уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56

Безнађе

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 24.01.2011. у 22:00

У системима који се називају демократским влада би требало да ради у општем интересу, а пошто су људи кварљиви, нарочито када се налазе у власти, опозиција, интелектуалци и средства масовног општења требало би да је контролишу и јавности указују на њене злоупотребе. Проблем, међутим, настаје онда када су власт и опозиција увезане како међусобно тако и са богатим људима заједничким интересима који их супротстављају остатку становништва, јер тада долази до гажења општег интереса, иако се политичари стално на њих позивају. Тако, општи интерес могу крстити националним како је то било током деведесетих, и онда се свако непочинство, па и најгори злочини, могу правдати наводним националним интересима. Може се, међутим, власт позивати и на интересе радничке класе као на опште, што се дешавало у социјалистичком систему, а да се углавном ради у интересу властодржаца. Такође, данас кад власт говори о општем интересу, мисли на сопствене и интересе неколицине најбогатијих људи. Примерице, чије су интересе бранили министри трговине, економије или пољопривреде последњих десет година? Да су одиста бранили општи интерес, за доношење антимонополског закона не би било потребно осам година, а за његову спорадичну примену свих десет. Очевидно, неки други интереси су овим министрима, а бојим се и онима који су обављали премијерску функцију не смењујући их, били знатно ближи од интереса поменутих делатности и грађана.

Данашњи богаташи Србије створени су под окриљем вишестраначког ауторитарног Милошевићевог социјализма, под изговором разбијања режима санкција ОУН. Њима су санкције одговарале све док се нису довољно обогатили да постану незаменљиви сарадници свакога ко је хтео да сруши Милошевићев режим. Разуме се, ауторитарни вишестраначки социјализам с водећом странком, заснован на доминацији државне својине, постао је временом препрека богаташима у даљем развијању послова и богаћењу. У томе су, као и у подршци САД и ЕУ, те сарадњи дела државног апарата, били узроци збацивањa Слободана Милошевића. Ојађени грађани који су масовно учествовали у политичком извођењу радова понадали су се да учествују у истинској револуцији која ће уродити знатно демократскијим системом од претходног. Доиста, данашњи систем је демократскији од претходног, али он је далеко од идеала демократије. Систем у данашњој Србији је олигархијски политички капитализам, пошто су интереси политичке и пословне елите увезани и супротстављени интересима већине грађана.

Има ли излаза? Да ли се систем може демократизовати? Како сада ствари стоје, одговор је негативан (ако ово читају, властодршци се мрште, јер песимизам је званично проглашен непожељним, а песимисти непријатељима). Наиме, опозиција би требало да буде кадра да мења накарадни политички систем, а она то није. Комично је када припадници највеће опозиционе странке позивају на борбу против „политичке елите”, тј. на борбу против себе самих. Што се, пак, тиче мањих опозиционих странака, неке су већ биле у власти и истакле се корумпираношћу, а друге су, такође, уплетене у различита непочинства. Крајња десница, пак, представља најгору могућу алтернативу.

Тако, човеку остаје да се преда очајању, јер и нека нова странка мора, ако жели успех, ући у блиске односе са богаташима, а њихова материјална подршка није бесплатна. Када дају новац, они купују каткад предузећа каткад земљу, а каткад политичаре, како би могли несметано успостављати власништво над свим и свачим, запошљавати и тиме контролисати радништво и стварати монополе у привреди. Према томе, политичке странке, без изузетка, морају радити у интересу најбогатијих. Како ће, у противном, куповати скупе минуте на телевизијама? Од којих пара ће платити гориво и страначке активисте који учествују у предизборним кампањама?

Нажалост, грађани Србије ће и даље живети у дубоко неправедном друштву у којем огромна већина тек преживљава а танак слој најбогатијих ужива. Бојати се да се накарадни политички систем не може променити реформама, јер он је у функцији неправедног друштвеног система политичког капитализма у којем големи профитоносни послови зависе од блискости властима, а власт од одбране интереса крупног капитала. Тако, бављење политиком у Србији је обесмишљено, осим ако се не желите обогатити и стећи нешто моћи над пуком. Европска унија ће вероватно уљудити олигархе, али неће мењати суштину система. Периферија ЕУ је полупериферија светског капиталистичког система и ту је облик капитализма начелно мање човечан од оног у центру, али и човечнији од оног на периферији светског капиталистичког система где се Србија сада налази.

доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари18
c139e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Mikić
izuzetan tekst...
Ceda Bradic
Tezak poremecaj svesti, prihvacen kao realnsot? Da li cemo "ubiti odvratnog diktatora" i osloboditi se ropstva? "Pa vi niste normalni"! Kako da zamislimo proteste,demonstracije? Sasvim je "prirodno",da bezuslovno izvrsavamo nalog novca "umnoziti me". Kako da cenimo moralnost,etiku, konacno svrhu toga,sto radimo? Kolicinom novca, pod uslovm, da je prikupljen postovanjem "zapovesti" i "naloga". Problem-resenje: JB:Тако, човеку остаје да се преда очајању, јер и нека нова странка мора, ако жели успех, ући у блиске односе са богаташима, а њихова материјална подршка није бесплатна. CB: "Kamo srece, da je tako"! Sta je u stanju da uradi ILUZIJA u svrhu sopstvenog samoodrzanja?A mi to, bezuslovno da izvrsimo? Kosmar. Resnje: zvanicni dokumenat Vlade R Srbije (platforma za rad i angazovanje svih),npr Analizom Ustavno-pravnog sistema uocili smo deformacije (..). Molimmo Vas da dostavite misljenje...rok i sl.. HITNO. Za "Politiku" 21v,Ceda Bradic
Ceda Bradic
Da li time nastaje "nevidljivi" Staljin,sa vrlo realnim uticajem? Ali, program partije nije "partijska istina" nego finansijska istina (nezavisna od drzave)? Tekst ""Beznadje" citamo, sada,"reljefno":). "Voljeni diktator",ali,pogresiv,smrcu (prirodnom ili zbog "neopaznje") odlazi na "djubriste istorije".Radjaju se nove nade. I tako redom-nada-beznadje-nada. Pa,to nije beznadje.Razume se,ako ste ga voleli (jer smo uvereni-u bilo sta), cuvacemo "ikonu" voljenog diktatora.Bezvredna.Ali, to nije beznadje-shvatili smo da je "otisao".Ali,sta,ako je CAR-novac, iluzija? Uvereni smo, da "stanuje u trezoru" i vidimo, da je to u lepoj zgradi, dvorcu? Postoji sprega politika=BANKA=crkva? (crkva "na oblaku" ili uz "cara"-banku?) Banka u ulozi diktatora, a ne diktator! Njegove "ikone" (novcanice) imaju realnu moc (hrane, oblace, a nedsotatak "ubija" pre ili kasnije).Hocemo li prihvatiti sem "banakrske dogme" i "deset zapovesti" ne ubij-novac,ne kradi-novac,postuj-novac? Pa.. to nije "benzadje".
Ceda Bradic
Ne,to nije "Beznadje". Без(d)нађе Проблем настаје онда када су власт и опозиција (politika) увезане како међусобно тако и са богатим људима (finansije) заједничким интересима. Gde vidimo znacaj ekonomije, ako je sprega politikafinansije Ili,gde vidimo trzisnu ("kapitalisticku") ekonomiju, ako postoji "trziste novca"? Da li je ovo tipicno za "real-socijalizam" SSSR-a npr? Nedostaje samo diktator,Staljin (pa da imamo diktaturu).Pa,ako ga nemamo, zamislicemo ga.2-Po Ustavu R Srbije (npr) NBS je odvjena od drzave. Crkve i v/o su, takodje odvojene od Drzve. A medjusobno? a) Da li crkve i v/o mogu da funkcionisu bez novca, u realnosti (operacije novcem-nadleznost banke) b) da li NBS moze da radi bez elementa verovanja (nadleznsot crkve i v/o) npr dato od banke: kamata 5% (elemenat verovanja). Posledica:"propovedajte vi vasu veru,kako hocete,ali MORATE da prihvatite bankarsku dogmu" u realnosti (pravila, logika interes banke a ne ljudi)! A crkve i v/o? Eno ih ,"na obliznjem oblaku".
Ceda Bradic
Периферија ЕУ је полупериферија светског капиталистичког система Ne. Periferija je u duznickom polozaju (centar je u poverilackom polozaju). Status definisu finansije a ne politika-ekonomija. Bas to i daje efekat beznadja. Ovo je sustinska razlika u odnosu na SAD (drzave) RF (federacija). SAD i RF npr po tome jesu clanice Sb/UN (EU ne moze da bude ni clanica UN ni Sb/UN). Da li je EU u obavezi da postuje medjuarodno pravo ili postuje samo "banakrsko" pravo"? (politika, ekonomija novca a ne clanica EU). Pa da li je time EU anarhisticka organizacija, izvan medjunarodnog prava i sistema bezbednosti? Da li time ugrozava UN (Sb/UN) a time i kompletan sistem medjunarodne bezbednosti?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља