субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.01.2011. у 22:00

Имам намеру да покренем полемику

Никола Дедић Фото Ненад Неговановић

– Писање није усамљеничка делатност у четири зида, није лична исповест, већ деловање у конкретном јавном простору. Награда „Лазар Трифуновић” коју сам добио за ликовну критику показује да је писање стални дијалог са уметником, уметничким делом, публиком, еснафом, струковном заједницом и друштвом у целини. Мој рад и има намеру да делује у јавном простору, покреће дебате, полемику – каже Никола Дедић (31), теоретичар културе коме је прошле недеље уручена награда „Лазар Трифуновић” (за критичко писање о савременој визуелној уметности) за текст „Мултикултуралност, медији, уметност у држави ванредног стања”, објављен у часопису „Трећи програм”, број 145 за 2010. годину. Дедићева критика је написана поводом видео рада Зорана Тодоровића „Цигани и пси”, представљеног на 50. Октобарском салону у Београду, 2009. Дедић је доцент на Филозофском факултету у Нишу и предаје на Универзитету уметности у Београду на Интердисциплинарним постдипломским студијама. Објавио је три књиге: „Ка радикалној критици идеологије. Од социјализма ка постсоцијализму”, „Утопијски простори уметности и теорије после 1960” и „Тријумф савремене уметности” коју је написао са Мишком Шуваковићем и Јерком Денегријем.

– Не пишем критику у правом смислу речи, јер овде код нас не постоји институционална подлога за озбиљно бављење ликовном критиком. Да бисте је писали није вам потребно само теоретско знање, историјско-уметничко, филозофско, већ морате имати део јавног простора. Наши медији су затворени за један специфичан језик који негује озбиљна научно утемељена теоретска ликовна критика. Погледајте дневне медије, на пример ТВ. Врло је симптоматично да у рубрику културе спада и комерцијална забава. На тај начин озбиљан теоретски утемељен говор не успева да се артикулише.

Никола Дедић потом наглашава да кад причамо о ликовној критици имамо и неку врсту кризе струке, самог писања о уметности.

– Данас се налазимо у таквој ситуацији да немамо ниједан стручни часопис, а деведесетих их је било неколико, попут „Њу Момента”, „Момента”, „Пројекта”. Доскора је постојао „Ремонт”, али се и он угасио. Часопис „Трећи програм” је један од ретких часописа који се бави теоријом – каже саговорник „Политике”. На питање на шта је сведена ликовна критика код нас одговара:

– Сведена је на врсту паратеоретског писања о уметности које је на маргини јавног простора. Кад добијете награду то је значајна ствар, јер је то заправо искорак из те маргине у конкретан јавни простор.

Дедић наводи да је за њега провокативан контекст у којем настаје савремена уметност данас, да више не важи подела актуелна 90-их где се с једне стране налази мејнстрим, а с друге алтернатива, већ се сад те различито одвојене сцене међусобно прожимају.

– Након 2000. домаћа сцена је постала интернационализована и не можемо више да говоримо о националној уметности и уметницима, већ уметници као произвођачи наступају унутар интернационално оријентисаног тржишта.

За крај Никола Дедић истиче:

– Дневној ликовној критици понекад недостаје оно кључно, а то је теоретско утемељење. Данас је новинска критика импресионистичка, представља више неко лично виђење, али лишено научно утемељених аргумената. Врло често. А озбиљно писање о уметности, поред теоретске базе, захтева специфичан језик који није близак дневним медијима. Не пишем за дневне новине, то није предмет мог интересовања, оно за чим трагам је академско утемељено писање о уметности.

После три објављене књиге, Никола Дедић спрема нову, која ће се наћи пред читаоцима за неколико дана. Реч је о монографији о Срђану Ђилету Марковићу, у издању Вујичић колекције.

Б. Лијескић

Коментари4
c2126
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jelena savic
hm...bilo bi fino i da se osvrnuo na razlog zbog kog je na kraju u centru paznje...todorovicev rad doveo je u fokus todorovica, dedicev rad dedica....samo "cigani" i njhovi problemi na osnovu kojih dobijaju nagrade nikako da se pomenu.....
Dejan Janković
Slažem se sa gospodinom Dedićem. To impresionističko pisanje likovne, filmske i pozorišne kritike je veliki problem i za samog umetnika kojeg kritikuje osoba bez utemeljenog znanja. Novinska kritika umetnosti skoro da i ne postoji, a i niko joj ne predaje veliki značaj. Veliki problem. Treba pokrenuti časopis o srpskoj i svetskoj umetnosti u kojem će pisati samostalni, apolitični i znanjem potkovani kritičari umetnosti. Puno uspeha u daljem radu, Dejan Janković, student pozorišne režije.
Radica Dragicevic
Slažem se. Ali i naši slikari treba da se liše pomodnosti. I kritčari, takodje.
Borislav Paspalj
To je ono sto nam treba, ozbiljna likovna kritika kao nekolio dobro uredjenih casopisa koi ce se baviti likovnim temama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља