среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Божић у Дрвенграду

Аутор: Дубравка Лакићпетак, 07.01.2011. у 22:00
Бадње вече испред дрвенградске цркве Светог Саве уз пој руског тенора Сергеја Путлина

Мећавник, Мокра Гора – Божић, празник мира и љубави, праштања и мирења, слоге и јединства, заједнички су прославили у Дрвенграду на Мећавнику и сви гости и учесници 4. Кустендорф фестивала без обзира из којег су краја света овде пристигли и без обзира којој вероисповести лично припадају.

 Како традиција и обичаји налажу, испред дрвенградске цркве Светог Саве службу је служио свештеник Добрица Миленковић, запаљен је велики бадњак, ломљена је чесница, послужено кувано вино и ракија, да би се изненада из окупљене масе чуо анђеоски глас ненајављеног кустендорфског госта, руског тенора Сергеја Путлина, солисте чувеног хора „Александров”, који је својим појањем узбуркао емоције присутних. Бројне телевизијске екипе које су овде пристигле из Француске, Шведске, Чешке, Италије, Пољске, Грчке, из суседних држава и из Србије, имале су шта да забележе и да слику шареноликог филмског братства, које заједнички прославља највећи хришћански празник, пошаљу у свет.

 Како је Сергеј Путлин својим милозвучним гласом освојио све око себе, челник фестивала и главни домаћин Емир Кустурица, одмах га је позвао да буде гост и на поноћном концерту. Речено – учињено и Путлин се тако нашао сасвим сам на великој сцени у „Проклетој авлији”, певајући руске и српске песме читав сат, на опште задовољство и уз громке аплаузе студената филма из целог света и колега музичара који са својим бендовима учествују у музичком делу Кустендорф фестивала.

 Празнични дан је ипак на Кустендорфу проведен и радно, уз пројекције филмова, почетак такмичарског програма и мастер клас који је студентима одржао ирански редитељ Абас Кијаростами после пројекције свог најновијег филма „Оверена копија” (студенти су у прилици да виде и његову ретроспективу), у којем главну улогу игра Жилијет Бинош. Кијаростами је стрпљиво одговарао на сва питања, у почетку на свом матерњем фарсију (у присуству преводиоца), да би се касније ослободио и говорио на енглеском језику, на којем, како каже, „још увек посрће”. Учесници ове специфичне школе филма зване Кустендорф, показали су интересовање за Кијаростамијев специфичан стил, поетику и лирику, многа су питања била везана за његов рад са Жилијет Бинош, за разлику у раду са натуршчицима и професионалцима, за његово поимање уметничког филма, али и за његово мишљење о судбини редитеља Џафара Панахија који је у Ирану осуђен на шест година затвора. Називајући овакав потез своје владе неразумним и неоправданим, Кијаростами је изразио уверење да ће страсти смирити и да Панахи ипак неће завршити у затвору (тренутно је још увек у кућном притвору)...

 Одговарајући на новинарска питања шта мисли о Кустендорфу и о специфичном концепту овог фестивала, Кијаростами је рекао и следеће:

– Иза овог фестивала стоји сјајан редитељ и наравно да постоји огромна разлика када је филмски редитељ, а не неко други, директор фестивала. Најважнија разлика је у томе што свако ко њему присуствује, ту је искључиво због филма, а не из других разлога. Налазимо се на филмској локацији, на месту где је настао филм. Ми боравимо у филму, а оно што је јединствено овде јесте да нема разлике између дана и ноћи и све је тако природно...

 И Кијаростамијев млађи колега, чешки редитељ Филип Ремунда, са великим задовољством износи своје импресије везане за Кустендорф.

– Овај фестивал је жестока опозиција мејнстриму, комерцијали и Холивуду. Ово је некакав бункер који може да сачува све ове људе који својим делима покушавају да изразе слободу, и уметничку и личну. Кустендорф је посебна и важна врста слободне животне средине – каже Ремунда, који заједно са својим колегом Витом Клусаком потписује провокативан документарац „Чешки мир” с којим је и почео овогодишњи Кустендорф.

 Реч је о политички ангажованом филму са јасним и храбрим ауторским ставом, који у форми комедије прича о градоначелнику малог чешког села Траковец и његовим покушајима да осујети амерички план за изградњу 762. војне базе у близини његовог кућног прага. Актери у овој причи су сви, почевши од становника села до Џорџа Буша, Кондолизе Рајс, Барака Обаме, бораца за мир и лобиста који заступају америчке произвођаче оружја. Над свима њима лебди питање може ли градоначелник места које броји свега осамдесет душа да победи САД?

  „Чешки мир” на урнебесан начин, баш као што су то Ремунда и Клусак чинили у свом претходном филму „Чешки сан” о лажном супермаркету, отворено приказује геополитику у акцији и њен утицај на мале, обичне људе и на појединца који пркоси „великој историји”.

  Кроз игру сукобљавања личног са општим и индивидуалног са универзалним, аутори „Чешког мира” творе узбудљиво, али и опомињуће дело за све „мале народе” којима живот креирају „велике силе”, у којем се сваки просечан становник Србије, а богами и сваки просечан српски политичар, са лакоћом може препознати.

 Филип Ремунда је одржао и веома инспиративан мастер клас на којем је објаснио читав поступак настанка овог филма, процес истраживања и долажења до информација, што је често био тежак и дуготрајан посао.

 У такмичарском програму студентских филмова, прве вечери су се издвојили документарци – пољски филм „Заједнички живот” Ренате Габријелске и српски „Полазак” Горана Станковића. На „менију” вечерашњег музичког програма је многочлани бенд из Танзаније „Н’ Гома Африка Бенд”...


Коментари11
0ebb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гојко Бура
Мир божији, Христос се роди. Нек бадњачке искре понесу сву радост слободе пут неба на све стране. Свака част Кустуриси, добар глас нексе чује ...
Kusto Najbolji Si
Kusturica je najbolji primer za povratak svojim korenima, trebamo to visoko postovati, kao i sve sto je uradio promovisuci srpstvo....
mesa kusrurica
Steta sto nije danas medju nama pokojni Babo Murat rodjace !bio bi ponosan na sina jedinca.Sretan ti Bozic rodjace i sve Slave do 31decembra 2011.Tvij rodjak Mesa sa familijom.
Aca Canada
Kusta, evo cujem da se Brega vraca u Sarajevo. Mozda mozes i ti pa da zajedno zaplaite badnjak iduce godine u "svom rodnom gradu". Salu nastranu, svaka cast za sve sto si uradio na promociji Srbije. Bio sam u Drvengradu 2008 i srce mi je ostalo tamo. Eto srece da ih ima vise kao sto si ti. Pozdrav iz Kanade
Maraš Nadji G
Politika je najbolja!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља