среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.01.2011. у 22:00 Дејан Ђорђевић

Филозофија и етика медицине

Фото Танјуг

Не мали број пацијената, суочен са појавама бахатог понашања појединих лекара, па и њиховим неуспешним дијагностицирањем бољки, спонтано поставља питања која, без обзира на неке предрасуде, спадају у предметно подручје филозофије медицине: шта лекари знају и одакле им право да се брецају на нас пацијенте?

Расположиви историјски извори уверавају нас на крајње убедљив начин да су још антички лекари постали свесни „оперативне” важности филозофије медицине (мада ову синтагму, по свој прилици, нису употребљавали). Тако је нпр. управо филозофско промишљање медицине навело чувеног лекара Серапиона (III век) да се приклони једном типично емпиристичком нормативном приступу медицинској дијагностици и терапији.

Ако се изузму појединачни, хвале вредни случајеви (филозофија медицине је један од предмета на Медицинском факултету у Крагујевцу) остаје чињеница да ова филозофска дисциплина није, нажалост, наишла на одговарајући пријем у академским установама у Србији. Исто тако, веома су ретки радови из ове области на филозофској позорнице наше земље.

Да тако не стоје ствари у другим земљама показује и међународни филозофски скуп из области филозофије психијатрије (субдисциплине филозофије медицине), одржан прошлог јуна на Универзитету Бирмингем у Великој Британији, на коме је, по позиву, активно учествовао и аутор ових редака. Теме у расправи нису оставиле нимало места сумњи да теоријски темељи и пракса не само психијатрије, већ и медицине у целини, и дан-данас заслужују филозофско преиспитивање.

У том смислу напоменимо да би било крајње погрешно сводити филозофију медицине на етику медицине, на пример, на метаетичка питања као што је следеће: да ли је наша морална осуда грубог кршења лекарског етичког кодекса од стране неких лекара утемељена у моралном поретку који постоји објективно и независно од наше свести или је реч о чисто емотивној реакцији? Наведена филозофска дисциплина обухвата, наиме, и епистемолошке (сазнајне) проблеме медицинске дијагностике, који, нажалост, нису присутни само у психијатрији, већ и у другим гранама медицине.

Пример за то је ситуација када пацијент добије различите дијагнозе двојице лекара специјалиста, и поред тога што су обојица користили рендгенске снимке оболелог органа. Ту онда долази до изражаја читаво једно проблемско поље „опште” филозофије науке (и филозофије медицине), као што је проблем епистемичког статуса чулног опажања итд.

Погрешно би, према томе, било закључити да филозофија медицине представља једну сувишну менталну гимнастику, потребно-непотребну студентима медицине и лекарима. Подсетимо да је добитник Нобелове награде за неуробиологију Џон Еклес својевремено изнео предлог да сваки научник размишља о Поперовим списима из филозофије науке и да их усвоји као основу свог научног рада. Расветљавањем импликација Еклесовог уверења долазимо до закључка да би и лекари морали да са једне типично филозофске дистанце преиспитују епистемолошко-оперативне и етичке димензије свог свакодневног рада.

Доктор филозофије, докторирао из области филозофије психијатрије

Коментари2
2632e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

John Dagan
Zao mi je sto sam dosta kasno primetio ovaj clanak, ali komentar na gordnji komentar je neophodan. Sami su (neki, kao ranije Hegel ili sad postmodernisti) filozofi doprineli da neki ljudi smatraju filozofiju gimnastikom mozga. Filozofsko misljenje nije, kao sto cak i mnofi filozofi smatraju, neki “visi stadium misljenja”. Za razumevanje filozofskuh sadrzaja je problem jezik kao i nepoznavanje koncepata. Neki se filozofi trude da taj problem jos pojacaju, te onda imamo ono sto se zove “dziberis” na engleskom. I s druge strane, imamo onda skeptike, kao ovog gospodina gore. Filozofsko znanje je jednostavno znanje, koje se svakodnevno koristi u medicini kod donosenja odluka, dijagnostici, istrazivanju. Poper je govorio da smo mi svi filozofi – i treba mu verovati.
Predrag Nenadović
S druge strane, kad god se desi tako nešto pokaže se da su lekari prirodni talenti za filozofiju. Uzmite naprimer Tomicu Milosavljevića; ne postoji problem koji ne može da objasni. Što se tiče prava, stvar je još jednostavnija jer tu uvek postoji viša instanca. Itd. A Vi hoćete da se siledžije obučavaju borbenim veštinama. Ne mogu nam Englezi u tome biti neki uzor. Za njih filozofija nije posebna nauka. Kad bi se podelila po profesijama, više uopšte ne bi bila nauka. Pretvorila bi se u korporativnu ideologiju, što se pod pojmom filozofija u anglosaksonskim zemljama odavno i podrazumeva. U idealni kompendijum, dakle.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља