човека који служи Свету Литургију, а нема слуха...или даје себи за право да критикује нечије појање...или се пак крије иза "Свештеника" !
Marko Kosma
@Sveštenik, pa momci i sviraju van Crkve.
kimi babic
bas izgledaju kao hevi metal bend.
Свештеник Петровић
Дивно! Сада литургијски реформатори попут Атанасија Јевтића, Иринеја Буловића и Игњатија Мидића могу да уведу неке нумере овога бенда у Св. Литургију, на пример за причастен -за почетак. Свакакве саблазни ће се појавити пред Другог Христовог доласка, а ово је једна од њих. Ништа немам против музике - у принципу волим скоро сваку врсту музике, али мешати теологију са звуцима који подсећају на демонску рику, представља својеврсно светогрђе и профанисање. Људски глас је једини Богом дани инструмент, и зато гa и употребљавамо у православном Богослужењу,. Свему осталом место је изван цркве - на улици, позоришту итд.
s tim rolaj
A mislio sam da sam sve čuo :) Da li u svojim snimcima imaju skrivene poruke snimljene unazad?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља