субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.01.2011. у 22:00 Зоран Миливојевић

Љубоморан на дете

Данас људи улазе у озбиљне везе или ступају у брак зато што се воле. Из истог разлога се одлучују за рађање детета. Однос двоје људи се рођењем детета битно мења. Више нису само партнери, муж и жена, већ су постали и тата и мама.

У већини случајева ове нове, родитељске улоге додатно повезују двоје који се воле. То стабилизује њихову заједницу и чини је кохезивнијом, чини је породицом. Некада рођење детета доноси проблеме у односу. На пример, ако се један партнер потпуно посвети новој улози родитеља, занемарујући улогу мужа или жене. Али постоје случајеви када један партнер сасвим неоправдано има доживљај да му је својим рођењем дете „украло” љубав другог партнера. Тада он реагује више или мање очигледном љубомором сваки пут када вољена особа своју пажњу усмери ка детету.

Један од начина да разумемо однос одрасле особе према деци је да у објашњењу користимо појам „унутрашње дете”. Реч је о идеји да свако од нас, без обзира на то колико има година, у себи има један део личности који називамо унутрашње дете. Ово је веома важан део личности који доприноси квалитету живљења. Одрасли људи који су у добром контакту са својим унутрашњим дететом показују животну виталност, духовити су, умеју да се забављају, показујући да ни као одрасли нису престали да се играју. Али све је питање мере.

Једна крајност су људи код којих је ово унутрашње дете толико снажно да управља целокупном личношћу тако да се понашају неодговорно, импулсивно, лењо, због чега их доживљавамо као детињасте или инфантилне личности. Са друге стране су они који су потпуно искључили своје унутрашње дете тако да делују без енергије, преозбиљно, умртвљено.

Када је код особе која је родитељ ово унутрашње дете веома изражено, тада она може развити двоструки однос према стварном детету (сину или кћерки). Овај инфантилни родитељ је амбивалентан према детету: с једне стране воли дете, а с друге стране га одбацује јер га доживљава као млађег брата (или сестру) који му спутава слободу и не дозвољава му да оствари своје животне циљеве.

Особа је емоционално спремна да постане родитељ онда када је спремна да своје унутрашње дете „искључи” на неколико година. Тада је спремна да на неко време одустане од својих амбиција и да да предност дететовим потребама.

У том случају на пример отац неће то што се његова жена окренула улози мајке и детету доживети као напуштање и губитак њене љубави, а дете као ривала, већ ће му бити драго што је тако. Тада би било мање малтретирања деце јер попут љубоморног детета, које кињи брата или сестру, понаша се и љубоморно унутрашње дете.

Коментари5
36772
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Milić
Bilo je trenutaka kada sam morala da udovoljavam njegovim prohtevima mada sam imala obaveza prema deci . Postoje trenutci kada ga pogađa to što deca i mene vole iako sam ja terorista što se tiče vaspitanja , a on im ugađa ne shvatajući da tim inatom prema meni samo čini loše deci .
minja konjevic
Odlican tekst. Volela bih da procitam nesto i o muskarcima koji imaju preveliki osecaj odgovornosti i brige za novog clana porodice, i u stanju su da s rodjenjem deteta padnu u depresiju,...kako bismo to objasnili? pretpostavimo da mu supruga izgleda odlicno, da mu se posvecuje vise nego ikad, da je sam odnos isti, identican kao i pre same trudnoce...kako objasniti muskarca koji dolaskom na svet svakog svog deteta potone...i treba mu dve godine za povratak?
LJiljana Sovilj
Da muzevi u nekom periodu a mozda i tokom celog vremena detetovog detinjstva mogu biti ljubomorni na njega, po meni samo iz razloga sto u tom dobu u njihovoj licnosti preovladjuje njihovo sopstveno dete. Nalaze se u dobu u kojem jos nisu svojevoljno prihvatili odgovornost i obavezu za svoja licna dela.Ali sa sazrevanjem licnosti gubi se ta vrsta ljubomore. U svakom slucaju ona nepovoljno utice i na razvoj braka i na samo dete jer mozda ostavlja trag u detinjoj glavi koji se kasnije ispoljava u vidu negativnog rivalstva i neposlusnosti.A sve ukupno po meni daje posledicu: jedan nezdrav odnos gde dete biva cvrse povezano sa majkom u vidu zavisnosti tj. licnog nesnalazenja u zivotu. Tako nesto samo majka moze poboljsati svojim licnim uvidjanjem situacije. Nazalost sve ovakve situacije cine jedan period zivota i stvaraju ljude koji su toliko razliciti medjusobno, ali upravo ta razlicitost cini leprsavu lepotu zivljenja.
Мирко Митровић
Одличан текст који треба свим младим очевима. Имам једну примедбу у вези следећих реченица: "Данас људи улазе у озбиљне везе или ступају у брак зато што се воле. Из истог разлога се одлучују за рађање детета. " Претпостављам да је аутор ову тврдњу ригидно поједноставио да би се фокусирао на тему, али ту заправо и лежи зец: ако се двоје заиста воле, тј. способни су за љубав (а љубав је дете слободе) онда то подразумева да нису под "влашћу" тог, како ви кажете, унутрашњег детета. Логика важи и у другом смеру, ако неко не уме да контролише своје пориве, импулсе, жудње, посесивност (значи под контролом је унутрашњег детета), онда је његова слобода под знаком питања, а самим тим и његова способност да воли. То може бити заљубљеност, симбиоза, интерес, страст, али не и љубав.
karolina kostadinoska
ponekad moje "unutrashje dete" zna se poigrati sa mog sina i tada to je pravi uzitak za nas. Ja na moment dozvolim da se prepustim , no ipak zadrzim svesnost ko je mama, a ko se igra sa mog sina. Konfuzija se desi ako nismo svesni od koju ulogu stupamo u kontakt sa nashom decom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља