понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:20

Крвна слика на провери

Аутор: Оливера Поповићнедеља, 08.10.2006. у 17:55
Грађани који су изабрани да буду учесници истраживања одговарају на три упитника

ИСТРАЖИВАЊЕ
Трочлане екипе анкетара почеле су да улазе у домове грађана широм Србије како би на терену сакупиле податке који ће допринети да се реализује пројекат Истраживање здравља становништва Србије 2006. године. По речима др Јасмине Грозданов, главног истраживача из Института за заштиту здравља Србије "Батут", истраживање је започело 22. септембра, а требало би да буде завршено до 20. октобра. Планирано је да око 70 веома добро обучених екипа анкетара обиђе између 6.500 и 7.000 домаћинстава, односно око 20.000 грађана Србије. Овакво истраживање здравља грађана Србије није рађено од 2000. године и биће веома драгоцено сазнати шта се променило у навикама, животним ставовима за последњих шест година.

Грађани који су изабрани да буду учесници истраживања одговарају на три упитника, а после разговора са трочланим тимом, у којем је обавезно и лекар или медицинска сестра, свим испитаницима у једном домаћинству мере се телесна тежина, висина и крвни притисак. Део анкете спроводи се међу децом и младима од седам до 19 година. Њих ће анкетари питати какве су им навике у исхрани, колико оброка имају у току дана, да ли доручкују, коју врсту намирница и колико пута у току дана једу... Одрасли помажу у одговору на ова питања тек ако затреба.

Други део истраживања обухвата особе старије од 20 година. Малишани млађи од седам година нису обухваћени овим истраживањем, јер су они по сличној методологији прошле године били укључени у велико истраживање Уницефа.

Докторка Грозданов објашњава да се, пре свих, ради упитник о приходима домаћинства и трошковима које је породица имала за здравствену заштиту, а на које ће одговарати "глава домаћинства". Значи, биће ту питања о томе да ли су ишли ове године на летовање или зимовање, колико су издвојили за здравље, али и питања да ли су икада дали новац по захтеву лекара или као поклон за пружање здравствених услуга.

– Наравно, подразумева се да је тајност добијених података загарантована, а ови подаци су нам важни да бисмо сазнали колико су стварно сиромашни или богати наши грађани, јер то одређује начин понашања. На нека питања анкетирани ће одговарати сами и одговоре ће стављати у затворене коверте. Реч је о деликатним питањима везаним за узимање дроге или за сексуални живот. Ови подаци су нам веома драгоцени да бисмо могли да планирамо стратегију борбе против сиде, сексуално преносивих болести и наркоманије – објашњава др Јасмина Грозданов.

Да ли сте задовољни својим животом, како проводите слободно време, шта мислите да највише утиче на ваше здравље, од којих болести болујете – су још нека од питања на које ће анкетари замолити грађане да одговоре. Исто тако, за сагледавање "крвне слике", односно здравља становништва Србије и њихових потреба за здравственом заштитом, важно је да грађани искрено одговоре на питања колико често одлазе лекару или стоматологу, да ли су били на болничком лечењу, за жене – када су последњи пут биле код гинеколога.

У упитнику се налази и питање о томе колико су грађани задовољни пруженим здравственим услугама.

За прегршт питања треба, према процени главног истраживача, одвојити око сат времена. Зато екипе броје три члана и тачно се зна шта ко ради. Докторка Грозданов апелује на грађане да пусте екипе у свој дом и укључе се у ово истраживање. Анкету је покренуло и спроводи Министарство здравља Републике Србије уз подршку Светске банке и Института за јавно здравље Србије.

– Према подацима које добијамо са терена од професионалних тимова анкетара истраживачке агенције "Стратешки маркетинг", грађани се укључују у истраживање и првим резултатима смо веома задовољни. Истина је да у сеоским срединама истраживање иде много лакше него у градским. Апелујемо и желимо да што више људи пристане на анкетирање, да бисмо добили методолошки исправан узорак који ће нам омогућити да сазнамо какво нам је здравље, али и какве су нам потребе. Оваква истраживања се и у свету не раде често, отприлике на пет година, јер је то неко време када се може уочити да ли је и шта утицало на навике и здравље становништва – објашњава наша саговорница.

-----------------------------------------------------------

Ужину узима сваки трећи

Први прелиминарни резултати биће познати крајем године. До тада нам остаје подсећање на резултате последњег истраживања из 2000. године. Ево, најдрастичнијих података.

Око 15 одсто деце и омладине не доручкује и не вечера сваки дан, док преподневну и поподневну ужину узима мање од једне трећине младих. Своје слободно време чак 63,4 одсто одраслих Срба проводи – седећи .

Сваки пети тинејџер одлази на спавање после поноћи. Само 12,5 одсто одраслог становништва је у потпуности задовољно садашњим животом. Док одрасли као главне разлоге незадовољства животом наводе приход (73,1 одсто) и сопствено здравље (23,5 одсто), за децу и омладину су то новчана ситуација (54,6 одсто) и школа (14 одсто). Свог стоматолога има 36,1 одсто одраслог становништва и 57,4 одсто деце и омладине.

Становништво лекове најчешће (56,9 одсто) набавља куповином у приватној апотеци.

Високи крвни притисак, односно хипертензија је дијагностикована код 24,1 одсто одраслог становништва Србије. Половина хипертоничара зна да има повишени притисак. Од укупног броја становника са повишеним крвним притиском лечи се тек трећина. Са прекомерном телесном тежином је 36,6 одсто одраслих особа, 17,3 одсто је у категорији гојазних, док је 7,4 одсто потхрањених.

Одрасло становништво сматра да је стрес најзначајнији разлог високе стопе оболевања код нас (72,2 одсто), затим тешки животни услови (65,3 одсто), погрешна исхрана (38,4 одсто), док пушење наводи само 20,9 одсто становника.


Коментари0
13447
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља