среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.01.2011. у 22:00

Србија увезла више од 25.000 тона јабука

За главу би се ухватио српски сељак када би знао да смо у току 2010. године увезли више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука. Земља која „пола Европе може да храни” у иностранству је набавила и око 5.000 тона пасуља, као и више од 600 тона шаргарепе, показују подаци граничне Фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Увезли смо нешто мање од 4.800 тона паприке, а на списку зелениша који смо у току минуле године купили ван граница наше земље налазе се крушке, краставци, парадајз, бели лук, купус, чак и шљиве.

Годишњи извештај граничних инспекција показује и да воће и поврће највише увозимо из Шпаније, Чешке, Аустрије, Босне и Херцеговине, Египта, Грчке, Холандије, Италије, али и Кине и Киргизије.

И премда су прва асоцијација сваког потрошача на увозно воће јужни плодови, овакви подаци са наших граница то демантују, па готово свакодневно на трпези имамо прави интернационални мени, а да то и не знамо. У пролеће пазаримо јагоде из Грчке. Они који у супермаркету посегну за јабуком највероватније ће пазарити босански ајдаред, а у каци киселимо купус из Македоније. Ни то није све. Ко би да у време грипа подиже имунитет вероватно ће то урадити кинеским белим луком, а у српском лонцу са ребарцима крчка се пасуљ из Кине или Турске.

Трговци кажу да домаћа производња често не задовољава потражњу, па зато продају увозни зелениш. Структура понуде увозног воћа и поврћа, кажу, зависи од годишњег доба.

– Воће и поврће из увоза набавља се у периоду када те робе нема на домаћем тржишту. Тако да се период увоза разликује од производа до производа. Цитруси и банане из иностранства долазе у току целе године пошто на нашем поднебљу не успевају – каже Весна Жабић, пи-ар „Делта макси групе”.

Стручњаци кажу да такви подаци нису алармантни и да пољопривредне производе више извозимо него што увозимо.

– За 11 месеци 2010. године извезли смо воћа и поврћа у вредности од 479,3 милиона долара, а увeзли за 218,5 милиона долара. У односу на исти период лане извоз смо повећали за око 60 милиона долара, али и увоз за око четири милиона – објаснио је Милан Простран, секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије, додајући и да је увоз воћа и поврћа последица споразума о слободној трговини са међународним организацијама, али и појединачним државама, попут Турске.

– Ту су и велики трговински ланци који сада нуде воће за које раније нисмо ни знали и који постављају строге услове за улазак на своје рафове. У структури увоза око 90 одсто је јужно воће, тако да десетак процената отпада на оне врсте воћа које и ми производимо. Међутим, другачија је ситуација са поврћем, нарочито са пасуљем или луком. Њихова производња опада, али и потрошња. Нема више великих потрошача, попут војске и привредних система који су спремали оброке за раднике, па је многима једноставније и јефтиније да ове врсте поврћа увезу него да их узгајају – оцењује Простран.

То што нам зелениш стиже са свих меридијана, објашњавају у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде, не значи да је сумњивог квалитета.

– Фитосанитарни инспектори прегледају све пошиљке воћа и поврћа приликом увоза и тек на основу добијених резултата испитивања ова храна може да доспе на тржиште, тако да потрошачи могу да буду мирни. На њихове трпезе стиже само здрава и безбедна храна из увоза – тврди Душан Пајкић, директор Генералног инспектората.

Он објашњава и да инспектори сваку пошиљку прегледају тако што најпре проверавају међународно уверење о здравственом стању пошиљке, као и сертификат који издаје овлашћена организација земље извознице којом се гарантују порекло и квалитет.

– Затим се обави визуелни преглед пошиљке и узму узорци за испитивање. И тек када се добије лабораторијски извештај, ако роба испуњава наше услове, она одлази у промет – истакао је Пајкић.

Уколико се утврди да у воћу или поврћу има вишка штетних материја од прописаног, забрањује се увоз, додаје он. Тако је у току 2010. године од прегледане 22.823 пошиљке на границама, забрањен увоз 14.

– Реч је о 186 тона воћа и поврћа. Увоз није дозвољен због непотпуне документације или због тога што су пошиљке могле да буду штетне по здравље потрошача. Оне су или враћене пошиљаоцу или уништене – рекао је Пајкић.

Стефан Деспотовић

Коментари37
967f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan F.
Ako uvezete jos toliko, onda cete moci da hranite i Kinu i Evropu zajedno. A mozda i Ontario.
Васа Пелагић
Да, и семена ће доћи на удар, као што је већ случај у свету, где амерички Монсанто агресивно намеће своја генетски модификована семена кукуруза, соје... која могу да роде, али сама не дају семе! Тако уговорима обавезују "тежаке" да морају во вјеки вјекова од Монсанта куповати и семе и хербициде, пестициде... Убиствено и за земљу и за храну и за потчињене произвођаче. Чувајте семена стара и не дајте да наши политичари икада склопе овакве уговоре с Монсантом.
Iva Stanković
Posledica ovoga su gospoda Nišković.Kostić,Beko i njima slični.Kostić je uništio Zavod za šećernu repu u Aleksincu, da bi uvezao seme iz Amerike, a na njivama Zavoda proizvodi kukuruz ili pšenicu koji su mnogo,mnogo jeftiniji od semena šećerne repe.A o otpuštenim doktorima nauka i radnicima da ne govorimo.Kada država promeni odnos prema takvima i izvoziće se,a i lepše živeti.
milijana veselinovic
uyas isramota i ya dryavu iya ministarstvo poljoprivrede yasto se ne podsticu nasi ljudi na proiyvodnju svega sto nemamo ko to stalno radi naopako a ne odgovara ni ya sta
Prvredni Kikot
Beda i sramota, umesto da se uvoze besamati pirinac, mango, lici, rambutan, jack fruit, morske ribe, ananasa, banane, cili, zacini, itd. iz zemalja postojbine ovi uvoze ono sto bi Srbija mogla i sama da proizvede.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља