среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:43

Пописивање, оптуживање, обећавање

Аутор: Бошко Јакшићсубота, 15.01.2011. у 22:00

Само наизглед може да се чини да се пописна статистика људи бави само црвеним крвним зрнцима. Као и све овде, али и тамо, у региону, попис становништва је и те како политика.

Резултати устаљеног једнодеценијског ажурирања демографске, економске или социјалне националне слике одређују много важне ствари: утичу на међусобне односе држава, нехотично отварају старе ране, питају зашто изумиремо, упозоравају на неиспуњена обећања.

Шта ће свако у региону добити? Кредибилни статистички извор појединачних података о нашим животима. Свакако. Бројчане потврде етничких чишћења? Несумњиво. Верски прекомпоноване просторе? Наравно. Уједначавање пописне документације са изборним списковима? Можда.

Онај ко попис буде схватио као нов повод оптуживања и мржње, може да буде задовољан. Да, хладна статистика ће потврдити многа зла која су се догађала на овим просторима последњих деценија.

Онај ко је спреман да се окрене будућности попис ће доживети само као печатирање нове реалности. Све зависи како на овај подухват гледате.

Попис у Србији, планиран за април, одложен је за октобар. Није било пара у буџету па је морала да уследи финансијска помоћ Европске уније.

То значи да каснимо с давањем прецизних података, укључујући и оне који се траже у упитнику из Брисела. То такође значи да ћемо за закашњењем доћи до претприступних фондова.

Не знам колико је то добро за власт. Резултат рада неких 50.000 пописивача тражи времена да буде обрађен. Није ово Кина, где је потребно 6,5 милиона пописивача. Није ни Индија, која је решила да попише своје бескућнике.

Рекло би се да посао није сувише компликован, али скенер нације добићемо ипак тек почетком 2012. – у предизборној години.

Не верујем да ће се званичној Србији допасти открића статистике. Биће ту болних подсећања. Анкета ће нас вратити на много тога што несвесно потискујемо у заборав.

Попис ће, рецимо, Србију поново суочити са „белом кугом” која њено становништво сваке године смањује 30-35 хиљада. Једна Кикинда мање.

Подсетиће и на масовно бекство младих умова. Уз Ирце и Мађаре смо трећи народ на свету коме је дијаспора тек нешто мања од матице. Примораће нас да поново размислимо зашто смо четврта нација у свету по песимизму.

Шта мислите, колико ће људи одречно одговорити на питање пописивача да ли су рачунарски писмени? Какви црни компјутери! Образовни систем српског 21. века мери се јаком трећином становништва која је неписмена или „технички писмена”.

Колико ће припадницима армије од 700.000 оних који живе испод границе сиромаштва цинично деловати питање о броју станова или кућа које поседују, а тренутно у њима не живе.

Шта мислите, зар неће отпљунути и прозвати све свеце подмићеним политичарима, тајкунима и читавој колекцији сецикеса.

Добро је што ће се први пут после пола века извршити попис пољопривредних домаћинстава с најмање 0,5 хектара обрадиве земље. Дајте коначно да видимо да ли је Србија земља која може да храни пет-шест пута више становника него што има, или ћемо проширивати листу пољопривредних производа које увозимо. И ти подаци ће нас жацнути.

Један од најзанимљивијих пописа биће у априлу на Косову и Метохији. Прва регистрација становништва после чак три деценије, прва после три неуспешна покушаја од бомбардовања 1999.

Пошто, за разлику од БиХ, међународна заједница инсистира, косовске власти намеравају да попис спроведу на читавој територији, укључујући и северни део где доминантно српско становништво константно пружа отпор иницијативама и потезима централних власти у Приштини.

Ето белаја. Ето прилике да пасионирани овдашњи академици и историчари подсете да је на Косову 1929. живело 61 одсто Срба, док попис 1981, спроведен под контролом тадашњих покрајинских власти, бележи да 77,48 одсто тадашњег укупног становништва Косова чине Албанци.

Како се, не без разлога, страхује да велики број протераних Срба неће бити у прилици да буде обухваћен пребројавањем, Београд најављује да се најављеном попису треба успротивити свим политичким средствима.

Бојкотовати га, као што су Албанци то учинили 1991. Не дозволити „легализацију етничког чишћења Срба са Косова“.

Како је својевремено из Републичког завода за статистику Србије било најављено да ће се током пописа у Србији обави и попис на Косову, претила су два истовремена пописа.

Пада ми на памет да кашњење пописа у Србији можда и није случајно. Да ми сачекамо шта ће бити с првим пописом на Космету. Да видимо шта ће бити од дијалога Београда и Приштине.

Ако у пописној години погледамо око себе, изгледа да ће ретка утеха долазити из Босне и Херцеговине, где је последњи попис обављен пред рат 1991. Тамошњи политичари ни око пописа немају усаглашен став.

Због парализе власти, постоји оправдана бојазан да ће БиХ остати једина европска земља у којој ове године неће бити пописа становништва.

То би значило да неће бити прецизне евиденције не само о променама популационе структуре током и после година рата, већ ни података о разарањима у којима су нестале хиљаде стамбених зграда, безброј фабричких хала, школа, комуналних и других објеката.

Проблем је чисто политички.

Бошњаци се позивају на позицију ЕУ и стандарде Евростата и траже да да попис не садржи обавезу изјашњавања о верској, националној и језичној припадности. Сматрају то „легализацијом етничког чишћења”, једне од најстрашнијих последица рата у БиХ.

Највеће жртве етничког чишћења били су Хрвати, узвраћају лидери босанских Хрвата, позивајући се на податак да данас у БиХ живи 43 одсто Хрвата мање него што их је било почетком 1992.

Хрватске и странке из Републике Српске страхују од унитаризације и централизације Босне. Неки компромис је нађен, мада недовољан, па су сви изгледи да ће РС спровести попис само на територији свог ентитета.

Економске последице расправе о попису могу да буду несагледиве. Европска комисија већ је упозорила власти да ће БиХ још више заостати за суседима у процесу европских интеграција уколико се попис не спроведе 2011.

Високу политизацију неће избећи ни априлски попис у Црној Гори који предвиђа да се грађани изјашњавају о националној и етничкој припадности као и о језицима препознатим у Уставу ЦГ.

Опозиција страхује да ће власт покушати да смањи проценат грађана који се изјашњавају као Срби, да ће посебно појачати притисак на грађане који су се на прошлом попису изјаснили да говоре српским језиком.

Асимилаторски процеси не воде у будућност већ у прошлост, узвраћају опозиционари доказујући колика је и данас фреквенција употребе историје на овим просторима.

Следе позиви црногорским Србима да се изјасне као верници Српске православне цркве. Владика Амфилохије већ грми с ове стране. Попис прети да пољуља унутрашњу динамику Црне Горе и додатно дестабилизује ионако крхке односе Београда и Подгорице.

Ни грађани Хрватске неће бити поштеђени политизације када у априлу буду давали одговоре на 45 различитих питања, укључујући и она из интимног живота, као рецимо „Да ли живите у истополној заједници“.

Мирнодопско време учинило је да више не постоје појмови попут „избеглица“ или „прогнаника“, али пучанство тражи да се утврди зашто се годишње у Хрватској роди 41.000 беба док умре чак 54.000 људи.

Колики је број Хрвата у БиХ? Бискупи траже да се попис 2011. искористи као последња прилика да би се установио број жртава комунизма.

Пописа ће у априлу бити и у Македонији. Упитници и методологија пописа су већ припремљени и, како је речено, не очекују се проблеми политичке природе јер су испоштовани утврђени стандарди. Пописни образац ће садржати и питања о верској и етничкој припадности, на која је одговор – обавезан.

Тако ће бити и у суседној Албанији. У склопу пописа бележиће се национални и верски састав, све у напору на окончању учесталих неслагања по питању тих бројки. Стручњаци тврде да ће се тиме многим Албанцима омогућити да пригрле грчко држављанство и искористе веће пензије које Грчка плаћа својим мањинама.

Све у свему, много статистичких истина и не мање практичних проблема. Слика Балкана 21. века, у предворју ЕУ.


Коментари7
61cdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alternativa nema evropu
@ Милош Ј. Косовац | 16/01/2011 10:52 'Тако да ме садржина овог текста, који је тема дана, а не могу да га читам: „Србију су хтели да разоре новом врстом бомби“, мене не чуди, јер смо не сaмо прости него и луди.' molio bih vas da konstatacije ove vrste iznosite samo u svoje licno ime.
Matija Soskic, Kanada
Ocigledno je da je problem u tome sto je svaki popis stanovnistva ispolitiziran do te mere da se otvoreno prave opstrukcije kako do njega nebi doslo. Pri tome se ne razmislja koliko stete takve opstrukcije nanose onima koji pokusavaju da normalizuju zivot ljudi posle destruktivnih ratova i razaranja. Zalosno!
Милош Ј. Косовац
Пропустили сте, што је јож жалосније и Ви би хтели да се заборави једна од највећих, а када је у питању Косово онда је без премца највећа наша глупост: када је по инсталирању Органа УН у Приштини – УНМИК се писмено обратио властима у Београду да могу да се пријаве сви Срби и њихови потомци који су из било ког разлога напустили Покарјину од 1941 године па надаље. На том списку би нас било преко 800.000 Срба са право грађанства у Покрајини. Лично сам оставрио то право, које ми је садашња албанска власт у Прштини одузела на задњим изборима. Но, тадашњи Предсеdник државе и већина Срба који су жалили што нисмо протерали Албацнце преко Проклетија, па су били љути на НАТО, КФОР и УНМИК, одбили су цивилизациску руку помирења. Тако да ме садржина овог текста, који је тема дана, а не могу да га читам: „Србију су хтели да разоре новом врстом бомби“, мене не чуди, јер смо не сaмо прости него и луди.
iz Jocine birtije
Tosa pocito prvi komentar pa kaze ako oni popisivaci se budu pridrzavali svih stavki koje je gospon Zoran nabrojo ondak je mrka kapa da ce popis uspeti mi sad prisli a Karcikanam cita komentar gospon Zorana usto pa kaze Tosa ne da je u pravu neg popis nece trajati ni tri dana joj ovo nisam razumo kaze Bogdan nato Mituska oni sa jakim nervima izdrzace da popisuju gradjane najvise nedelju dana a vecina popisivaca ce breciti sve formulare u jarak i otici u prvi bircuz da se propisno ozdere i smiri nerve.
svetlana st.
tekst gospodina jaksica postavlja mnogo pitanja .verovatno ce i kao spoljnopoliticki novinar, u nekom od sledecih odgovoriti na neka.na primer, da li u evropskim zemljama, koje naravno nisu idealne, a ciji deo zele da postanu i balkanske, imaju slicne ili potpuno drugacije dileme prilikom popisa stanovnistva.vlast ali i veci deo opozicije je opredeljen za evropu - ali da pravila vaze za narod, nikako i za njih. zar bi inace, u predizbornoj godini pokusavali da proguraju kako kazu "proporcionalni ali izuzetno personalizovan" sistem glasanja.ocigledno su procenili da po vazecem ne bi dobili drugi mandat i pokusavaju da zbune narod.od gospodina jaksica i drugih, nezavisnih eksperata, ocekujemo da , kao i do sada, daju ocene predlozenih mera vlade, ali i primere kako probleme resavaju drugi u evropi.oduzilo se vreme eksperimentisanja, necemo vise da budemo zamorcici a da vlast godinama sprovodi destrukciju ekonomije i svega ostalog.njima je ocigledno dobro i ne placaju greske.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља