недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.01.2011. у 22:00

Роми неће у село, далеко им посао

Не зна се тачно колико је деце у „картонском насељу” Фото М. Игњатовић

Крагујевац – Десетак кућица од сламе, блата и картонске амбалаже из којих, као по команди, истрчава мноштво босе и запуштене дeце – то је прва слика „картонског насеља“ у Крагујевцу, у коме шездесетак Рома, избеглих са Косова, обитава већ десет година. Иако им је градска власт неколико пута нудила бољи смештај у напуштеним сеоским кућама, они су одлучили да остану на ђубришту поред Лепенице.

Испод надвожњака јужне обилазнице нема ни воде, ни струје, али за десетак ромских породица, које су 1999. године протеране из Обилића, свако пресељење значи губитак „посла“ и „стабилних прихода“.

– Идемо по контејнерима, купимо картон, гвожђе... То продајемо, од тога живимо. Није добро што су нам нудили. Далеко је то, у селу да живимо – каже Беким Бериша, отац четворо деце.

Препродаја секундарних сировина и просјачење доносе им минималну зараду. Деца иду у одрпаној и прљавој одећи, питање је како се хране. Воде нема, па се купају у оближњем шахту, одакле узимају и воду за пиће, мада није сигурно да ли је исправна. Струју, такође, немају, а у импровизованим кућицама, које би одувао мало јачи ветар, сијалица засветли тек у поподневним сатима.

– Прикачени смо на бандеру. Увече, кад се упале, имамо светло. Нико нас не дира. И ови из електродистрибуције знају да крадемо струју, али шта да радимо – прича тридесетогодишњи Беким.

Његов рођак Алија Бериша каже да им је живот тежак, поготово деци која су често болесна. Не зна тачно колико деце има у насељу, али тврди да су сва уписана у школу.

– Иду у школу кад могу, кад је лепо време. Кад је овако блатњаво, како ће. Види какве су им патике. А често су и болесна. Како да платим доктора, јер нисмо нигде ни уписани – вели Алија, отац петоро деце.

До сада су само две ромске породице прихватиле понуђени смештај на селу, у кућама које је градска власт откупила у сарадњи са невладином организацијом „Интер СОС“. Они који су одбили да се преселе кажу да на селу „нема од чега да се живи“, као и да им близина града пружа „веће могућности за посао“.

И надлежнима у градској управи јасно је због чега је већина ромских породица из „картонског насеља“ одбила понуђено решење, али кажу да ће са просјачењем кат-тад морати да се престане. Славица Савељић, чланица Градског већа задужена за социјалну политику, тврди да су локална управа и Комесаријат за избегла и расељена лица учинили све да им обезбеде пристојан живот.

– Прошле године смо сакупили седам милиона динара за расељавање Рома из „картонског насеља“, али свега су две породице пристале да се преселе у куће које смо откупили. Хтели смо трајно да решимо њихов проблем, уз куће смо им нудили и пластенике, имали смо намеру да им помогнемо и око запослења, али они, једноставно, немају радне навике. Претходно су одбили и смештај у колективним центрима – каже наша саговорница.

Новац који је град обезбедио за збрињавање избеглих ромских породица још стоји недирнут на рачуну локалне самоуправе. Ако се градња јужне обилазнице настави, уклањање „картонског насеља“ биће неминовно. А да би се у Крагујевцу избегле сцене које су пратиле расељавање Рома испод београдске „Газеле“, Савељићева каже да ће градска управа деловати превентивно и да ће свим породицама још једном понудити пресељење на сеоска домаћинства.

Б. Карталовић

-------------------------------------

Посланик ЕУ: Горе услове живота нисам видео

Средином јануара прошле године у посети Крагујевцу био је Швеђанин Уле Лудвингстон, синдикални руководилац у „Волвоу“ и посланик Социјалдемократије у Европском парламенту. Тада је обишао и „картонско насеље“ поред Лепенице: „Нисам имао слику о квалитету живота Рома у Србији. Обишао сам Јужну Африку, Бразил, али горе услове нисам видео. Преживљавање од минорне социјалне помоћи у дивљим насељима између ђубришта, без струје, воде, путева и санитарних чворова. Деца не би требало да живе у овим условима“, нагласио је Лудвингстон у изјави за медије.

Коментари8
6a595
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MiT TiM
Naravno da nemaju radne navike i da nece da rade. Zato pozovimo EU da ih navikne da rade, a ne samo da deli kririke o njihovom polozaju u Srbiji. No, mogle bi i NVO da ih obuce njihovi aktivisti, zar ne?
Svetozar Maksimović
"Горе услове живота нисам видео" - Zahvaljujući "civilizovanim evropljanima".
cira rudenik
Ne smemo misliti ovako u clanku stoji: mi smo im nudili kuce u selu i oni nece? Pa sigurno da nece jer od kuce se ne zivi Morate da im nudite bolja resenja uprotivnom Evropa ce nas nagna da im napravimo odgovarajuci smestaj a na nama ostaje krivica kao i uvek?Dobronamerno.poz.
milana m
Roditelje u ovim romskim porodicama, posle odbijanja da se presele u ponudjene seoske kuce sa imanjima, jednostavno treba pohapsiti i odvesti na visegodisnji prinudni rad, a djecu smjestiti u domove i civilizovati ih, i omoguciti da se dalje skoluju.
Петар Миловановић
Нисам имао слику о квалитету живота Рома у Србији. Обишао сам Јужну Африку, Бразил, али горе услове нисам видео, рече нам швеђанин Уле Лудвингстон, синдикални руководилац у „Волвоу“ и посланик Социјалдемократије у Европском парламенту. Ма шта ми рече, чак и у Африци роми боље живе од ових наших, којима се нуде лепе куће и окућница да нешто раде и зараде, а они неће па неће. А да ли је обишао Америку после економске кризе и слома банкарског система, да види да наши роми живе боље од већине американаца, који су изгубили све и куће и станове и сву имовину, па су смештени испод шатора. Наши роми више воле своје склепане чатрље испод градских мостова, него сеоске куће и њиве, јер чак ни они не желе да буду сељаци. Па када нећеш да будеш ром сељак, буди ром господин!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља