субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Сунце врлуда, живот кривуда

Аутор: Станко Стојиљковићпетак, 14.01.2011. у 22:00
Сунчев систем у Млечном путу

Зашто је живот на нашој планети толико разнолик?

Узроци изненадне смене бујања и опадања не крију се на Земљи, зато одговор потражимо најпре у Сунчевом систему чија је она једна од чланица, а потом у матичној галаксији – самом Млечном путу.

Сваких 60 милиона година (или отприлике у том временском размаку) поклопе се, више или мање, два за нашу планету битна космичка догађаја: Сунчева породица се испне у највишу тачку у односу на галактичку раван (тзв. северна страна), а обиље живог света спадне на најмању меру. Због чега?

Научници су претпостављали да су претходна збивања изазвала потоња, и то посредством појачаног излагања високоенергетским субатомским честицама, прозваним космички зраци, које стиже из међугалактичког простора. Такво зрачење, дакле, поспешује истребљивање живих створења навелико.

Најновије истраживање подржало је поменуту замисао, поткрепљујући је први пут чврстим подацима за излагање озрачивању. Када се Сунце с бројном небеском пратњом издигне највише, износ зрачења се повећа, чак, за 24 пута (чинилац пораста, како се то стручно каже, износи 24)! Пун (маратонски) круг, иначе, оптрчи за 225 милиона година да растојања које износи 28.000 светлосних година од самог средишта.

(Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је око 9.600 милијарди километара.)

Надвлачење с Девицом

И с нижом проценом, то представља огромно оптерећење за биосферу (целокупно пространство насељено животом – атмосфера, литосфера и хидросфера) на Земљи, обзнанили су недавно научници са Универзитета Канзас на скупу Америчког геофизичког удружења.

Космички зраци се састоје, превасходно, од протона високих енергија, избачених у ударних таласима после распрснућа (експлозија) супернова и сличних разорних појава у свемиру. И они непрестано преплављују нашу планету, сваки квадратни сантиметар горње атмосфере неколико пута у секунди. Али сви не стигну до саме површине, сударајући се успут с разноразним атомима у гасовитом омотачу – као у својеврсним слаповима – настају негативно наелектрисане честице ниже енергије као што су муони (200 пута веће масе од електрона).

Одемо ли корак даље у маштању, можете то замислити као изобилан невидљиви пљусак који ниједног часа не престаје.

Сваког минута хиљаде непостојаних муона, који пре распада потрају тек милионити делић секунде, пројури кроз свачије тело. Иако су у стању да јонизују молекуле избацујући слободне електроне, и тако оштете ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина), људи и остала жива бића се успешно носе с тим озрачивањем у уобичајеним границама.

И сам живот на нашој планети се, уосталом, развијао и мењао (еволуирао) под деловањем таквог зрачења.

А шта ће се десити ако буде ухваћен у омчу насталу неочекиваним и обилним изливима космичких зрака?

Ни то није необично у свеколиком космичком пространству, поменимо само изненадно распрскавање оближње супернове (веома сјајна звезда на небу). Може ли то, с времена на време, разорити Земљине заштитне слојеве?

Доследно понављање

На тзв. северној страни Млечног пута (то значи изнад галактичке равни), око 60 милиона светлосних година од нас простире се позамашно сазвежђе Девица које својом снажном тежом (гравитација) привлачи нашу галаксију брзином од 720.000 километара на сат!

У том махнитом надвлачењу стварају се ударни таласи с мноштвом високоенергетских космичких зрака који се устремљују ка северном делу Млечног пута. Познато је да магнетно поље наше галаксије заштићује Сунчев систем од већине оваквих смртоносних излива честица. Али свака 62 милиона година (или отприлике у том временском размаку) наша звезда са својим планетама, сателитима и осталим пратиоцима, врлудајући Млечним путем горе-доле својом „смртоносном путањом”, доспе изнад поменутих северних предела галактичког котура (диск), излажући Земљу знатно већем приливу космичких зрака.

И то доследно понављање (периодицитет) на својеврстан начин поклопило се са смењивањем разноврсности живота на Земљи у протекла 542 милиона година. Свака 62 милиона година укупан број врста растао је и опадао. Да ли је то случајно или није?

Колебања космичког зрачења, како наговешћује ова претпоставка, час осиромаши богатство врста, час га обнови. Скорашњи подаци су, први пут, с тим у сагласности.

Имајући на уму да је то веома захтеван и запетљан подухват, амерички истраживачи су недавно покушали да у суперкомпјутеру дочарају промену количине зрачења опонашајући путовање Сунчеве породице кроз матичну галаксију. Напослетку су добили тачне бројеве за Земљу: када најмање одскочи у односу на раван Млечног пута, озрачи се 88 одсто више (1,88 просечне дозе); а када се подигне највише, количина се повећа за 24,5 пута!

Шта ће се десити са животом на Земљи у блиској будућности?

Сунце се са својим планетама, сателитима и осталим пратиоцима запутило ка северним висинама Млечног пута. Али већи прилив зрачења на нашој планети очекују се тек за око десет милиона година. А то је четвороструко више времена него што је прохујало откако су се појавили први људи.


Коментари3
ca2ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pavlovic
@ branko milosev, ekspanzija se ne dogadja u samoj galaksiji.Nepravilnosti postoje,ali se ciklusi ponavljaju.Uporedite sa putanjom Zemlje oko Sunca.
branko milosev
Ako ste ovo tacno preveli i razumeli,ona je to dokaz da univerzalna ekspanzija kosmosa ne postoji.Ako citav kosmos ekspandira,tj.ako se sve tacke jedna od druge razdvajaju,nemoguce je ponoviti istu poziciju svakih 60 miliona godina,posto se generalnom ekspanzijom sve koordinate nepredvidljivo menjaju u opstem prostoru.
Optim Ista
Ma snaci cemo se...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Шта да се ради
Шта да се ради
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља