петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08

Србија у шуми агенција

недеља, 23.01.2011. у 22:00

Србија има Министарство за економију и регионални развој. Има и Агенцију за регионални развој и Фонд за развој, али и Републички завод за развој. Као и министра без портфеља који се бави развојем недовољно развијених подручја. А постоји и Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја. На крају, постоји и податак да се у таквој Србији, с толико надлежних институција и органа, 300 до 500 људи из провинције свакодневно трајно досељава у Београд.

Очигледно, када би бројност органа и тела која се баве појединим областима живота гарантовала успех, у Србији „не би било зиме”. Јер, око 11.000 субјеката у Србији представља носиоце власти на неком нивоу (републичком, покрајинском, локалном). Од тога је око 110 републичких агенција, фондова, завода, управа, дирекција... Повереник за информације од јавног значаја је, састављајући каталог органа власти, дошао до ових бројки, али то свакако није коначна цифра. У Србији, наиме, тешко да неко може прецизно да каже колико имамо агенција, колико завода или осталих облика јавне управе.

До ових података још нису дошли ни у Српској напредној странци, која управо припрема предлог за укидање бројних државних организација, у склопу борбе, како су најавили, против политичких привилегија и бенефиција. Основна карактеристика разних агенција и других тела која су оснивана од 2001. године до данас, према речима члана Председништва СНС-а Зоране Михајловић Милановић, јесте потпуно одсуство прегледности и транспарентности о разлозима њиховог оснивања, као и у погледу основних података – од броја запослених, преко послова које обављају, до просечних плата и утрошених средстава.

„Већина њих нема ни свој сајт и до информација је веома тешко доћи. Прелиминарна анализа показује да је око 30 одсто агенција и других тела непотребно – или се преклапају с пословима министарстава из те надлежности или немају своју праву сврху. Циљ њиховог оснивања у већини случајева био је само један – да се запосле додатни партијски кадрови и да циркулише новац, а да је он теже проверљив”, каже она.

Доцент др Дејан Миленковић, с предмета Јавне управе Факултета политичких наука, и економиста Данило Шуковић, члан Савета за борбу против корупције, виде ову иницијативу СНС-а као део њихове политичке борбе и предизборних активности, али се слажу да је бројност агенција и других органа и организација – велики проблем.

„Немам увид колико их има, али знам да су осниване агенције за све и свашта. Постоји бојазан да су основане, а да није фундаментално сагледана њихова функција и употребљивост и корисност за државу – и ја мислим да тај пропуст постоји. Резултат тога је да смо од 2000. године стигли до оне стравичне бројке од око 30.000 државних службеника”, истиче Шуковић и напомиње да је то резултат једног партократског система који је успостављен у Србији, где је све феудализовано и где партије имају монополе на одређеним пословима, на којима онда запошљавају своје кадрови независно од потреба и њихове способности.

Признајући да су напредњаци са овом иницијативом на трагу доброг предизборног слогана („све велике реформе управе, нарочито оне у Аустралији и Новом Зеланду 80-их година, ишле су за тим да треба скинути државу с грбаче грађана”) и Дејан Миленковић каже да му се чини да има јако много различитих агенција „за све и свашта”, при чему се надлежност, пре свега јавних агенција, преплиће с надлежностима различитих министарстава.

„Питање је, дакле, да ли су та министарства могла да обављају те послове и, уколико су ти послови некада били у њиховој надлежности, па су поверени агенцијама, да ли је то значило смањење броја запослених у министарствима. Или смо можда ишли ка оној најгорој солуцији – стварању једног типа етатистичке државе где се смишљају нове надлежности и нови упливи државе у различите сфере друштвеног живота, овај пут преко јавних агенција. И то је заправо оно што на крају чини државу скупом”, објашњава Миленковић.

Зорана Михајловић Милановић, рецимо, за непотребне агенције сматра недавно основану Агенцију за безбедност саобраћаја (предвиђено је да за три године ова агенција има 50 стално запослених), као и Агенцију за страна улагања и промоцију извоза Србије и Агенцију за осигурање и финансирање извоза. „Јесу ли потребне две”, пита она, додајући да је најављено и оснивања агенције за интервенције на тржишту, а већ имамо Дирекцију за робне резерве.

„Постоји и Агенција за становање, а формирана је и Агенција за рударство, иако имамо Министарство рударства и енергетике. Да не говоримо о формирању Националног института за енергетику, а Србија има два светски призната института који су у многоме скрајнути, с разлогом знаним само садашњој власти (институти „Никола Тесла” и „Михајло Пупин”). Да ли је потребно и шта су надлежности а шта резултати рада шест тела која су основана да се баве регионалним развојем: Фонд за подршку инвестиција у Војводини, Агенција за промоцију инвестиција и подршку бизнису централне Србије, Национална агенција за регионални развој, Национални савет за регионални развој, Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја, Регионални центри за рурални развој...”, набраја функционерка СНС-а и истиче да трошкови тих сувишних тела износе „неколико процената буџета за 2011. годину, односно неколико милијарди динара, а у исто време у буџету нема довољно новца за науку, здравство, пољопривреду, просвету”.

Указујући да се врло често тврди да је стварање одређене агенције, пре свега јавне агенције (види оквир*), европски стандард, Миленковић наводи да треба добро посматрати упоредно правни систем земаља ЕУ – неке имају агенције у некој области, неке немају. Код нас, како додаје, онај ко приређује закон, а то је надлежно ресорно министарство, по правилу полази од упоредно правног модела који њему највише одговара и представља га као европски стандард.

Да би се смањио број агенција и сличних органа, према његовим речима, потребно је да се рационализују надлежности, односно послови државне управе, и да се утврди потреба да ли такве послове уопште треба да обавља држава или могу да се пребаце на приватне субјекте. На другој страни, Шуковић наводи да се и ту опет мора поћи од партија. Оне морају да се одрекну лагодне позиције и да се суоче с реалношћу. Тек онда би, преко извршне власти, могле да рационализују државну управу и онда би број агенција и свих осталих тела био сведен на реалну меру.

Биљана Баковић

----------------------------------------------------------------

ОД ВБА до РРА

Дејан Миленковић указује да је последица „дивљег” развоја правног система после 2000. године настанак бројних државних и недржавних субјеката који се често називају агенције, а које, опет, посматране по надлежности и делокругу, могу да се сврстају у неколико различитих група.

То су најпре агенције као органи државне управе и ту постоје две групе агенција: органи у саставу министарстава (нпр. ВБА и ВОА у саставу Министарства одбране или Агенција за заштиту животне средине у саставу Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања) и посебне организације (попут Агенције за страна улагања и промоцију извоза).

„Постоји још једна агенција на државном нивоу – БИА – којој не може, када гледамо по њеној правној природи, да се одреди право место. БИА није орган државне управе, него посебна државна агенција”, указује Миленковић.

Посебну групу чине јавне агенције чији је оснивач Влада (као, на пример, Агенција за безбедност саобраћаја). „То је тип агенција који је од 60-их година почео да се развија у САД. Оне нису орган државне управе, него оно што се у правном систему зове јавна служба. Али и оне су, према нашем закону, под великим утицајем министарстава, па и владе”, објашњава он.

Они који се запошљавају у овим, јавним, агенцијама јесу у много повољнијем положају него они који раде у различитим министарствима и агенцијама које су органи државне управе, због тога што се они не сматрају државним службеницима већ подлежу општем режиму Закона о раду, па је и њихова плата већа.

Засебна група агенција су оне које се оснивају на нивоу покрајине и локалне самоуправе.

И, на крају, постоје агенције које су независни контролни органи, односно тела (РАТЕЛ, РРА, Агенција за борбу против корупције, Агенција за енергетику).


Коментари24
f1502
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

саобраћајац непознати
Треба да вас је срамота што седите у тој агенцији.Закон је донет,а где су остала подзаконска акта за које су рокови већ давно прошли. Важно је да сте ви засели у фотеље и да примате дебеле плате.Вероватно се чека да неки потенцијални стекну услове да правилник може да се објави
milan k
gospodine Arsiću kolika vam je plata u toj agenciji i ko vas je tamo zaposlio. sve sami stručnjaci upravljaju ovom državom a stanje nikad gore.
danica mihajlovic
a agencija za akreditaciju, najveca sramota koju je stvorio ministar tomica miljosavljevic, nadam se da ce je vlada zatvoriti obzirom da on odlazi, potrosili silne pare akreditovali tri zdravstvene ustanove, samo one sto je tomi trazio. ZBOGOM
Radan Arsic
Agencija za bezbednost saobracaja je formirana na osnovu vazeceg zakona o bezbednosti saobracaja na putevima koji je stupio na sn agu u 2010 godini. Besmisleno je da neko prica dali treba da postoji , a i nacin njenog finansiranja je vrlo jasan u istom zakonu. Ovaj novac usmeravaju ljudi koji su strucni za ovu oblast,a ne ko dosada politicari ili nestrucni ljudi.
bivsi izvoznik Vidic
Kao stari spoljnotrgovinski radnik, znajuci kako se odvija spoljna trgovina, predlazem da se odmah ukinu sve agencije vezane za izvoz. Za izvoz mogu biti zasluzni samo proizvodjaci robe za izvoz i eksport-import firme. U vezi sa ovim, treba se raspitati koliko nam je PORASTAO IZVOZ od kako su razaslati ekonomski predstavnici pri ambasadama . Nikad ti ekonomski konzuli nisu pomagali u izvozu! Samo su se oni bogatili!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља