уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Да ли је Србија заборавила Русијана

понедељак, 10.01.2011. у 22:00
Едвард Русијан

Стогодишњица погибије Едварда Русијана, пионира ваздухопловства на просторима бивше Југославије, обележена је пре два дана у Београду у потпуној медијској тишини. На место несреће у Доњем граду, испод зидина Калемегдана, и на Новом гробљу окупили су се и српски и словеначки пилоти како би одали почаст једном од пионира авијације на нашим просторима. Осим словеначког амбасадора Франца Бута, догађају је први пут присуствовала и цела делегација Леталске звезе Словеније. Како каже Бојан Лунежник, полицијски аташе у Амбасади Словеније у Србији, сећање на Русијана била је тема свих битних локалних и националних медија у овој земљи.

Русијан је рођен 1886. године, а први пут је узлетео на авиону сопствене конструкције ЕДА 1 крајем 1909. године. Са братом Јосипом направио је и испитао укупно седам таквих авиона. Касније су прихватили позив богатог Србина из Загреба Михајла Мерћепа и заједно радили на изради квалитетнијих авиона са снажнијим моторима.

– Тако су крајем децембра 1910. године свој аероплан „Мерћеп – Русијан” допремили возом из Загреба у Београд. Договор је био да Русијан узлети за Божић. Међутим, велика кошава и мраз демонстративни лет над Београдом померили су за 9. јануар. Млади Словенац је узлетео иако му временске прилике нису ишле наруку – подсећа Лабуд Булатовић, председник Ваздухопловног савеза Србије.

Записи кажу да је Русијан са пољане код Доњег града полетео око 10.30 часова. После 30 метара је узлетео, кренуо изнад Саве и упутио се ка Топчидерском брду. Стигао је до Фабрике дувана, направио лук изнад савског железничког моста и вратио се ка Доњем граду.

– Међутим, кошава је поломила лево крило и Русијан је са висине од 20 метара вертикално пао на пругу. Све то се догодило око 11 часова. Како је записано, после седам минута је издахнуо – казао је Булатовић.

Сахрањен је на београдском Новом гробљу. Говор је држао Бранислав Нушић.

– Престоница Србије је имала око 80.000 људи, а на сахрани Едварда Русијана присуствовало је око 15.000 становника. „Политика”, тада штампана на свега четири стране, Русијану је посветила страну и по. Доста тешко ми пада што јавност сада, када улазимо на велика врата цивилизације, то заборавља. Мада, морам истаћи, ваздухопловци нису и никада неће заборавити Русијана – казао је Чедомир Јанић, оснивач и бивши директор Музеја ваздухопловства Србије.

Јанић се пре педесетак година лично ангажовао како би се уредио гроб овог пилота. Наш саговорник каже да се, без обзира на незаинтересованост медија „ствари крећу у добром правцу”.

– Са Ваздухопловним савезом Словеније договарамо обнову меморијалног такмичења „Едвард Русијан”. Ово надметање моторних пилота постојало је од 1960. до 1992. године. Радимо и на томе да се врати плоча на место погибије овог пилота – рекао је Јанић.

Велику заслугу за очување сећања на Русијана има још један члан породице Нушић. Наиме, захваљујући Страхињи Нушићу, сину чувеног писца, у овом музеју чувају се делови авиона у коме је Русијан настрадао.

– Страхиња је битан хроничар ваздухопловства. Он је сачувао део елисе и ребро конструкције. Пред полазак у Први светски рат, из кога се није вратио, предао га је мајци на чување. Визионарски је проценио да ће ови делови једног дана постати део поставке музеја – каже Мирјана Новковић, кустос Музеја ваздухопловства, и додаје да је млађи Нушић својом руком забележио кратак опис моноплана и време несреће.

В. Дугалић


Коментари6
f86b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetozar Maksimović
A što se sećate svojih roditelja i predaka? Odnekle se počelo i krenulo.
tvrdi pazar
@Tvrtko. Svaka cast na mudrosti. Uvek me zadivi dubina vasih kokmentara...No sve nesto mislim da vam ipak ne bi smetalo da ga se secate da je bio Srbin.
Твртко .
Не бих да ме погрешно разумете, али историја је пуна догађаја и ако се будемо сећали свега, свачега и сваког ... онда мислим да нећемо живети него ћемо се само сећати које чега. Господин Русијан је био авијатичар, - па можда чак и помало бизнисмен који је хтео да прода своју робу - Авион, на српском тржишту. Не видим зашто би се Србија (подразумевам под тим државу) сећала -а то значи плаћала из буџета прославе - човека који се бавио бизнисом. Ако тако не поставимо ствар, онда се сасвим легитимно можемо упитати -да ли је србија заборавила мићу, перу, симу - а да не говорим неке значајније личности. Дакле, ко хоће да се сећа Русијана нек се сећа... а ко неће - има право на то. Уосталом зашто се не би сећали неког ко је први инсталирао ФЕЈСБУК или оног ко је донео МП3 плејер или тако неку ствар у Србију ... мислим --- разумете. Човек се бавио бизнисом и - на жалост настрадао. Нек му је вечна салва.
Aspalathos M
Srbija i Srbi ne zaboravljaju svoje velikane. Srpsko rukovodstvo zaboravlja ko nas je pre 12 godina bombardovao i s njima žele u savez!? Ko s đavolom tikve sadi...
Djoka Djokic
Nije bio clan nijedne vladajuce stranke, pa medije bas briga za njega...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља