уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:53

Интернет укида тајну дипломатију

недеља, 09.01.2011. у 22:00

Када на Гуглу укуцате „diplomacy” или „Internet governance”, два кључна питања покренута „Викиликс” лавином, међу првим резултатима је име Јована Курбалије и назив Дипло фондације чији је он оснивач и директор. Доктор Курбалија предаје на престижним универзитетима широм света, а последњи у том низу је Беркли. Већ десет година је специјални саветник Уједињених нација за проблеме управљања интрнетом. Његова књига „Управљање Интернетом” преведена је на све најзначајније језике, укључујући и кинески, француски, шпански, арапски и руски. Користи се као уџбеник на више од 20 универзитета у свету.

Недавно је др Курбалија, као гостујући професор Бечке дипломатске академије, одржао предавање у Београду, на регионалној конференцији о дипломатској изузетности. Пред младим дипломатама из региона говорио је о дипломатији и интернету, поготово у периоду после „Викиликса”.

Захваљујући интернету и „Викиликсу” дипломатија је доживела тектонски потрес. Да ли је то морало да се догоди?

Иако „Викиликс” изгледа као инцидент, био је неминовност. Дипломатија је морала, кад-тад, да се прилагоди збивањима у савременом друштву, пошто се није битније променила од када су постављене основе савремене дипоматије на Бечком конгресу 1814.Свет се од онда суштински променио. Више није могуће водити дипломатију као што су то чинили Метерних и Таљеран, алито свакако не значи да се у њој мора мењати све.

Шта ће остати исто, а шта ће бити подложно променама?

Остаје иста основна функција дипломатије – решавање спорова мирним путем кроз преговоре и компромис, али се мења се начин вођења дипломатије.

Дипломатија и преговарање су нам помагали да задовољимо једну од наших основних потреба – да живимо с другима и да проблеме решавамо мирним путем. Дипломатија је одувек била алтернатива рату. Интернет и „Викиликс” неће променити ту основну функцију дипломатије, пошто је она везана за оно што нас одређује као људе. Све остало је подложно променама, укључујући и токо се бави дипломатијом икако се преговори воде.

У ком смеру ће ићи те промене?

Пре свега, „Викиликс” је покренуо процес демистификације дипломатије, којуи данас многи виде као ексклузивну и мистериозну професију, кроз гламур, црне лимузине, пријеме и живот на високој нози. Реалност је битно различита. У основи,то је професија као и свака друга, с много администрације, рутине и техничких послова. Јаснија слика шта раде дипломате и каква је њихова функција помоћи ће и дипломатама и друштву коме они служе. Наравно, то ће захтевати времена. Дозволите да цитирам Ајнштајнa – лакше је разбити атоме него предрасуде.

У чему је дугорочни значај „Викиликса”?

Оног тренутка када је дипломатија демистификована, почињу озбиљни разговори о њеној функцији у будућности. У томе је дугорочни значај „Виликикса”. Долазимо до једног на први поглед парадоксалног закључка – да ће нам дипломатија бити све потребнија, пошто је савремени свет толико међузависан да се спорови више не могу решавати војном силом. Дипломатија постаје нужност. Ирак и Авганистан су последњи примери ограничене употребе силе и све већег значаја дипломатије. Да би се извукао из геостратешког живог блата, Запад преговара са свима, укључујући и талибане и Иранце. Али, потреба за дипломатијом и преговарањем не значи нужно и потребу за дипломатама. Дипломатија је исувише значајна да би се њоме бавиле само дипломате. Укључивање нових актера у дипломатију је једна од најзначајнијих структуралних промена, а ту појаву омогућио је управо интернет. Уз рачунар повезан на интернет, из „гаража” се могу водити међународне дипломатске кампање, за које су некада биле потребне палате и стотине дипломата. Све већи број појединаца и малих организација утичу на светску дипломатију. „Викиликс” је свакако најзначајнији пример, потврдио се као катализатор промена које су морале да се десе. Не ради се о инциденту, него о тектонским променама.

Да ли ће то значити и све већу транспарентност дипломатије?

Свакако. Порука „Викиликса” је јасна. Интернет доба неће толерисати тајну дипломатију, што није само етичко него и практично питање. Оног тренутка када је неки документ дигитализован он ће, слично води, наћи начина да изађе из строго контролисаних кругова. Идеја да се у интернет добу могу контролисати информације у најмању руку је наивна. Међутим, крај тајне дипломатије не значи да ће се преговори водити јавно. Увек ће бити потребе за дискретном дипломатијом. Без дискреције нема правог преговарања ни постизања компромиса, што је основа дипломатије. На пример, aко будући преговори између Београда и Приштине буду вођени пред камерама, може се очекивати понављање јавних промкламација обе стране прилагођених домаћој јавности. Кад се искључе камере, дипломате добијају простор да постигну компромис. Уместо бубњева и позивања на велике историјске наративе, отвара се простор за решавање конкрентих проблема као што су путовања људи, проналажење несталих лица, заштита имовине и унапређење трговине. На тај начин прави се искорак ка миру и унапређењу живота грађана, што би требало да буде основна функција дипломатије као јавног сервиса.

Реците нам нешто више о управљању интернетом?

Интернет је комуникацијски крвоток савременог света. Што се више наша свакодневица преноси на интернет, управљање интернетом постаје политички и економски значајније. Данас је бизнис готово незамислив без интернета. Људи се упознају преко интернета, склапају бракове. Све више се студира онлајн. Сазрева свест о интернету као виталној инфраструктури савременог света. Пре неколико година, пресецање интернет кабла у Медитерану изазвало је вишедневну економску кризу у државама Блиског истока. Интернет је у Естонији колапсирао због сајбер напада, што неки сматрају првим примером сајбер рата. После оваквих и сличних криза, многе државе су почеле да третирају интернет као стратешку инфраструктуру. Пошто се већина проблема управљања интернетом не може решити на националном нивоу, јер је у постојећем систему већина држава у том погледу немоћна, Уједињене нације су 2004. покренуле преговоре о међународном управљању интернетом.

Ви сте активни учесник тих преговора. У којој фази се они тренутно налазе?

Преговори се налазе у критичној фази с много отворених опција. Највећи изазов је како активно укључити све интернет актере. Тешко је замисли да се глобални договор може постићи само између дипломата, без консултовања великих компанија као што су „Епл”,„Гугл” и„Фејсбук” и невладин сектор. Због своје сложености и специфичности, преговори о управљању интернетом се сматрају неком врстом дипломатске лабораторије у којој се тестирају нови облици дипломатије, који укључују нове актере. У долазећем периоду реално је очекивати прву конфенцију о интернету и стварање међународне организације која ће се бавити управљањем интернетом.

Слободан Кљакић


Коментари3
618ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Kurbalija
Gospodine Popovicu, hvala na interesantnim komentarima. Evo nekoliko napomena.... ITU (International Telecommunication Union) pokriva samo jedan deo upravljanja Internet-om. To je tehnicka infrastruktura, ukljucujuci kablove i standade. Za upravljanje Internet-om sve su znacajnija pravna, ekonomska i razvojna pitanja. Mi smo to vizuelizovali zgradom "building under construction" u cijem se prizemlju nalazi ono sto radi ITU. Drugo, u ranim danima Internet-a ITU je napravio stratesku gresku pokusavajuci da unisti Internet. ITU se svojski trudio da nametne svoj standard X.25 umesto TCP/IP (osnovnog Internet standarda). ITU je izgubio tu bitku tokom 80-tih i od tada je pokusava da se vrati u upravljanje Internet-om bez veceg uspeha. Danas je ITU na marginama upravljanja Internet-om. To je jedan od razloga zasto mnogi smatraju da umesto ITU treba napraviti novu organizaciju koja bi se zvala International Internet Organisation. To je jedna od pregovarackih opcija.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
Alternativnim koriscenjem parova “sinonima”: “globalan” i “medjunarodan”, “telekomunikacija” i “informacija” (pogresno, jer komunikacija je prenos informacija), “mreza” i “infrastruktura”, u dokumentima UIT-a je napravljena velika zbrka, verovatno zato da bi se na mala vrata medjunarodnog prava uveo Internet kao buduca zamena za medjunarodnu telekomunikacionu mrezu. Ovakvim uvodjenjem Interneta na svetsku scenu, sa cijim medjunarodnim elementima uglavnom upravlja Internet drustvo – nezavisna, medjunarodna neprofitna organizacija koja je osnovana istorijske 1992. godine, sa glavnom upravom u SAD, znacajno su naruseni principi koji proizilaze iz preambule i clana 1. Ustava UIT: nezavisnost drzava u pogledu na njihove nacionalne telekomunikacione mreze i njihova medjusobna zavisnost u odnosu na medjunarodne telekomunikacije.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
U gore navenom intervjuu u poslednjoj recenici Jovan Kurbalija, osnivac i direktor Diplo fondacije iz Zeneve inosi misljenje po kom je u dolazecem periodu realno ocekivato prvu konferenciju o Internetu i stvaranje medjunarodne organizacije koja ce se baviti upravljanjem Internetom. Saglasan sam sa prvim delom njegovog misljenja o prvoj Internet konferenciji, ali nisam saglasan sa drugim delom misljenja o stvaranju medjunarodne organizacije za upravljanje Internetom iz sledeceg razloga. Reforma svetskog telekomunikacionog sistema je formano pocela pre 20-ak godina reorganizacijom Medjunarodne unije za telekomunikacije (UIT), najstarije medjuvladine organizacije i specijalizovane agencije OUN , tako sto je njena konferencija opunomocenika (Nica, 1989) prvo promenila Medjinarodnu konvenciju o telekomunikacijama (Najrobi, 1982) u Ustav i Konvenciju UIT. Ovom promenom, koja je bila zasnovana na preporukama iz izvestaja Komiteta na visokom nivou (“Sutrasnji UIT: Izazovi promena”, Zeneva, 1991) i koja je prakticno zavrsena na istorijskoj Dodatnoj konferenciji opunomocenika (Zeneva, 1992), obavljena je prvenstveno revizija sastava i metoda rada UIT. Medjutim, prilikom promene osnovnog dokumenta UIT, iz nepoznatih razloga u tekstu novog Ustava UIT je izostavljen njen dotadasnji zadatak koji se odnosio na utvrdjivanje generalnog plana razvoja medjunarodne telekomunikacione mreze.Takodje, nadlezna svetska konferencija nije do danas izvrsila delimicnu ili potpunu reviziju Pravilnika o medjunarodnim telekomunikacijama (Melburn, 1988). Ali su zato u clanu 1. Ustava UIT (ciljevi Unije) upotrebljni termini “globalna informaciona ekonomija” i “globalno informaciono drustvo”, a u deklaraciji sa prve svetske Konferencije o razvoju telekomunikacija (Buenos Aires, 1994) je prvi put naveden pojam “globalna informaciona infrastruktura (tj. Internet) koji je pomenuo potpredsednik SAD Al Gor u svom govoru. Alternativnim koriscenjem parova “sinonima”: “globalan” i “medjunarodan”, “tele

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља