четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:05
НЕ САМО О ПОСЛУ: БРЕДА КАЛЕФ СИМОНОВИЋ

Нико као дивни строги отац Данон

Београдска примадона окупља друштво старо и гледа живот са ведрије стране. Прокрстарила је светом, а прошли рођендан славила је са ћерком на Куби
Аутор: Мирјана Сретеновићсубота, 22.01.2011. у 22:00

Високо Це у стану Бредe Калеф Симоновић данас може да се чује само док примадона пева своме цвећу. У њеном рајском врту, уређеном усред Славије, мушкатле и фикуси радују се када им газдарица певуши... Нашу познату оперску певачицу посетили смо у њеном дому крајем децембра, у месецу када је прославила свој 80. рођендан (дама не крије године!), и остали инфицирани њеном отвореношћу, животном радошћу и младалачким духом.

– Имам пуно хобија. Играм бриџ, решавам укрштене речи, читам, а и цвеће ме доста окупира, сваког дана морам да га обиђем и откинем понеки листић. Када сам раније одлазила на пут, иако има ко да залива, цвеће пожути а листови отпадну. А онда, кад се вратим, ја почнем да им певам: „Где сте лучићи моји, шта су вам урадили, лепотице моје, срам их било”, и појаве се нови листићи – каже наша љубазна домаћица.

Нема много културних дешавања у граду на којима се госпођа Бреда појављује. На једно је, ипак, морала да дође. На недавној свечаности у Народном позоришту, уручен јој је печат овог театра, за посебан допринос националној позоришној кући.

– Управник Божидар Ђуровић и директорка опере Катарина Јовановић тако су све лепо осмислили, па ће моји потомци имати дивну успомену. Често говоримо како су уметници заборављени, али мислим да се то посебно односи на оперске певаче. Погледајте колико има прстенова и награда за драмске уметнике, а има ли нека улица или сокак за оперског певача. Има ли Мирослав Чангаловић улицу – пита, и предлаже, наша примадона.

Пошто је отишла у пензију, Бреда Калеф Симоновић одлучила је да се више не појављује на сцени јер би требало, каже, да преко године тренира певачки маратон не би ли одржала један или два концерта у години.

– Звали ме и давали улоге, али нисам пристала. На улици су ми говорили да сам рано отишла, а ја им кажем: Боље да жалите што сам отишла, него да ме жалите што сам на сцени и питате када ћу да одем! То никада себи не бих дозволила.

Са ћерком за рођендан на Куби

Испуњеност и духовни мир сада проналази у дружењу са пријатељима.

– Ћерка је хтела да ме „покупи” и одведе у Канаду, где живи са породицом, али ја овде имам тако дивно друштво које сам годинама неговала. Кад нам почну славе једна за другом, па Нова година коју већ 15 година дочекујемо код Бубише Симића.... И онда шале, вицеви, гитара…

Описује нам како је то некада изгледало, када се у њеном стану-дуплексу скупи друштванце, а ћерка на спрату окупи своју екипу.

– И полако, полако, они почну да силазе, седну на степениште, и кажу: „Што се ви овде добро забављате!” Док су били живи Душко Цвејић (муж Бисерке Цвејић, хирург), и мој муж Бранислав, оперски зетови који су лепо певали, они направе атмосферу... Али, нажалост, друштво се осипа, и окупљамо се ми који смо остали.

Ћерка Симонида Симоновић, коју помиње, некада новинарка „Политике”, од 1996. живи у Торонту. Докторирала је комуникологију, и ради као саветник у канадској влади.

– Овде су је звали да буде министар, али остала је тамо. Добила је награду за најбољи канадски пројекат пошто је осмислила мрежу која окупља све ресурсе произведене у овој држави, тако да страни инвеститори имају све као на длану, што до сада није постојало... Мени је тешко, сама сам, али често идем код њих – каже госпођа Бреда која је од ћерке за рођендан добила путовање на Кубу, где су се прошле године заједно одлично провеле.

– Моја ћерка има веома добро друштво. Рекла сам јој да их чува као мало воде на длану, јер је то право благо. Тамо има и Хрвата, Словенаца, Албанаца, Јевреја, Црногораца, и када се окупе, праве шале по националној основи. Ето, имали смо велику идеју југословенства, штета…

Наша саговорница је и сама раније веровала да је могуће променити шупљине у систему, које праве промаје у друштву. Када се формирала Демократска странка, изабрана је за Главни одбор, са највише гласова, али није пристала да буде посланик.

– Ја сам се борила за идеју. А сада нигде нисам члан… Уметници се у кампањи појављују само кад су потребни политичарима, а за спорт и уметност никад нема пара. Једино пристојно што смо добили су националне пензије. Али и та признања се злоупотребљавају. Добили су их неки за које не знате ко су, а други, заслужни, нису.

У њено време, каже нам, знао се ред. Да би се стигло до сцене, морао се проћи пробни рад, па би се тек онда добијао ангажман.

– Не можете кроз једну аудицију да сагледате могућности певача. Морате да га пратите. Сећам се да смо Милка Стојановић и ја заједно полагале аудицију. Она је дебитовала у „Балу под маскама” са фантастичним успехом, а ја сам нешто касније, после порођаја.

Иако њена професија важи за врло сујетну, госпођа Бреда о својим колегиницама прича без осећаја конкуренције.

– Са свима сам била добра и коректна. Нисам се много дружила јер нисам седела у бифеу. Имала сам своје друштво ван позоришта, и то је здравије. Моје друштво није чак ни долазило на моје представе. Деси се да им кажем: „Знам, испричали сте ми већ ту причу”, а они узврате: „И ми смо тебе 100 пута слушали у „Трубадуру”, па шта”. Претерују, наравно.

Млади певачи долазе и питају је данас за сугестије, жељни да позајме мудрост искуства.

– Увек сам помагала колегиницама, мецосопранима, указивала на тешка места, упозоравала где да узму дах. Јелена Влаховић ме је радо питала за савет. Јер, ја не сматрам да сам једина. И пре мене су били велики извођачи, а долазе и млади, одлични певачи. И све зависи како се према њима поставите. Нисам имала стрпљења и такта за педагошки рад, али када су ме питали да одржим мастер клас, на то сам пристајала.

Питамо је да ли „тиха вода брег рони” или један певач мора да се наметне и избори за своје право гласа.

– Морате да се борите за своје место. Не можете да будете оперски певач ако немате самопоуздање. Моја сестра исто дивно пева, и знала је рецитација колико и ја. Али кад дођу гости, она се сакрије у угао, а ја кажем: хоћу да певам, али ставите ме на сто! Онда изводим програм, а тата каже: ево моје глумице. Морате да имате то нешто, а то се рађа. Знамо и да у хору има фантастичних гласова, али немају сви „ону” жицу. И зато говорим да за све морате да се родите, па и за водоинсталатера! Значи, предиспозиција плус огроман рад и одрицање. Јер, нешто је просечно а нешто сасвим друго – фантастично.

Како је Ди Стефано обрукао Дел Монака

Све поменуто у њеном случају уродило је плодом. Тешко је набројати њена гостовања по Русији, у Тел Авиву, Каиру, Даблину, Сијетлу, Милану, Риму, Барселони, наступ у Карнеги холу, као и сарадње са познатим певачима.

– Певала сам у опери „Кармен” са Ђузепеом ди Стефаном у Београду, и тада ме је позвао да будем његов гост, и његове супруге, у Милану. Кренемо колима, и станемо на бензинску пумпу, а он у новчанику нема довољно новца. Ја хоћу да му дам, а младић са пумпе каже: „А, не, не, не. Ја познајем маестра. То је чувени Марио дел Монако”. Ди Стефано ништа не одговори, прогута кнедлу, узме паре од мене, и кренемо. С обзиром на то да је био велики каваљер, запањена питам зашто је младићу дао тачно колико је тражио, без бакшиша, а он одговори: „Нека прича свуда како је Марио дел Монако циција!”.

То је само једна од догодовштина из богатог уметничког света. Респект од тих великих светских имена присутан је, признаје Бреда Калеф, али не и велика трема. Певала је са Франком Корелијем, Пласидом Домингом, Умбертом Борсом, Луиђијем Отолинијем...

– Требало је да певам са Корелијем, а он није желео да троши глас на проби, па онда ни ја нисам хтела да он мене чује. Али ми је зато после концерта рекао: Брава, сињора! И публика је викала „Брава, а не брави”. Пустио ме је да се поклоним а сам се повукао. Иако је он био фантастичан, публика је видела да сам равноправна са светским тенором, и мене је наградила.

Мама миа, кара миа

Са Пласидом Домингом је већ старо пријатељство. У Тел Авиву су отпевали 50 представа, где је наша примадона дебитовала у Бизеовој „Кармен”.

– Пре три године, Пласидо је наступао у Канади, и када ме је после концерта видео, почео је: Јао, кара миа, моја најлепша и најбоља Кармен… Као да смо се јуче растали. А кад смо се поздравили, рекао је: Мама миа, увек исти парфем (Мис Диор). Мој муж онда каже нашим пријатељима: Замислите шта јој је Доминго рекао... Али он заправо никада није био истински љубоморан. Доживела сам да у року од годину дана изгубим две најважније особе у свом животу, супруга Бранислава који ми је био главна потпора, и Оскара Данона који ми је био као отац.

Од наших певача издваја лепу сарадњу са Радмилом Бакочевић, Мирославом Чангаловићем, а посебно место има управо маестро Данон.

– Захваљујући Данону тај период опере се зове „златно доба”. Кад смо ишли на пробу са њим, сви су нас питали да ли смо понели суву храну, јер су његове пробе трајале и трајале. И што је главно, није било примадона, све смо морале да певамо и мале и велике улоге. Данон је имао укуса, и кад бисмо ишли ван земље певали смо руски репертоар, јер свет са њиме није био упознат, он им је био откровење и сензација. Велики маестро није био луд да иде у свет са Вердијем... – каже Бреда Калеф и присећа се:

– Оскар нас је малтретирао као своју децу, али захвални смо му, јер је од нас створио такве певаче да смо могли на сваку сцену да станемо. Био је изузетни интелектуалац. Са њим сам волела да се дружим, и увек нешто дивно научим. Имали смо и Зденка Марасовића, врхунског клавиристу, диригенте Душана Миладиновића, Богдана Бабића...

Лепо је чути и то да наша саговорница никада није мислила да је „на врху”. У једној ТВ емисији чак су је назвали антипримадона. А сликовита илустрација за антидиву јесте и њен редовни одлазак на пијацу где се и дан-данас ценка док купује гуску!

– Певање сам сматрала својом професијом, али волела сам све друго. Била сам првакиња Београда у стоном тенису, и једина Београђанка која је била првакиња Србије у овој дисциплини. Била сам мајсторски кандидат у бриџу, играла кошарку и одбојку, веслала... У новинама су ме називали крхка плавуша а ја сам, у ствари, била снагатор! То ми је користило и за представе, јер после њих, мишићи боле као да сам радила гимнастику.

Како данас гледа на све оне велике речи: каријера, слава, аплаузи...

– Аплаузи ме никад нису понели. Јесте брзо прошло али не жалим, Спремала сам се целог живота за то да кад одем са сцене не патим. Лепо је било, завршило се, трудим се да ми је сад лепо, док ме још ноге и разум служе...

Испратила нас је из свог стана ова ведра и витална жена препричавајући свакодневне сусрете, између осталог, и онај недавни кад је полиција зауставила због пребрзе вожње...

Хм, није афирмативно, али дешава се. Године не значе старост нити спорост.

----------------------------------------------------

Бреда захвална за Рахел

Моја породица је, уз фамилију Леко, најстарија јеврејска породица која има живе потомке у Београду. Овде смо више од 400 година, када су наши преци дошли из Шпаније, за време инквизиције. У доба окупације сви моји су побијени. И моје право име је Рахел, а пошто је сестру и мене спасио један католички жупник, и набавио нам папире као да смо његова ванбрачна деца, на том документу је писало Бреда Огрејеншек, што је постало моје ново име и презиме. После окупације, вратила сам своје презиме Калеф, али из поштовања према њему, задржала сам име Бреда.

----------------------------------------------------------------------- 

О чему ли причају?

(/slika2)Показујући нам прелепу фотографију из младих дана, где је са колегиницама Милком Стојановић и Радмилом Бакочевић, прокоментарисала је: „Погледајте, молим вас, ову слику. Три опајдаре!”

---------------------------------------------------

Лепа као Есма

(/slika3)Велики портрет Бреде Калеф у природној величини, који чува на зиду свог стана, уме да заведе посматрача на погрешан траг. Ево шта је један мајстор, ромске припадности, рекао Бреди Калеф: Ау, што је лепа ова Есма Реџепова! Њој је остало само да одговори: Јесте, лепа жена...


Коментари1
c11a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Furht
Odusevljena sam sto ste uradili intervju sa gospodjom Bredom! Imam veliko postovanje za nju u svakom smislu, a narocito sto od nje mozete nauciti mnogo toga, na raznim poljima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља