уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 22.01.2011. у 22:00 Момчило Пантелић

Операција – адаптација

Док се опет топлије облачимо пред новим налетом хладноће, донекле се уклапамо у главна збивања на међународној политичкој сцени. И она се, убрзано,прилагођавају реалности.

После две деценије великих промена – од пада Берлинског зида до „глобалног рата против тероризма” и финансијског лома –свет се прилагођава ситуацији у којој више не личи на себе. Безмало су се све власти, интернационалне организације па и грађани, нашли на истом послу: да подесе своје поступке према околностима за које, и кад су их прижељкивали или наслућивали, нису довољно припремљени.

И нама предстоји операција –адаптација. У Стразбуру је подржана тежња Србије ка континенталним интеграцијама, али је и затражено да поправи свој систем толико да може да постане кандидат за чланство у Европској унији. Испостављени захтеви су као за улазак у било који други клуб, где је приступ дозвољен само уз прихватање његових правила.

Наше позивање на специфичности неће помоћи: ниједна држава не може да се учлани ако су јој спорни подаци у легитимацији. Истовремено, захтеви из ЕУ подупиру давнашње, а још неостварене, жеље овдашњих грађана, на пример: да се битно побољша правосуђе, појача борба против корупције...

И самој ЕУ предстоје прилагођавања,већа од привикавања која има с нама сличнима, а учлањенима. Финансијске трауме појединих чланица као и неразрађеност институција заједничке политике, навеле су низ експерата да чак посумњају у њен и опстанак евра. Међу њима је и амерички нобеловац Пол Кругман који је студијом у „Њујорк тајмсу” указао и на значај достигнућа Европе. Она је, констатује, створила „вероватно најдостојанственије друштво у људској историји… које комбинује демократију, људска права и индивидуалну економску сигурност какву Америка није достигла”, па би неуспех ЕУ представљао и „трагедију за цео свет”.

И даље верујем да вреди бранити Европу која штити грађане а не територије, која се правном државом супротставља етничким расколима, истиче шпански филозоф Фернандо Саватер у лондонском „Гардијану”. Забрињава га, додаје, јачање група националиста који се залажу за „протекционизам према иностранству” а „екстремни либерализам на домаћем терену”, при чему испољавају „хулигански менталитет” који би да елиминише „све који нису наши”.

Потребно нам је „више, а не мање Европе”, указује коментатор „Шпигла”. Она је, наставља, више од трговинске зоне, јер је „најузорнији систем политичких вредности”, па својој Немачкој – за коју каже да и сада добро стоји јер се „одупрла неолиберализму” (САД и Британије) – поручује да ће јој, и ако плати више него други, улагање у опоравак Европе бити „инвестиција у праву ствар”.

Обједињена Европа је „права ствар” и зато што уситњена не би могла да одоли растућој тржишној конкуренцији „џинова”. Стога је с ванредном пажњом, и зебњом, пратила нове потезе, на вашингтонским разговорима Барака Обаме и Ху Ђинтаоа, економског повезивања Америке и Кине, у чему све више аналитичара назире могућност да, први пут у модерној историји, Стари континент остане изван главне глобалне игре.

Европа је, додуше, подуже увежбавала другоразредну улогу, под вођством Америке, али је у ново столеће ушла са амбицијом да уједињена учествује бар у деоби лидерства. По укупном бруто домаћем производу она и јесте на првом месту, док се њена политичка улога, с местимично недореченим усаглашавањима националних и наднационалних приоритета, доживљава као „недовољно дефинисана”.

На деликатна прилагођавања су приморани и актери актуелног стратешког дербија – Америка и Кина. Економски су се испреплетале као да су трговачко-финансијски сијамски близанци, док су им политички системи, плуралистичка демократија и „конфучијански комунизам”, изразито супротстављени. Пред обема су премијерни изазови. Америка треба да се привикне да у битном економском партнеру добија ривала за глобалну стратешку премоћ, а Кина – да се снађе на још неискушаном путу: прерастања земље у развоју од регионалне у глобалну силу.

Запад у целини први пут добија, изван себе, изразито јаку и разноврсну конкуренцију у надметању за светски примат. Осим Кине, утицај јачају и Русија, Индија, Бразил. Ова четворка се чак и уортачила као група БРИК (по иницијалима чланица) и залаже се за „мултиполарни свет” (с више центара одлучивања) што изражава и узајамним – разликама.

У току је, рекло би се, велико тумбање које би се могло назвати глобализација транзиције или транзиција глобализације. Односи снага и приоритета се убрзано мењају, повећавајући неизвесности. Ризике смањује чињеница да је сада, најзад, битније питање – ко ће с ким, а не  ко ће против кога.

У таквим околностима, најсигурније је, као у екологији, бити прилагођен околини. У нашем случају она је –Европа.

Коментари14
60eea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danski Srbin
@DRAGO POPOVIC Hvala na informacijama, nisam predpostavljao da sujeta obrazovanih ljudi moze da ide tako daleko. Za takve je definicija "SIROTI MALI HRCKI". Ne tvrdim da komentare g. Cede Bradica citam, ali protiv njega i njih nemam nista protiv. Jedino me cudi, da neko trosi toliko energije uzalud, ili to ipak, necemu sluzi. O sebi nemam neko previsoko misljenje, ali mi je zao kad napisem nesto, sto predpostavljam da bi moglo nekog zainteresovati, a to mi cenzor ili neko drugi potezom ruke unisti. Sta ce te, to je deo nase grupne slike - da smo bolji bili bi ...
Ceda Bradic
"Politika" 24/25.01.2011 (izbor citata, smatram znacajno za "tematiku", tempo CB) Naslov: Шваб: Још једну овакву кризу свет не би пребродио Iz teksta: Не смемо се враћати на старе рецепте”, каже Шваб.Ни Давос ни група најбогатијих држава и највећих земаља у развоју Г-20, немају рецепт за решење те кризе”, каже Лангхамер.
drago popovic
.....@ Danski Srbin,uz duzno postovanje,ja se nadam da nije Ceda Bradic krivac sto Vasi i moji komentari ponekad ne ugledaju svetlost dana,Dugo sam u ovom poslu i znam iz iskustva da najzestija cenzura izvire iz sujete autora tekstova, koji po mom misljenju ne bi smeli da imaju ni jeden promil uticaja u ocenjivanju kvaliteta komentara.Mogao bih istovremeno da nabrojim imena bar deset uvodnicara politike oin line izdanja,koji nebi ni u ludilu objavili moje komentare.I da ne duzim glavnu rec u cenzuri imaju pisci tekstova,koji ne zele da se suoce sa realnom predpostavkom da su moguca i drugacija razmisljanja,a to je nazalost,karakteristika i kod mnogih talentovanih novinara koji nisu u stanju da se nose sa trenutnom popularnoscu.Ja bih rekao da je to balkanski sindrom,koji je istorijski uslobljen.
Danski Srbin
Komentar koji sam vam poslao juce niste stampal,i isto kao i onaj iz rublike POGLEDI SA STRANE na temu "Nicija deca". OK, u ovom drugom sam vredjao Beogradske ulicne pse, zamerio autorki sto je napismeno poravnala jednog beskucnika sa ulicnim djukcima a i dirao u kucece zastitnike NVO. To razumem. Mozda i zato sto sam Cigane zvao Cigani a ne eufemicno Romi, Bog mi je svedok da o njima imam mnogo bolje misljenje nego sto vama izgleda. Medjutim, ovaj komentar od juce, ako razlog nije prostor zauzet stampanjem nove edicije sabranih dela Cede Bradica, ne razumem zasto nije stampan. Ja ne govorim u ime drugih, ali ja ne pisem da bi se moj tekst vama dopao, vec mi je to nacin da drugima saopstim sta ja mislim o odredjenoj temi.
Гоца Сликарка
Ми нећемо ни са ким и ни против кога, само хоћемо са екологијом, ту ћемо превазићи Немце, јер ми већ имамо закон који каже да не смемо да градимо нуклераке, затим треба да донесемо закон да наше реке морају бити зелене и бактериолошки ипсравне све законе у вези екологије, да нам то буде приоритет, наравно да смо уз Европу и да смо са њима али не морамо да будемо у том клубу чланови, да би био члан увек мораш не само да играш по њиховом већ и да платиш учлањење, али ако ми будемо еколошки чиста држава бићемо на цени свугде не само у Европи, а нама су битни сви без разлике.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља