субота, 20.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:57

Србија поново „звезда у успону”

Аутор: Станко Стојиљковићнедеља, 23.01.2011. у 22:00

И трећи пут заредом српски научници су највише свеукупно помињани (цитирање) на чувеној „Томсон Ројтерсовој” листи, због чега је с разлогом наша земља још једном названа „звездом у успону” (Rising Stars)! „Политика” је и тада, надајмо се и сада, прва то обзнанила домаћој јавности.

Сада је предводница у, чак, 12 истраживачких подручја – два више него у јануару прошле године када је завредела ласкаво међународно признање. Или научна област приде у поређењу с последњим самеравањем на измаку 2010. На којем су то новом научноистраживачком пољу овдашњи учени људи испредњачили?

Крупан искорак у објављивању научних чланака (радова) начињен је, у истом месецу пре годину дана, у биологији и биохемији, хемији, клиничкој медицини, рачунарским наукама, наукама о материјалима, математици, инжењерству, неуронаукама, фармакологији и токсикологији и физици.

Густо, веома густо сито

У међувремену је преузела вођство у пољопривредним истраживањима – што је разумљиво имајући у виду педолошко-климатске особености и богато стручно завештање из минулих деценија, и свемирској науци (а то није, баш, лако растумачити).

На почасном списку научних „звезда у успону” налазе се Литванија (чланица Европске уније), Гана, Саудијска Арабија, Бугарска (ЕУ земља), Велс (део Уједињеног Краљевства, па и ЕУ), Етиопија, Тринидад и Тобаго, историјски ишчезла Југославија (?) – за молекуларну генетику и биологију – и придошлица Пакистан.

(Свако даље оцењивање и процењивање препуштамо вашој машти и добрим намерама.)

Најугледније и најцењеније самеравање ма чијег научног доприноса у свету, „Сајенс воч” (Science Watch) под окриљем „Томсон Ројтерса”, обухвата праћење учинка појединаца, установа, земаља и часописа у минулих десет година. Научници и институције морају да пређу „чаробни праг” у укупном броју цитата који их сврстава у један одсто (1%) одабраних на свим меридијанима! А земље и часописи (више од 11.000) из 22 истраживачка подручја изашли у протекле две године да буду у горњој половини разврставања изабраних. Из тог мноштва се издвоји 1.800 најбољих чланака, што представља само 0,1 посто свих објављених за 24 месеца. Густо, веома густо сито, зар не?

Двомесечно освежавање

И то се свака два месеца проверава и освежава новим подацима, на основу којих се успиње или силази на лествици научничке почасти.

Србија је у неколико наврата 2009. издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) компаније „Томсон-Ројтерс”, која кроз сажете статистичке извештаје обелодањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „Суштински научни показатељи” (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

Компанија „Томсон-Ројтерс”,која кроз сажете статистичке извештаје обзнањујепреглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету, својевремено је преузела Институт за научне информације из Филаделфије, најчувенију међународну установу у сцијентометрији (оцењивање научног доприноса), која је увела разврставање научника, часописа и дисциплина према навођењу (цитирању).

Саме научнике и, надајмо се, државне званичнике ваљало би особито да радује сазнање да је наша земља предводница у данас најбитнијим подручјима за истраживање и високо образовање.

Да ли то значи да нам главомет иде боље од рукомета и ногомета?


Коментари23
0874f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanka beogradjanka
Sve blesti od "zvezda u usponu" ciji "glavomet' podrazumeva "glavu u torbi" jer naucnici u najvisim zvanjima placeni su od drzave u visini 50-60% poslanicke plate, ili oko 600 evra. Pri tome, drzavni finansijski revizor upozorava na visoke treoskove Ministarstva nauke za "specijalizovane usluge" u kojima se, ustvari, nalaze plate 12.000 "glavometnih" naucnika, ali, eto, drzava taj "glavomet" ne tretira kao licne zarade vec kao "specijalizovanu uslugu". I to je neki napredak posto je donedavno u drzavnom budzetu sektor nauke vodjen kao "ostali troskovi". Zna se da je na ovim prostorima kroz istoriju glava najmanje vredela, pa tako je i danas. Uspon srpskog "glavometa" na listama ISI Web of Science ukazuje na entuzijazam naucnika, ne na podrsku drzave. Novi projektni ciklus finansiranja obavijen je velom tajne s obzirom da o njemu nista ne zna ni javnost niti sami naucnici.Pri tome, drzava se zaduzuje radi podrske razvoja nauke, prema najavi ministra nauke, oko 400 mil.evra za 4 godine.
Fica Ticma
Zar mi ne mozemo da se radujemo pozitivnoj vesti? Mi sve gledamo kroz prizmu politike, kao da politika ima neke veze s'time. Nas narod duguje veliku zahvalnost onima koji nam osvetluju obraz i uprkos svih teskoca ne odustaju od nauke i srpskog imena. U nasim dramovima tece jos uvek krv Tesle i Pupina. Ne obazirajte se na profesionalne cinicare. Narod vas ceni.
Маја Ђигић
Увек смо имали смисла за хумор. Песма нас је одржала, њојзи хвала. Будимо озбиљни.
Млађи овдашњи научник
Иако је сваки успех наших научника за похвалу, с обзиром у каквим условима раде, није истина да су највише цитирања у наведеним областима имали научници из наше земље. Истина је да су процентуално остварили најбољи напредак. Такође, није истина да са овим процентуалним напретком икакве везе има САНУ, већ то искључиво зависи од самих научника. Информације о цитирању радова се могу наћи, рецимо на www.scopus.com, или scholar.google.com. Зар није чудно да ако је неко највише цитиран у некој области и не добије Нобелову награду!? Или Филдсову за достигнућа у математици!?
Илија П
Драга господо, молим Вас да не омаловажавате и олако одбацујете научна достигнућа ваших сународника у коментарима.Велики рад и труд стоје иза ових радова а иза неких и животна дијела. Мислим да иза овог феномена стоји тренутна политика САНУ које налаже објављивање радова за доктрорске студенте и професоре. Тачне квоте ми нису познате али очигледно да има ефекта. Такође ћу замолити да се мало умјереније врши критика од стране читалаца, мада се слажем да је информација од стране аутора нејасно претстављена. Исправка текста од стране у јендом од коментара названом ''Мала Исправка'' показује праву слику. Илија

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља