среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Јуан изазива долар

Аутор: Милан Мишићчетвртак, 13.01.2011. у 22:00
Финансијско надгорњавање две велике силе: кинески јуан и амерички долар Фото Бета

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уочи новог самита Барака Обаме и Ху Ђинтаоа, идуће среде у Белој кући, Кина је Американцима послала неколико честитки. Да ли су се примаоцу допале, ствар је примаоца.

Док је секретар за одбрану Роберт Гејтс био у званичној посети Пекингу, кинеска војска је, тобоже без обавештавања политичког врха, испробала свој „невидљиви” авион, нови искорак у модернизацији и амбицијама својих оружаних снага.

Дан касније, филијала кинеске централне банке у Њујорку отворила је Американцима могућност да рачуне, уместо као досад, искључиво у доларима, отварају и у јуанима, што практично значи да инвестирају у најбрже растућу економију света, а да при томе не путују у Кину.

Новинар познатог пословног магазина „Форбс” израчунао је да би се инвестирање у јуан, продајом долара у поменутој кинеској банци у Њујорку, исплатило. Пошто се очекује да ће кинеска валута морати да расте у односу на долар, по његовом рачуну, на 1.000 долара претворених у јуане, после пет година, обрнутом трансакцијом, добио би назад 2.000. То је фантастичан принос у односу на мизерне камате кад се штеди у доларима. А при томе и тај улог је осигуран на 250.000 долара, као и сваки други у свакој америчкој банци.

Трећа „честитка” је одлука власти да кинеске компаније могу да своје инвестиције у иностранству финансирају домаћом валутом, уместо да је као досад претварају у доларе.

Сви ови потези наводе само на један закључак: Кина, која већ дуго гунђа због превелике зависности глобалне економије од долара, решила је да се томе супротстави већом светском улогом њеног јуана.

Разуме се, непосредни домет поменутих потеза је симболичан, али како каже стара кинеска пословица, на дугом путу најважнији је први корак.

Кина ће и даље своје фантастичне девизне резерве (2,85 билиона – хиљада милијарди – долара), држати у америчкој валути и доларским обвезницама. За робу коју извози највећи светски извозник узимаће и даље доларе (и евре). Али нема сумње да интернационализација јуана ипак почиње.

Јуан ће бити и најважнија тема предстојећих разговора председника Обаме и Хуа. Америка не престаје да се жали како кинеске власти својим интервенцијама спречавају да се формира реалан курс домаће валуте. Одржавајући је вештачки потцењеном у односу на долар, Кина свој извоз чини јефтинијим, обезбеђујући тиме тражњу за својим производима, па тиме и двоцифрену стопу економског раста, највишу на свету, која је постала већ подразумевајућа.

Истина, у јуну прошле године та чврста контрола јуана је нешто попустила и он је према долару од тада ојачао за око три процента. Али кад се узме у обзир да је кинеска инфлација (номинално пет одсто, а реално већа од тога) знатно већа од америчке (један одсто), онда реалан раст јуана, како рачунају монетарни стручњаци, износи око пет одсто.

То, међутим, није било довољно да поправи велику неравнотежу у трговини између две земље. За прошлу годину кинески вишак је износио 181 милијарду долара, што је било за 26 одсто више него у 2009.

Једини за Америку охрабрујући знак био је биланс минулог децембра, када је кинески трговински вишак у односу на новембарски рапидно опао: са 22,9 милијарди, на 13,1.

Американци су израчунали да је јуан потцењен за око 40 одсто. Прогнозе за ову годину веле да ће у односу на долар порасти за око 6,6 одсто.

Нови сусрет на врху у Вашингтону очекује се у околностима када је у америчкој јавности већ формирано мњење да је Кина заменила хладноратовску улогу Русије као главног америчког ривала.

Разлика је, међутим, у томе што је ово ривалство праћено и великом међузависношћу: Кина је највећи купац обвезница којима Америка финансира свој огроман буџетски дефицит (1,6 билиона), док је Америка главно тржиште за робу из кинеских фабрика (иако је та роба често амерички бренд).

Америчка економија је, упркос великом кинеском напретку, и даље три пута већа, док је приход по глави становника већи десет пута. Американци су пре свега кивни на Кину јер преовлађује уверење да им она „краде” радна места. Стопа незапослености у Америци варира између 9 и 10 одсто, док је у Кини око четири одсто. Није зато изненађење што већина Американаца (53 одсто) у истраживањима јавног мњења одговара да њихова земља мора да се постави чвршће према новом ривалу, пре свега кад је реч о питањима економије и трговине.

Милан Мишић


Коментари22
bdb75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stojan nenadović
Gospodine Radovanoviću, subjekrivna korisnost koju merite Vi i buržoaski ekonomidti, određuje ponašanje potrošača a objektivna korisnost, koju sam ja izmerio, i dao u mojim formulama, određuje realnu sudbinu potrošača i sveta u celini. Cela istorija ekonomske misli pre mene, predstavlja ekonomiju na pogrešan način, a tek sam ja pokazao kakvi su pravi zakoni ekonomije. To je najveće otkriće u istoriji sveta, i Vama je teško da shvatite da sam ja došao do takvog otkrića. Tridest godina je kratak period u istoriji, a promena će nastupiti ove ili sledeće godine. Vi bi trebali to da znate.
Milan Radovanović
Kako onda objašnjavate da je cena hleba,mesa i svega ostalog esencijalnog za život,izražena u zlatu ista danas kao i pre 200 godina. Kako objašnjavate da pušač ode u prodavnicu i kupi cigare koje ga ubijaju,a ne kupi kilo voća koje je zdravo. To je ono što subjektivizam razume,ljudksa priroda a vi je negirate. Kad smo kod kalkulacija, Rusi su od 45 do 90 čitave timove ekonomista koristili da izračunaju ,,pravu" cenu svega od igle do lokomotive,to su bili ozbiljni naučnici. Sad oni su propali 90e a vi hoćete da nam kažete da nisu,da vi znate bolje od svih ruskih ekonomsita tada...to je smešno,još smešnije je da vi tu priču pričate 30 godina kao da je vrme stalo pored vas. Probudite se,ono što bi trebalo dodatno da vas zabrine je to što vam to govori neko ko ima manje godina nego vaša teorija,a da ste u pravu ne vidim razlog da do sad ne bi ste dobili Nobela za ekonomiju
stojan nenadović
Gospodine Radovanoviću, definicije i formule koje sam Vam dao, važe za kapitalizam isto kao i za komunizam, za demokatiju kao i za diktaturu, za plansku privredu isto kao i za tržišnu. To je jedina prava, realna ekonomska nauka, koja ima realan novac i realne društvene račune. Zlato pripada nekom davnom vremenu i zlato ne može meriti ekonomske vrednosti onako kako to mogu formule koje sa Vam dao. Znanje matematike koje ste stekli u osnovnoj školi, omogućuje Vam da koristite te formule. Kad đaci u osnovnoj školi budu učili te formule, nikad se više neće moći obnoviti poredak kakav sada imamo. A Vi živite u tom poretku bez obzira šta Vi mislili o tome. Vi ćete izaći iz toga poretka onda kada budete shvatili šta piše u formulama koje sam Vam dao. Srećo Vam bilo.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Slobodan Mandic´, Adolf Hitler je krenuo u osvajacake ratove 1939 godine, ne 1941 kako Vi navodite. Rat je trajao u Evropi 2 godine pre dolaska na nase prostore.
Milan Radovanović
Pokrenuli ste mnogo pitanja,al svi odgovori na njih se mogu sumirati u jednom-planske ekonomije propadaju same od sebe jer nemaju ekonomsku računicu,kad kažem ekonomija mislim i na novac. To su Mizes i Hajek dokazali još 30ih al su svi proglasili njih gubitnicima a da su u pravu dokazao je SSSR ekonomskim porazom u Hladnom ratu. Kinezi su socijalisti svugde sem u ekonomiji,oni su čak pretili Patenu poslednjem guverneru Hong Konga kad je hteo da uvede državne penzije,u Kini nema besplatnog zdravstva i školstva sve se plaća. Fiat novcu jedino što daje vrednost su količina u opticaju puta brzina razmene. Količinu možete kontrolisati al brzinu ne,sem u slučaju državne potrošnje. Zato FED i pokušava sa quantitative easing da primarnom emisijom nadoknadi sporost razmene novca. Jedini pravi novac je zlato jer je npr cena osnovnih životnih namirnica izražena u zlatu nepromenjena već vekovima,njemu tu vrednost daje njegova retkost,neuništivost i homogenost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља