петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:45

Лекина тврђава у срцу Београда

Аутор: Бојан Билбијанедеља, 16.01.2011. у 22:00
Многи пролазници не знају историју палате у Улици кнеза Милоша 82 (Фото Раде Крстинић)

Зграда са кућним бројем 82 у београдској Улици кнеза Милоша, скоро пола века знана је као седиште некада једне од најмоћнијих фирми бивше државе – Југословенског речног бродарства. Широј јавности, међутим, мање је познато какве тајне чува иза своје сиве камене фасаде. Пре ЈРБ-а, на овој адреси налазило се од 1952. седиште Врховног суда Југославије, а пре њега још једне савезне установе – Одељења за заштиту народа – Озне, југословенске контраобавештајне службе.

У овој згради годинама је радио Александар Лека Ранковић, легендарни шеф службе државне безбедности и југословенске полиције. Трагови некадашњег присуства службе и данас постоје, посебно у великој сали са стотинак места, у којој је Ранковић одржавао колегијуме. Унутрашњи амбијент ове сале, са дугачким столовима за састанке и филмским пројектором, остао је практично неизмењен.

Још пред крај Другог светског рата, држава је имала потребу да пронађе адекватан простор за своју главну безбедносну службу, која је тада још била војно-цивилна. Раздвајање Озне извршено је 1946. године, када су формиране Управа државне безбедности (Удба) и војна Контраобавештајна служба (КОС). Решење за цивилну службу пронађено је у наменској изградњи посебног објекта, а као радна снага коришћени су немачки заробљеници.

Озна се ту задржала само неколико година, јер је служби био потребан много већи простор, пошто се стално ширила. Њено седиште убрзо се сели у нову зграду, велики објекат савезног СУП-а (оштећен у НАТО бомбардовању 1999. године). Потом је десетак година ту био Врховни суд, да би неко време зграда била празна, после чега ју је купио ЈРБ, који се уселио 1968. године.

Како сазнајемо од запослених који су годинама радили у згради, у подрумима су раније биле неке врсте ћелија, преграђене просторије у које су привремено привођени људи. Ту је била и котларница, из које су водили необични пролази. Током времена рађене су адаптације, па је тај подрумски део зграде у потпуности измењен. Озна је приликом исељења простор „очистила”, уклонивши највећи део онога што се раније тамо налазило. Иза себе нису оставили ни папирић.

Документарни филмови у којима се појављује Ранковић, приказују га углавном у „дрвеном амбијенту”, што управо и јесте његов кабинет на другом спрату ове зграде. Кабинет и данас има посебан улаз, али после одласка Ранковића није више у употреби. Из ових одаја се силази право на улаз у зграду, али не на главни, већ на бочни, колски прилаз. Све је направљено тако да евентуални снајпериста не би могао да га погоди. Јер, када ступи на излазна врата, зидови га покривају и право из зграде улазио је у кола, заправо, директно из кабинета, одакле води специјално степениште.

У кабинету Ранковића налази се тоалет и соба за одмор. А у њој и кауч, који се спушта и подиже директно из зида. Ту је понекад и спавао када би имао дуге састанке, или саслушања којима је лично присуствовао. Када се одмори, само увуче кревет назад у зид. Ако би желео дуже да борави у згради, није морао ни да излази из кабинета ако не жели, јер је у њему имао сав комфор и могао је да уђе и да изађе непримећено за остале запослене. Причало се да тајни пролаз води и из великог камина, а чињеница је да изнад њега заиста има неких тунела.

Од намештаја, иза Ранковића су остали мањи округли сто и фотеља у дуборезу са лавовима. То су уметнички предмети, углавном из 18. века, што указује да је био љубитељ класичног намештаја. Користио је и црвену лампицу испред улаза у кабинет, која је обавештавала да ли је могуће ући код њега или је заузет. И на трећем спрату дуго је опстајао намештај Озне. То је део у којем је, у јужном крилу, био кабинет Ранковићевог заменика Светислава Стефановића Ћеће.

Свуда око Ранковићевог кабинета има много „шупљег простора”, свакојаких тунела. Упркос покушајима, нико од запослених није открио где се улази, а где се излази из ових тунела у плафону и преградним зидовима. Неки су покушавали да се увуку унутра, али нису успели, па је нејасно да ли су грађени када и сама зграда, или су накнадно адаптирани за потребе службе. Могуће је да су то били отвори у којима су били смештени некакви уређаји, али, ако је и било нечега, све је уклоњено. Претпоставља се да су ти тунели имали важну улогу у Ранковићевом вишестепеном систему безбедности, као и да се овим тајним каналима могло прећи у суседну зграду у Кнеза Милоша 80, која је касније срушена.

И данас је велика тајна шта се све дешавало у згради. Тврди се да је Ранковић лично познавао све удбаше у целој Југославији. Према неким сведочењима, окупљао је оперативце у великој сали за колегијуме, али не по територијалном принципу, већ по темама. А сви заједно су се окупљали на Златибору, више од хиљаду оперативаца на једном месту. Тако масовна окупљања у овој згради нису била могућа.

У великој сали све је остало као и за време Ранковића, добро је одржавано и ништа није мењано осим завеса. У тој сали су приказивани филмови, важни за функционисање службе. По свему судећи, ту су демонстрирани начини извођења акција, приказивани информативни садржаји. Столице су биле покретне, да би присутни могли да се по потреби окрећу према столу где је седео Ранковић, или према филмском платну. Зграда је под заштитом државе и не може се отуђити, у шта се уверио и бизнисмен Зоран Дракулић, који је безуспешно покушавао да бившу Ранковићеву тврђаву преуреди у луксузни хотел.


Коментари58
c2346
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Алекса Звездарац
У неколико коментара се истиче присуство великог броја грађана на сахрани Александра Ранковића,углавно као доказ његовог значаја и просрбске политике. У другим коментарима пак документовано је истакнуто каква је све зла Србима и у Србији починила служба којој је он био на челу и беспоговорно му оданаТачно је да је на његовој сахрани био изненађујуће велики број грађана. То се десило из више разлога. Свакако и због тога што су неки веровали да је он пао (политички) бранећи српске интересе.Затим ,многи су били ту присутни што је две деценије (пре његове политичке ликвидације) комунистичка пропаганда правила од њега великог хероја и изузетно значајног (посебно за Србе и СРбију!) политичара. Старији се сећају да су чак два града у Србији добила његово име ,Краљево и Банатски Карловац. И што је најважније,нико тада није знао величину обима "дела" његове службе(те и њега) у Србији. На крају, зар није велики минус Србији онолике сузе и туга уа Јосипом Брозом!!!
Потомак жртве
@. da citiram Andrica. Не могу да схватим да можете тврдити да логочно што то што се десило у Југослсвији,посебно Србији, у току првих година комунистичке власти! На срећу човечанства ,то што је рађено у Југославији (не само та стравична масовна стрељања невиних и тајне гробнице тих жртава) није рађено у далеко већем делу света. У Европи само у Русоији у време Октобарске револуције и касније и у Југославији,јер су само у те две државе комунисти успели да дођу на власт својом револуцијом. У Русији се,због тих масовних репресија, скоро две деценије доста масовно обележава Дан жртава репресије. Поводом тог дана председник Медведев је,само после десет дана по повратку из Београда,на свом блогу изразио згражавање поводом броја жртава репресије у СССР и најоштрије осудио тај терор.Политика је сутрадан (31.1о.2оо9.) пренела тај текст. Због тога се поставља питање због чега се у Србији не уведе дан када би се одавала пошта сличним жртвама код нас. Жртве репресије нису само невино поб
Bojan Krkic
Istorija nije crno-bela.Ostaje cinjenica da su Rankovic i Krcun odgovorni za masovna pogubljenja krajem 1944-1945. godine u Srbiji.Isto tako po pricanju mog pokojnog dede na Kosovu Siptari nisu smeli da pisnu.Posle pogibije Krcuna i smene Rankovica, oni dizu glavu .Aleksandra Rankovica pre bih ocenio kao Jugoslovena,po osecanju nego Srbina. Nova srpska elita posle Rankovica, prihvata Ustav iz 1974. godine, cije posledice osecamo i danas.
Ваљевац овдашњи
@.Петар Миловановић. У потпунпсти се слажем са одговором Вама Ере ББ,са којим сте ме "спојили" у једног аутора коментара. Ере и Ваљевци су,додуше комшије,али нисмо исто. У последњем коментару,поред осталог пишете: "...ове стравичне цифре убијених које наводи ваљевац су чист фалсификат разочараних гибаничара." Значи и Ви признајете да су те цифре стравичне.Нажалост,ја би то волео више него Ви,али нису фалсификат.Но,добро је да те цифре (а заиста су показатељи величине тих злочина) означавате као "ССТРАВИЧНЕ . На неки начин ,у праву сте када ме сврставате у разочаране гибаничаре. Волим то наше национално јело,те ме можете назвати гибаничарем. Такође сам разочаран,као што је био и мој отац,једини партизански првоборац из свог краја,што су борба и толике жртве партизанских бораца ,који су се борили и жртвовали своје животе за слободу, страшно окаљани револуционарним (стаљинистичким( злочинима и терором,који није само у овим "стравичним цифрама убијених",већ и на друге начине
da citiram Andrića
Ivo Andrić je napisao: 'Zemlje velikih ostvarenja su zemlje velikih patnji'. Jugoslavija je postigla mnogo, i bilo je logično što su se neke stvari morale rešavati i prisilom. To rade sve države na svetu, pa je radila i Jugoslavija. Ali ova naša sadašnja Srbije je napravila izuzetak: patnje su velike, ali rezultati svejedno - nikakvi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља